Ove nedelje napravio je prvi korak ka tome da postane prvi afroamerički svetac. Papa Franja stavio je Toltona na put svetosti u sredu kada je izdao dekret "proglašavajući herojske vrline" sveštenika, koji je bio jedini Amerikanac na listi, koji je sadržao imena osam kandidata za svetost.
Američka konferencija katoličkih biskupa saopštila je u sredu da je Tolton bio prvi katolički sveštenik "za koga se javno znalo da je crn" kada je rukopoložen 1886. godine. Biskup Džozef Peri iz nadbiskupije Čikago nazvao je Toltona "jarkim svetlom u teškom periodu istorije ove nacije".
Postoje još dva koraka na putu ka svetosti. Ako crkveni istražitelji pripišu čudo Toltonu, on će biti proglašen blaženim i proglašen "blagoslovlenim" od strane pape. Drugo čudo bi dovelo do njegove kanonizacije, što bi ga učinilo svetim.
Crkveni zvaničnici proučavaju "barem jedno potencijalno čudo" koje je možda rezultat Toltonova "molitvenog zagovora", saopštila je u sredu Eparhija Springfilda u Ilinoisu. Biskupija je rekla da je to i da je Čikago nadbiskupija provela 16 godina zagovarajući njegovu svetost.
Tolton je rođen u Braš kriku, na plantaži čiji je vlasnik bio beli katolik koji je krstio svoje robove i dobio versku nastavu, prema biografiji koju je online objavila biskupija Springfild. Nazvan je Augustin nakon katoličkom teologa iz rimske severne Afrike, rekao je kasnije u životu. Kao dete, Tolton je jedne večeri pobegao preko reke Misisipi u čamcu sa majkom i dvoje braće i sestara dok su vojnici Konfederacije pucali na njih sa obale. Njegova porodica se nastanila u Kvinsiju, gde je pohađala katoličku školu koja je bila potpuno bela, rekla je crkva. Nijedna katolička bogoslovija u Sjedinjenim Državama u to vrijeme ne bi prihvatila crnca, tako da je Tolton morao da studira u Rimu kada je odlučio da postane svećenik.
Nije mislio da će se vratiti u SAD i planirao da radi kao misionar u Africi, proučavajući njenu istoriju i jezike. Ali nakon što je u Rimu rukopoložen u 31. godini života, njegove planove je ukinuo kardinal Đovanni Simeoni. Simeoni je poslao Toltona nazad u Kvinski. Želeo je da preduzme misionarski rad druge vrste. "Amerika je nazvana najsvetlijom nacijom na svetu", rekao je kardinal, prema biografiji. "Videćemo da li zaslužuje tu čast. Ako Sjedinjene Države nikada pre nisu vidjele crnog sveštenika, sada ga moraju vidjeti."
Tolton je proveo tri teške godine u Kvinsiju. Suočio se s rasnim neprijateljstvom, uključujući i od belog sveštenika u župi koji ga je obasuo rasnim uvredama i uverio biskupa da mu zabrani da služi belcima. Kasnije je prebačen u Čikago, gde je služio siromašnima i izgradio zajednicu u katoličkoj crkvi Sv. Monike, koja je služila crncima u gradu. Umro je od toplotnog udara 1897. godine. Imao je 43 godine.
Tolton je sahranjen na groblju Svetog Petra u Kvinsiju, u biskupiji Springfild, koja je u sredu saopštila da mu razmišlja o podizanju svetišta.
"Otac Tolton je prevazišao izglede za ropstvo, predrasude i rasizam da bi postao skromni sveštenik i neko koga bismo trebali uzeti kao model", rekao je episkop Tomas Paprocki iz Springfilda. "Kakav je izvor velikog ponosa što je prvi crni sveštenik nacije, i neko ko je na putu ka svetosti, živeo i služio u našoj biskupiji."
Kurir.rs/Star Tribune Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
