Moj odgovor je uvek isti: kada imamo skoro savršen lek za lečenje COVID-19, ili kada je skoro svaka osoba na planeti vakcinisana protiv koronavirusa.
Prvo se verovatno neće dogoditi uskoro. Potreban nam je čudesni tretman koji je bio bar 95 odsto efikasan da zaustavimo epidemiju. Većina potencijalnih vakcina nije ni blizi primene. Mogli bi spasiti puno života, ali nisu dovoljni da nas vrate u normalu.
Čovečanstvo nikada nije imalo hitniji zadatak od stvaranja širokog imuniteta na koronavirus. Realno, ako ćemo se vratiti u normalu, moramo razviti sigurnu, efikasnu vakcinu. Moramo napraviti milijarde doza, moramo ih izvući u svaki dio svijeta, a sve ovo treba da se dogodi što brže.
Zvuči zastrašujuće, jer jeste. Naša fondacija je najveći pokretač vakcina na svetu, a ovaj napor oslikava sve na čemu smo ikada ranije radili. Za to će biti potrebni napori globalne saradnje kao što svet nikada nije video. Ali znam da će se to završiti. Jednostavno nema alternative.
Dr Entoni Fauči je rekao da misli da će trebati oko osamnaest meseci da se razvije koronavirusna vakcina. Slažem se sa njim, iako bi to moglo biti samo 9 mjeseci ili čak dve godine.
Iako bi osamnaest meseci moglo zvučati kao dugo vremena, ovo bi bili najbrži naučnici koji su stvorili novu vakcinu. Razvoj obično traje oko pet godina. Jednom kada odaberete bolest na koju ciljate, morate stvoriti vakcinu i testirati je na životinjama. Tada započinjete testiranje na sigurnost i efikasnost kod ljudi.
Sigurnost i efikasnost su dva najvažnija cilja svake vakcine. Bezbednost je upravo onakva kako zvuči: da li je vakcina bezbedna za ljude? Neke manje nuspojave (poput blage groznice ili bola na mestu ubrizgavanja) mogu biti prihvatljive, ali ne želite da inokulirate ljude nečim što ih čini bolesnima.
Efikasnost meri koliko dobro vakcina štiti od bolesti. Iako bi idealno bilo da vakcina ima stopostotnu efikasnost, mnogi to ne žele. Na primer, ovogodišnja vakcina protiv gripa je efikasna oko 45 procenata.
Da bi se ispitala sigurnost i efikasnost, svako vakcina prolazi kroz tri faze ispitivanja:
Prva faza je sigurnosno ispitivanje. Mala grupa zdravih dobrovoljaca dobija kandidata za vakcinu. Isprobate različite doze kako biste stvorili najjači imunološki odgovor u najnižoj efektivnoj dozi bez ozbiljnih nuspojava.
Nakon što se rešite formule, prelazite na drugu fazu, što vam govori kako dobro vakcina deluje na ljude koji su nameravali da je dobiju. Ovog puta, stotine ljudi dobijaju vakcinu. Ova grupa treba da obuhvati ljude različitog uzrasta i zdravstvenog stanja.
Zatim, u trećoj fazi, to dajete hiljadama ljudi. To je obično najduža faza, jer se dešava u, takozvanim, "prirodnim stanjima bolesti". Uvedete ga u veliku grupu ljudi za koje verovatno već postoji rizik od infekcije ciljanim patogenom, a zatim sačekate i vidite da li vakcina smanjuje broj ljudi koji se razbole.
Nakon što vakcina prođe sve tri probne faze, započinjete sa izgradnjom fabrika za njenu proizvodnju i idete na SZO i razne vladine agencije na odobrenje.
Ovaj postupak dobro funkcioniše za većinu vakcina, ali normalna razvojna linija trenutno nije dovoljno dobra. Svaki dan koji se možemo odreći iz ovog procesa doneće ogromnu razliku svetu u smislu spašavanja života i smanjenja biliona dolara ekonomske štete.
U tradicionalnom procesu, koraci su sekvencijalni za rešavanje ključnih pitanja i nepoznanica. Ovo može pomoći ublažavanju finansijskog rizika, jer je stvaranje nove vakcine skupo. Mnogi kandidati ne uspeju, zbog čega kompanije čekaju da investiraju u sledeći korak dok ne saznaju da je prethodni korak bio uspešan.
