Kada je američka novinarka Silija Farber hrabro objavila članak "Van kontrole - AIDS i korupcija u medicinskoj nauci" u Harper's Magazinu (mart 2006), neki čitaoci su se verovatno pokušali uveriti da je "korupcija" izolovan slučaj. To je veoma daleko od istine koju su tako dobro dokumentovali Engelbreht i Konlejn u ovoj knjizi. To je samo vrh ledenog brega.
Korupcija u istraživanju je raširena pojava koja se trenutno nalazi u mnogim glavnim, navodno zaraznim zdravstvenim problemima, u rasponu od AIDS-a do hepatitisa C, spongiformne encefalopatije goveda (BSE ili „bolest lude krave“), SARS-a, ptičijeg gripa i trenutne prakse vakcinacije (vakcinacija humani papiloma ili HPV).
U istraživanju svih šest ovih različitih javnozdravstvenih pitanja, naučna istraživanja virusa (ili priona u slučaju BSE) krenula su pogrešnim tragom u osnovi na isti sistematski način. Ovaj put uvek uključuje nekoliko ključnih koraka: pronalaženje rizika od katastrofalne epidemije, inkriminacija nedostižnog patogena, ignorisanje alternativnih toksičnih uzroka, manipulacija epidemiologijom sa neproverivim brojevima kako bi se maksimizirala lažna percepcija neposredne katastrofe i obećavajući spas vakcine.
Ovo garantuje velike finansijske prinose. Ali kako je moguće sve to postići? Jednostavno oslanjanje na najmoćniji aktivator ljudskog procesa donošenja odluka, tj. STRAH!
Mediji i farmaceutska industrija nose većinu odgovornosti za jačanje strahova, strahova koji se slučajno dešavaju da bi uvek zapalili fantastično profitabilne kompanije. Hipoteze istraživanja koje pokrivaju ove oblasti istraživanja virusa praktično nikada nisu naučno potvrđene odgovarajućim kontrolama. Umesto toga, oni su uspostavljeni "konsenzusom". To se potom brzo pretvara u dogmu, koju efektivno na kvazireligiozni način provode mediji, uključujući i osiguravanje da finansiranje istraživanja bude ograničeno na projekte koji podržavaju dogmu, isključujući istraživanje alternativnih hipoteza.
Važno sredstvo za sprečavanje glasova neslaganja u debati je cenzura na različitim nivoima, od popularnih medija do naučnih publikacija.
Nismo dobro naučili iz prošlih iskustava. Još uvek postoji niz neodgovorenih pitanja o uzrocima španske epidemije gripa 1918. godine i ulozi virusa u polilogu posle Drugog svetskog rata (neurotoksičnost DDT-a?). Ove moderne epidemije trebalo bi da nam otvore um za kritičnije analize. Paster i Koh su čvrsto konstruisali razumevanje infekcije primenljive na mnoge bakterijske, zarazne bolesti. Ali to je bilo pre nego što su prvi virusi zaista otkriveni. Prenos principa bakterijskih infekcija virusima bio je, naravno, vrlo primamljiv, ali to nije trebalo učiniti bez da paralelno obratimo pažnju na bezbroj faktora rizika u našem toksičnom okruženju; na toksičnost mnogih lekova i neke nutritivne nedostatke.
Istraživanje raka ima slične probleme. Hipoteza da bi rak mogao da bude izazvan virusima formulisana je 1903. godine, pre više od jednog veka. Ni danas to nije ubedljivo dokazano. Većina eksperimentalnih laboratorijskih istraživanja lovaca na viruse zasnivala se na uzgoju miševa, uzgoja koji uključuje potpuno neprirodno genetsku pozadinu. Da li su ovi miševi bili pogodni modeli za proučavanje raka kod ljudi? Tačno, ovi miševi omogućili su izolaciju i pročišćavanje "RNA tumorskih virusa", kasnije preimenovanih u "retrovirusi", a oni su dobro okarakterisani elektronskom mikroskopijom.
Ali da li su ove virusne čestice jednostavno povezane sa mišjim tumorima ili su zaista krivci zloćudne transformacije? Da li su ove čestice stvarne egzogene infektivne čestice ili endogeni defektni virusi skriveni u našim hromozomima? To pitanje ostaje diskutabilno.
Ono što je sigurno je da virusne čestice slične onima koje se lako prepoznaju kod kanceroznih i leukemičnih miševa nikada nisu viđene ili izolovane kod karcinoma kod ljudi. Miševi i ljudi ...
