Predsednik SAD je u sredu potpisao paket hitne strane pomoći vredan 95 milijardi dolara. Konačno su, posle dugog previranja i zastoja, Predstavnički dom, a potom i Senat izglasali pomoć koja uključuje 61 milijardu dolara za Ukrajinu, 15 milijardi dolara vojne pomoći za Izrael, devet milijardi dolara humanitarne pomoći za Gazu i druga ratom zahvaćena područja i osam milijardi dolara za Indo-Pacifik.
Američki predsednik Bajden je zadovoljno konstatovao da su i demokrate i republikanci u Predstavničkom domu glasali za unapređenje interesa nacionalne bezbednosti SAD. Smatra da su time poslali jasnu poruku o moći američkog liderstva na svetskoj sceni dodajući da su se okupili da odgovore na poziv istorije.
Većina republikanaca u Predstavničkom domu, koja je bliska bivšem predsedniku Trampu, glasala je protiv zakona smatrajući da će više oružja za Ukrajinu samo produžiti rat koji Kijev ionako ne može da dobije. Oni tvrde i da je odgovornost Evrope, a ne SAD da spreči rusko preuzimanje Ukrajine. Dok se u proteklih šest meseci Kongres suočavao s blokadom zbog skeptičnih republikanaca, Rusija je na frontu napredovala i uspostavila vojnu nadmoć uz pomoć Kine, Irana i Severne Koreje.
Usvajanje zakona je došlo u trenutku kada se Bajden suočava sa sve većim pritiskom propalestinskih demonstranata, profesora, studenata, aktivista i mladih ljudi koji pozivaju na trajni prekid vatre u Gazi. Stotine nih je ovih dana protestovalo u kampusima koledža. Demonstracije na Univerzitetu Kolumbija su dovele i do hapšenja. Predsednik SAD je rekao i da paket strane pomoći ne uključuje bezbednost granica, ali da on od toga ne odustaje. To je bio deo početnog paketa nacionalne bezbednosti vrednog 111 milijardi dolara koji je Bajden zatražio prošle godine.
Mesecima je bilo neizvesno da li će Kongres odobriti nova sredstva za Ukrajinu. To je izazvalo zabrinutost u Kijevu i Evropi da bi SAD kao najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini mogle da joj okrenu leđa. Američka vojna podrška će Ukrajini dati kiseonik do kraja godine, omogućavajući njenoj vojsci da ojača odbranu i mobiliše neophodnu ljudsku snagu. Ipak, koliko god veliki, ovaj paket pomoći nije dovoljan da osigura pobedu Ukrajine. Zbog toga bi SAD trebalo da se obavežu na stalnu pomoć kako bi Kijev mogao uspešno da se brani i pokuša da povrati dovoljno teritorije ne bi li primorao Moskvu da učini ustupke na bojnom polju ili u mirovnim pregovorima.
Provejava pitanje da li su politička previranja koja su uzburkala Sjedinjene Države efektivno uništila snažan dvopartijski konsenzus koji je postojao uvek kada su u pitanju američke vrednosti i interesi širom sveta. Kongres je, recimo, poslednji put odobrio veliku tranšu finansiranja Ukrajini 2022. godine, pre nego što su republikanci preuzeli kontrolu nad Donjim domom.
Dugo odlagano usvajanje zakona o američkoj spoljnoj pomoći signaliziralo je partnerima i protivnicima SAD širom sveta da Vašington ne napušta svoje prijatelje, uprkos dubokoj polarizaciji unutar zemlje.
NE PROPUSTITE
