Sati se inače u Indiji praktikuje već gotovo dve hiljade godina, a dugo vremena je važio za znak prestiža budući da su se samospaljivale pre svega udovice aristokrata ili uspešnih ratnika. Kroz vekove se ta brutalna praksa proširila i među običnim narodom da bi u 19. veka uzela tolikog maha da ju je zabranila lično kraljica Viktorija.
Ali, to i dalje ne znači da je sati istrebljen. Štaviše, mnogi hinduisti još uvek veruju u dobrobit ovog svetog rituala, koji po pravilu treba da bude dobrovoljan. Ali uglavnom nije, jer muški naslednici neće da dele imanje s udovicom, pa ih bukvalno na silu žive spaljuju.
Slučajeva satija i dalje ima previše, a u medijima je najviše odjeknula priča 18-godišnje devojke koja se živa spalila kad joj je suprug umro. U lokalnim hramovima smatraju da boginja Sati pročišćava od greha.
Mislili ste da je tu kraj? Tek smo počeli. Začudićete se koliko danas, u 21. veku, postoji sličnih brutalnih rituala koji često završavaju smrću - najčešće prisilnom.
Mingi
U Etiopiji postoje plemena koja praktikuju običaj neimenovanja prokletih, koji je bio inspiracija za serijal o Hariju Poteru. U popularnim knjigama o mladom čarobnjaku proklet je bio čarobnjak Voldemort, Onaj čije se ime ne sme izgovoriti. Ali kod pripadnika plemena Kara, Hamar i Bna često su žrtve iz najranjivijeg dela populacije - deca.
Kad starešine zaključe da je neko dete prokleto, ubijaju ga da bi "zaštitili svoje pleme od zla". U tome nema diskriminacije, ubijaju i dečake i devojčice. A da bi se neko dete proglasilo prokletim, dovoljno je da mu gornji zubići izbiju pre donjih, da slomi zub ili povredi genitalije, rodi se u vanbračnoj zajednici ili u braku gde roditelji nisu primili blagoslov za začeće od svog starešine...
Odrasli koji ne pristanu na ovaj okrutni ritual i sami se smatraju prokletima, pa se proteruju iz plemena. Decu, inače, starešine ubijaju na niz brutalnih načina, koji uključuju utapanje u reci, izgladnjivanje, bacanje životinjama da ih žive rastrgnu, bacanje sa stene, a najgora od svih je metoda gušenja dece sipanjem zemlje u grlo.
Trenutno u Etiopiji svake godine bude ubijeno između 200 i 300 mingi dece.
Santara
Ovaj sveti ritual ipak nešto humaniji od prethodnog. I tu se ubija, ali "dobrovoljno". Treba napomenuti da nije reč o samoubistvu niti eutanaziji.
Santara se najčešće praktikuje u Indiji i Japanu, a godišnje taj ritual izvodi oko 500-tinjak ljudi koji se izgladnjuju do smrti. Džainisti, naime, za razliku od hrišćana, veruju da je njihova duša zarobljena u telu, pa ovaj čin ritualnog samoubistva smatraju oslobađajućim.
Ljude koji se odlučuju na ovaj čin pripadnici džaizma slave i to ne samo posle smrti. Oni što se odluče na santaru, okruženi su tokom tog procesa ne samo svojim najmilijima već i vernicima koji hodočaste na to slavlje izdaleka. Mučeniku pružaju moralnu podršku, a kad mu kucne smrtni čas, stave ga u sedeći položaj, jer se u budizmu oni koji dolaze do nirvane nikad ne prikazuju u ležećem položaju.
Žensko obrezivanje
Za ovu praksu ste dosada možda već čuli. Reč je, kao što i sam naziv kaže, o sečenju spoljnih ženskih polnih organa. Taj zahvat se najčešće vrši bez anestezije, a hirurški alat po pravilu je samo običan nož.
Žene se dan-danas još uvek obrezuju u 27 država širom sveta, najčešće u subsaharskom pojasu u Africi.
Zagovornici ove brutalne prakse tvrde da odsecanje klitorisa ima za cilj da se devojka drži predbračne čistoće. Zapravo, reč je o surovom potčinjavanju žene tako da nikad ne oseti seksualno zadovoljstvo. Komplikacije koje nastaju prilikom samog zahvata dobro su dokumentovane budući da je sve više žrtava koje istupaju sa svojim iskustvima. Zahvaljujući njima znamo i koliko je čitav život obrezane žene ograničen ovim varvarskim činom.
Samobičevanje
Ova je praksa popularna u hrišćanskim društvima, a u njima se ustoličila kao čin epitimije. Ljudi koji se tome podvrgavaju tvrde da zapadaju u duboki trans, u kom ne osećaju nikakve bolove.
Malo je verovatno da ovaj verski ritual niste videli makar u filmovima, ali za one koji ne znaju, glavna alatka je bič s jednim ili više repova, često dodatno nazubljenih oštricama koje ostavljaju duboke krvave tragove u mesu.
Ritual se najčešće izvodi u hrišćanskim zajednicama na Filipinima i u Meksiku, a vernici koji mu se podvrgavaju veruju da će tako obezbediti sebi bolje mesto u raju.
Bacanje beba s hrama
Još jedan "hit" iz Indije. Tamo, naime, više od 700 godina bace više od 100 beba s krova hrama. Ritual se uvek izvodi u decembru, a neretko dolazi i do fatalnih ishoda iako na tlu muškarci decu love razapetim čaršavima.
Zašto to rade? Veruju da na taj način donose sreću svojoj zajednici za narednu godinu. U ovom ritualu najčešće učestvuju roditelji koji žele još dece.
Amputacija prstiju
I ovaj se ritual se redovno praktikuje, najčešće u Indoneziji i Japanu. I to ne radi bilo ko: u Japanu je reč o praksi popularnoj u njihovoj zloglasnoj mafiji. Jakuze odsecaju sebi prst da bi dobili oproštaj.
Indonežani imaju drugačije razloge: seku sebi prste u znak žalosti za nekim bližnjim koji je preminuo.
Kurir.rs/100 posto.hr
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
