VAŠINGTON - Američka vlada odmerava niz agresivnih mera kao odgovor na navodno rusko kršenje nuklearnog sporazuma ih doba Hladnog rata, uključujući i razmeštanje raketa u Evropi koji bi mogle preventivno uništiti rusko oružje. Ta opcija je među mogućnostima koje vlada Baraka Obame razmatra dok preispituje celokupnu politiku prema Rusiji, u svetlu vojne intervencije Moskve u Ukrajini, njene aneksije Krima i drugih poteza za koje SAD smatraju da vode u sukob u Evropi i šire, saopšteno je u Vašingtonu.
Te opcije idu tako daleko da jedna podrazumeva, mada to nije izričito navedeno, da će se poboljšati sposobnost američkog nuklearnog naoružanja da uništi vojne mete na teritoriji Rusije. Sve podseća na Hladni rat, čak i ako Bela kuća na kraju odluči da nastavi da toleriše Rusiji navodno testiranje krstarećih raketa dometa koji je zabranjen sporazumom.
Rusija negira da krši sporazuma i zauzvrat da ga krše Sjedinjene Države, podizanjem raketne odbrane. Nejasno je da li je Rusija zaista rasporedila sumnjive rakete ili da li će Vašington učiniti bilo kakav vojni potez. Za sada, zvaničnici vlade SAD kažu da će radije i dalje pokušavati da ubede Moskvu da se pridržava sporazuma.
U javnosti, zvaničnici vlade koristili mračne izraze kao što su "protiv-sila" i "sposobnost kompenzacionog udara" kada opisuju dve od vojnih mogućnosti odgovora, očigledno u nadi da kupe vreme za diplomatiju. Portparol Pentagona, potpukovnik Džo Sovers, rekao je, da su "sve opcije koje se razmatraju, planirane tako da se osigura da Rusija ne stekne značajnu vojnu prednost".
Govoreći februara u Senatu Kongresa SAD, sekretar za odbranu Eš Karter je izrazio zabrinutost zbog navodnog ruskog kršenja sporazuma iz 1987. o nuklearnim snagama srednjeg dometa (Intermediate-range Nuclear Forces, INF). On je rekao da je nepoštovanje ograničenja iz tog sporazuma "dvosmerna ulica" što otvara put za odgovor SAD u praksi. Napetost pokazuje koliko su nisko pali odnosi SAD i Rusije. To je problem ne samo Obamine administracije, već i NATO čije su članice u Istočnoj Evropi posebno sumnjičave da se ne dopusti da ruske provokacije ostanu bez odgovora.
Zapadni lideri se sastaju u nedelju i ponedeljak na samitu G-7 - odakle je ruski predsednik Vladimir Putin isključen, gde će ruska agresija biti ključna tema. U petak, Karter planira da se u Nemačkoj sastane sa američkim zvaničnicima odbrane i diplomatije da bi se odredila potivstrategija za vojnu intervenciju Rusije u Ukrajini i da bi se uverili saveznici zabrinuti zbog ponašanja Moskve. SAD i njihovi zapadni partneri su pokušali da upotrebe ekonomsku i diplomatsku polugu protiv Putina zbog niza sukoba, uključujući i u Ukrajini. Međutim, oni takođe priznaju da Moskva i dalje igra važnu ulogu u međunarodnim poslovima, uključujući i nuklearne pregovore sa Iranom koji su među najvišim prioritetima spoljne politike predsednika Baraka Obame.
Vlada SAD razmatra tri opcije vojnog odgovora na rusko kršenja sporazuma o projektilima: odbranu koja bi zaustavila raketu kojom Rusija krši sporazum, opciju "protiv-sile" za preventivan napad na projektil i opciju "sposobnosti kompenzacionog udara" koja podrazumeva potencijalnu upotrebu nuklearnih snaga. Jedan od saradnika Kartera za nuklearnu politiku, Robert Šer rekao je aprila da "protiv-sile" znači "da bismo mogli da prođemo i zapravo napadnemo tu raketu u Rusiji".
Drugi zvaničnik Pentagona, Brajan Mekeon je decembra prošle godine rekao da ta opcija obuhvata potencijalno raspoređivanje krstarećih raketa u Evropi. Šer je rekao da bi druga opcija podrazumevala "ne samo napad" na rusku raketu, već "šta sve možemo ugroziti u Rusiji". Hans Kristensen, stručnjank za nuklearno oružje u Udruženju američkih naučnika, rekao je da bi to moglo da znači dalke poboljšanje sposobnosti američki nuklearnih ili konvencionalnih snaga da, uz rakete za koje se smatra da su protivne sporazumu INF, unište i drugi vojni ciljevi u Rusiji. Kristensen smatra da je već sama javna rasprava o tim opcijama, "pakao od kockanja" s mogućnošću da Putin sasvim odustane od INF.