Za COVID-19 razvoj finansiranja nije problem. Vlade i druge organizacije (uključujući našu fondaciju i neverovatnu alijansu pod nazivom Koalicija za inovacije spremnosti za epidemiju) jasno su stavile do znanja da će podržati sve što je potrebno za pronalazak vakcine. Naučnici tako mogu uštedeti vreme radeći nekoliko razvojnih koraka odjednom. Na primer, privatni sektor, vlade i naša fondacija počeće da identifikuju objekte za proizvodnju različitih potencijalnih vaccines. Ako neki od tih objekata ostanu neiskorišćeni, to je u redu. To je mala cena koju treba platiti za napredak u proizvodnji.
Srećom, sažimanje vremenske skale probnog postupka nije jedini način da se preduzme postupak koji obično traje pet godina i da se to završi za 18 meseci. Drugi način na koji ćemo to uraditi je testiranje puno različitih pristupa istovremeno.
U pripremi je na desetine kandidata.
Od 9. aprila u razvoju je 115 različitih kandidata za vakcinu protiv COVID-19. Mislim da osam do deset njih izgleda posebno obećavajuće. (Naša fondacija će paziti na sve ostale da vidimo da li smo propustili neku koja ima neke pozitivne karakteristike.)
Kandidati koji najviše obećavaju koriste različite pristupe zaštiti tela od COVID-19. Da biste razumeli šta tačno to znači, korisno je setiti se kako funkcioniše ljudski imuni sistem.
Kada patogen bolesti uđe u vaš sistem, vaš imuni sistem reaguje stvarajući antitela. Ova antitela se vežu za supstance koje se nazivaju antigenima na površini mikroba, što šalje vašem telu signal za napad. Vaš imuni sistem čuva evidenciju svakog mikroba kojeg je ikada pobedio, tako da može brzo prepoznati i uništiti uljeze pre nego što vas razbole.
Vakcine zaobilaze ceo ovaj proces podučavajući vaše telo kako da pobedi patogen a da se nikad ne razboli. Dve najčešće vrste - i one koje ste verovatno najpoznatije - su inaktivirane i žive vakcine. Neaktivirane vakcine sadrže patogene koji su ubijeni. S druge strane, žive vakcine su napravljene od živih patogena koji su oslabljeni (ili „oslabljeni“). Oni su visoko efikasni, ali skloniji nuspojavama od svojih inaktiviranih kolega.
Neaktivirane i žive vakcine su ono što smatramo „tradicionalnim“ pristupima. Postoji veliki broj kandidata za obe vrste vakcina COVID-a, i to sa dobrim razlogom: oni su dobro uspostavljeni. Znamo kako ih testirati i proizvesti.
Loša strana je ta što im treba mnogo vremena da naprave. U svakoj dozi vakcine postoji tona materijala. Većina tog materijala je biološka, što znači da ga morate uzgajati. Na žalost, to zahteva vreme.
Zbog toga su me posebno oduševila dva nova pristupa koja neki od kandidata uzimaju: RNA i DNK vakcine. Ako se jedan od ovih novih pristupa odbaci, verovatno ćemo mnogo brže moći vakcine izbaciti na ceo svet. (Radi jednostavnosti, samo ću objasniti RNA vakcine. DNK vakcine su slične, samo sa drugačijom vrstom genetskog materijala i načinom davanja.)
Naša fondacija - i kroz sopstveno finansiranje i kroz CEPI - već skoro deceniju podržava razvoj platforme za vakcinu protiv RNA. Planirali smo da ga upotrebimo za pravljenje vakcina protiv bolesti koje pogađaju siromašne poput malarije, ali sada izgleda kao jedna od najperspektivnijih opcija za COVID. Prvi kandidat koji je započeo ispitivanja na ljudima bila je RNA vakcina koju je kreirala kompanija nazvana Moderna.
Evo kako RNA vakcina deluje: umesto da ubrizgavate antigen patogena u telo, umesto toga dajete telu genetski kod potreban za proizvodnju samog antigena. Kada se antigeni pojave na spoljnoj strani ćelija, vaš imuni sistem ih napada - i uči kako da pobedi buduće uljeze u procesu. Vi u suštini pretvorite svoje telo u sopstvenu jedinicu za proizvodnju vakcina.
