BEOGRAD - Međunarodna organizacija rada (MOR), uoči Svetskog dana protiv rada dece, 12. juna, procenjuje da je oko 215 miliona dece trenutno uključeno u rad i da više od polovine radi najgore poslove, saopštio je danas Nezavisni sindikat prosvetnih radnika (NSPR).
Najnovije procene ukazuju da je 127 miliona dečaka i 88 miliona devojaka uključeno u dečji rad, a 74 miliona dečaka i 41 milion devojaka je uključeno u najgore oblike rada, navedeno je u saopštenju.
Povodom Svetskog dana protiv rada dece, NSPR poziva na univerzalnu ratifikaciju konvencija MOR-a o dečjem radu, nacionalne politike i programe kako bi obezbedili efikasni napredak u eliminisanju dečjeg rada i akciju za izgradnju svetskog pokreta protiv dečjeg rada.
"Prevremeni ulazak na tržište rada odvlači decu iz obrazovnog sistema i obuke koja im je potrebna za pristojan posao kad odrastu i koja bi im omogućila da se oni sami i njihove porodice izvuku iz kruga siromaštva", ocenjuje sindikat prosvetnih radnika.
U saopštenju se upozorava da u najgorem obliku, deca radnici mogu da budu izložena fizičkim, psihološkim ili moralnim patnjama koje mogu da prouzrokuju dugotrajne posledice.
Svetski dan protiv rada dece, koji će ove godine biti obeležen pod motom "Ljudsko pravo i socijalna pravda - okončajmo rad dece!", naglasiće prava sve dece na zaštitu od prinudnog rada i od drugih kršenja osnovnih ljudskih prava.
Svakog 12. juna ljudi širom sveta se udružuju povodom Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada, s ciljem podizanja svesti javnosti i da se izgradi politička kampanju da se to okonča.
Međunarodna organizacija rada je 2010. godine prihvatila Plan za postizanje eliminaciju najgorih oblika dečijeg rada do 2016., koji je naglasio da je rad dece prepreka za prava deteta i barijera za razvoj.
Svetski dan 2012. istaći će aktivnosti koje treba preduzeti da bi Globalni akcioni plan i Plan za postizanje eliminaciju najgorih oblika dečjeg rada postali stvarnost.
Konvencije MOR-a nastoje da zaštite decu od izloženosti dečjem radu, a zajedno s drugim međunarodnim instrumentima koji se odnose na dečija, radnička i ljudska prava, pružaju važan okvir za zakonodavstvo koje ustanovljavaju nacionalne vlade.
Principi i prava utvrđeni u osam osnovnih konvencija MOR takođe se smatraju ljudskim pravima koja su zahtevana od svih zemlja članica MOR-a da se poštuju, unapređuju i realizuju.
Što se tiče dečjeg rada, Konvencija MOR o minimalnoj starosti iz 1973. zahteva od država da preciziraju u zakonu da minimalna starosna granica za zaposlenje ne bude ispod starosti završetka obaveznog školovanja, a koji u svakom slučaju, ne bi trebalo da bude manja od 15 godina.
Zemlje članica čija ekonomija i obrazovne ustanove su nedovoljno razvijene mogu se pod određenim uslovima u početku određivanja minimalnog starosnog doba opredeliti za 14 godina.
Konvencija MOR o najgorim oblicima dečijeg rada iz 1999. poziva na "hitne i efikasne mere kako bi obezbedile zabranu najgorih oblika dečijeg rada, urgentno".
Iako vlade moraju da preuzmu vodeću ulogu u borbi protiv dečijeg rada, standardi MOR-a naglašavaju presudnu ulogu poslodavaca i sindikata u postavljanju i sprovođenju akcionih programa.
Mnoge organizacije civilnog društva su takođe blisko uključene u naporima da se pozabavi problemom dečijeg rada, a izgradnja svetskog pokreta protiv dečijeg rada na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou i dalje ostaje prioritet, navodi se u saopštenju.
