Naučnici koji se sastaju u Kolumbiji danas su izdali izveštaje o stanju biljnog i životinjskog sveta za američki kontinent, Evropu i centralnu Aziju, Afriku i azijsko-pacifički region. Posle tri godine istraživanja, zaključak je alarmantan jer je stanje daleko od dobrog.
Predsednik istraživačkog tima Robert Votson rekao je da rad nije bio posvećen samo živim bićima, već i kako Zemlju održati nastanjivom za ljude, jer se naša vrsta oslanja na biodiverzitet za hranu, pijaću vodu i zdravlje.
"Trenutno stanje je zabrinjavajuće i preteće kad je u pitanju blagostanje širom planete, i dugoročno preti nam nestašica hrane i vode", naveo je Votson u intervjuu.
Prema njegovim rečima, ono što nam se dešava je posledica sve bogatijeg i sve naseljenijeg sveta. Ljudima treba više hrane, više vode, više energije i više zemlje, a način na koji je društvo to pokušava da obezbedi odrazio se na biljni i životinjski svet i stanje planete, naveo je naučnik.
"Važna staništa su podeljena, strane vrste su preplavile mnoga mesta, hemikalije štete biljkama i životinjama, močvare i mangrovi koje uklanjaju zagađenje nestaju, a u morima i okeanima se izlovljava previše ribe", tvrdi Votson.
NE PROPUSTITE
"Nekim vrstama preti izumiranje. Drugih je sve manje. To će biti usamljenija mesta u odnosu na današnji prirodni svet. Da li ljudi imaju pravo da ih dovedu do izumiranja", dodao je on.
Kako je rekao, ljudski izazvane klimatske promene i globalno zagrevanje uskoro pogoditi biodiverzitet kao svi drugi problemi zajedno. Izveštaji predviđaju da će, ako nastave trenutni trendovi na američkom kontinentu do 2050. biti 15 odsto manje biljaka i životinja nego što ih je sada.
U Aziji do 2048. više neće biti ribe za komercijalni ribolov, a Afrika bi do 2100. mogla da izgubi polovinu nekih vrsta ptica i sisara. Više od četvrtine vrsta koje žive samo u Evropi je ugroženo i preti im izumiranje.
Votson kaže da nam je budućnost sumorna ako se društvo ne promeni, ali da je to moguće.