Budući da RNA vakcine omogućavaju vašem telu većinu posla, ne treba im mnogo materijala. To ih čini mnogo bržim za proizvodnju. Ipak postoji ulov: još ne znamo sigurno je li RNA održiva platforma za vakcine. Budući da bi COVID bila prva RNA vakcina, moramo dokazati kako sama platforma funkcioniše i da stvara imunitet. To je pomalo istovremeno izgradnja računarskog sistema i vašeg prvog softvera.
Čak i ako RNA vakcina i dalje pokaže obećanje, i dalje moramo da nastavimo da sledimo druge mogućnosti. Još ne znamo kako će vakcina protiv COVID-19 izgledati. Dok to ne uradimo, moramo ići punom parom na što je moguće više pristupa.
To možda još nije savršena vakcina - i to je u redu.
Vakcina protiv malih boginja je jedina vakcina koja je izbrisala čitavu bolest sa lica zemlje, ali je takođe prilično brutalna za primanje. Ostavlja ožiljak na ruci svakog ko ga je dobio. Svaka od svake tri osobe imala je neželjene efekte dovoljno loše da ih zadrži kod kuće ili na poslu. Mali - ali ne i beznačajan - broj razvio je ozbiljnije reakcije.
Vakcina protiv malih boginja bila je daleko od savršene, ali završila posao. Vakcina protiv COVID-19 mogla bi biti slična.
Da smo dizajnirali savršenu vakcinu, želeli bismo da ona bude potpuno sigurna i stopostotno efikasna. To bi trebalo biti jedna doza koja vam omogućava doživotnu zaštitu, a trebalo bi je lako čuvati i prevoziti. Nadam se da COVID-19 vakcina ima sve te osobine, ali s obzirom na vreme koje imamo, možda neće.
Dva prioriteta su, kao što sam već napomenuo, su sigurnost i efikasnost. Budući da možda nemamo vremena da radimo višegodišnje studije, moraćemo da sprovedemo robusna sigurnosna ispitivanja faze 1 i da budemo sigurni da imamo dobre dokaze iz realnog sveta da je vakcina potpuno bezbedna za upotrebu.
Imamo malo veći komfor sa efikasnošću. Sumnjam da će vakcina koja je najmanje 70 procenata efikasna biti dovoljna za zaustavljanje epidemije. vakcina od 60 odsto je korisno, ali još uvek možemo videti neke lokalizirane epidemije. Sve što ima manje od 60 procenata verovatno neće stvoriti dovoljno imuniteta stada da zaustavi virus.
Veliki izazov će biti osiguravanje da vakcina deluje dobro kod starijih ljudi. Što ste stariji, vakcine su manje efikasne. Vaš imuni sistem - kao i ostatak tela - stari i sporije prepoznaje i napada napadače. To je veliki problem za vakcinu protiv COVID-19, jer su stariji ljudi najugroženiji. Moramo se pobrinuti da budu zaštićene.
Vakcina protiv osipa - koja je takođe namenjena starijim ljudima - bori se protiv toga povećavajući snagu vakcine. Moguće je da učinimo nešto slično za COVID, mada može doći i do više nuspojava. Zdravstvene vlasti bi takođe mogle da od starijih od ljudi traže dodatnu dozu.
Pored sigurnosti i efikasnosti, treba uzeti u obzir još nekoliko faktora:
Koliko doza će biti? Vakcina koju dobijete samo jednom je lakše i brže isporučiti. Ali možda će nam biti potrebna višesatna vakcina da bismo postigli dovoljnu efikasnost. Koliko dugo traje? U idealnom slučaju vakcina će vam pružiti dugotrajnu zaštitu. Ali možda ćemo završiti sa onom koja vas sprečava da se razbolite za par meseci (poput vakcine protiv sezonskog gripa, koja vas štiti oko šest meseci). Ako se to dogodi, kratkotrajna vakcina bi se mogla koristiti dok radimo na trajnijoj.
Kako ga čuvate? Mnoge uobičajene vakcine čuvaju se na 4 stepena C. To je oko temperature vašeg prosečnog frižidera, pa je skladištenje i transport lak. Ali RNA vakcine treba da se čuvaju na mnogo hladnijoj temperaturi - nižim -80 stepeni C, što će otežati dostizanje određenih delova sveta.
Nadam se da će vakcina koju imamo od 18 meseci biti što bliža „savršenom“. Čak i ako nije, nastavićemo da poboljšavamo. Nakon što se to dogodi, sumnjam da će vakcina COVID-19 postati deo rutinskog rasporeda imunizacije novorođenčeta.
Jednom kada imamo vakcinu, još uvek imamo ogromne probleme da rešimo.
Moramo da proizvedemo i distribuiramo najmanje 7 milijardi doza vakcine.
Da bismo zaustavili pandemiju, moramo vakcinu učiniti dostupnom gotovo svim ljudima na planeti. Nikada ranije nismo nešto isporučili u svaki deo sveta. A kao što sam već napomenuo, vakcine je posebno teško napraviti i sačuvati.
Ne možemo mnogo da shvatimo o proizvodnji i distribuciji vakcine dok ne znamo sa čime tačno radimo. Na primer, da li ćemo moći da koristimo postojeće fabrike vakcina za pravljenje vakcine COVID-19?
Ono što sada možemo da uradimo je izgradnja različitih vrsta fabrika vakcina za pripremu. Svaka vrsta vakcine zahteva različitu fabriku. Moramo biti spremni sa mogućnostima koji mogu da naprave svaku vrstu, kako bismo što pre započeli sa proizvodnjom konačne vakcine (ili vakcine). Ovo će koštati milijarde dolara. Vlade moraju brzo da pronađu mehanizam za stavljanje sredstava na raspolaganje za ovo. Naša fondacija trenutno sarađuje sa CEPI, SZO i vladama na pronalaženju finansiranja.
Deo tih diskusija se fokusira na to ko će dobiti vakcinu kada. Realnost je da neće svi moći istovremeno dobiti vakcinu. Biće potrebni meseci ili čak godine - da se stvori 7 milijardi doza (ili eventualno 14 milijardi, ako je to vakcina sa više doza), a mi bi trebalo da ih počnemo distribuirati čim prva serija bude spremna da krene.
Većina ljudi se slaže da zdravstveni radnici prvo treba da dobiju vakcinu. Ali ko je sledeći? Stariji ljudi? Nastavnici? Radnici na ključnim poslovima?
Mislim da bi zemlje sa malim prihodima trebale biti neke od prvih koje će ga dobiti, jer će ljudi biti izloženi mnogo većem riziku da umru na tim mestima. COVID-19 će se mnogo brže širiti u siromašnim zemljama, jer je mere poput fizičkog distanciranja teže izvesti. Više ljudi ima loše zdravstveno stanje što ih čini osjetljivijim na komplikacije, a slabi zdravstveni sistemi će im otežati dobijanje nege koja im je potrebna. Izbacivanje vakcine u zemljama sa malim primanjima moglo bi da spasi milione života. Dobra vest je da već imamo organizaciju koja ima stručnost o tome kako se to radi u Gavi, Savezu za vakcine.
Sa većinom vakcina, proizvođači potpisuju ugovor sa zemljom u kojoj se nalaze njihove fabrike, tako da ta država prvo pukne od vakcina. Nije jasno da li će se to ovde dešavati. Nadam se da ćemo naći način da to ravnopravno iznesemo celom svetu. SZO i nacionalne zdravstvene vlasti trebaće da razviju raspodelu n planiramo nakon što bolje razumemo sa čime radimo.
Međutim, na kraju ćemo ovu stvar povećati tako da je vakcina dostupna svima. I tada ćemo se moći vratiti u normalu - i nadamo se donošenju odluka koje nas sprečavaju da ikada više budemo u ovoj situaciji.
Sada je možda malo teško videti, ali na kraju tunela postoji svetlo. Radimo prave stvari da bismo vakcinu dobili što je brže moguće. U međuvremenu vas molim da nastavite slediti smernice koje su postavile vaše lokalne vlasti. Naša sposobnost da se probijemo kroz ovu epidemiju zavisiće od svakog koji će učiniti svoj dio da jedni druge sačuvamo.
Kurir.rs/WEF Foto: EPA / Profimedia
NE PROPUSTITE