Međutim, do trenutka kada je ovo postalo jasno, virusna onkologija je krajem 1960-ih dostigla dogmatski, kvazireligiozni status. Ako virusne čestice ne mogu da se otkriju elektronskom mikroskopijom kod humanih karcinoma, problem je bio sa elektronskom mikroskopijom, a ne sa dogmom o virusnoj onkologiji! Tada je molekularna biologija zauzela potpuno dominantno mesto u virusnim istraživanjima.
Zbog toga su pronađeni "molekularni markeri" za retroviruse (npr. Reverzna transkriptaza)a) i najprikladnije zamene za odsutne virusne čestice, u nadi da će spasiti centralnu dogmu virusne onkologije. To je omogućilo da virusna hipoteza preživi još deset godina, sve do kasnih 1970-ih, uz sve veću podršku velikodušnih agencija i farmaceutskih kompanija. Do 1980. godine, neuspeh ove linije istraživanja postao je neprijatno očigledan, a zatvaranje nekih virusnih onkoloških laboratorija bilo je neizbežno, ali ...
Ali šta? Istraživanje raka virusa bi propalo, ali 1981. lekar iz Los Anđelesa opisao je pet slučajeva teškog imunog deficita, među homoseksualnim muškarcima koji su takođe koristili amil nitrit, svi zloupotrebljavali druge lekove, zloupotrebljavali antibiotike i verovatno patili od neuhranjenosti i polno prenosivih bolesti. bolesti. Bilo bi logično pretpostaviti da su ovi teški slučajevi deficita imuniteta imali višestruko toksično poreklo. To bi značilo inkriminiranje životnog stila ovih pacijenata ...
Nažalost, takva diskriminacija bila je, politički, potpuno neprihvatljiva. Stoga je trebalo pronaći drugu hipotezu - ovi pacijenti su patili od zarazne bolesti izazvane novim retrovirusom rovi! Naučni podaci koji podržavaju ovu hipotezu nedostaju i, nevjerovatno je, da ih i dalje potpuno nedostaje. Nije bilo važno i momentalni i strastveni interes istraživača i institucija za otkrivanje raka odmah je izbio. Ovo je bila linija života za virusne laboratorije u kojima je AIDS sada, gotovo preko noći, postao glavni fokus istraživanja. Dobila je veliku finansijsku podršku od Velikih farmaceutskih kuća, više budžeta za CDC i NIH, i niko se nije morao brinuti o načinu života pacijenata koji su iznenada postali nevine žrtve ovog užasnog virusa, ubrzo označenog kao HIV.
Dvadeset i pet godina kasnije, hipoteza o HIV / AIDS-u totalno nije uspela da postigne tri glavna cilja uprkos ogromnim finansijskim sredstvima za istraživanje fokusirana samo na projekte zasnovane na njemu. Nikada nije pronađen lek za AIDS; nikada nisu data predviđena epidemiološka predviđanja; i nikad nije uspešno pripremljena nijedna vakcina protiv HIV-a. Umesto toga, najotpornije se koriste visoko toksični (ali ne lekoviti) lekovi sa čestim, smrtonosnim nuspojavama. Međutim, elektronska mikroskopija u krvi pacijenata za koje se pretpostavlja da imaju veliko virusno opterećenje nije otkrila nikakve HIV čestice! Pa šta? Sve najznačajnije novine i časopisi sadržavali su atraktivne kompjuterizovane, šarene slike HIV-a koje potiču iz laboratorijskih ćelijskih kultura, ali nikada od jednog pacijenta oboljelog od AIDS-a. Uprkos ovom zapanjujućem propustu, dogma o HIV / AIDS-u još uvek je čvrsto ukorenjena. Desetine hiljada istraživača i stotine velikih farmaceutskih kompanija nastavljaju da ostvaruju ogromne profite na osnovu hipoteze o HIV-u. A nijedan pacijent protiv AIDS-a nikada nije izlečen ...
Da, HIV / AIDS je simbol korupcije u istraživanju virusa koji je izvanredno i tragično dokumentovan u ovoj knjizi.
Istraživački programi o hepatitisu C, BSE, SARS-u, ptičjem gripu i trenutnim politikama vakcinacije razvijali su se istom logikom kao i maksimiziranje finansijskog profita. Kad god pokušavamo da razumemo kako se preporučuju neke vrlo upitne terapijske politike na najvišim nivoima vlasti u javnom zdravstvu (VHO, CDC, RKI, itd.), Često otkrivamo ili sramotni sukob interesa, ili nedostatak suštinskih eksperimenata kontrole, i uvek strogo odbacivanje bilo kakvog otvorenog pregleda razgovori sa autoritativnim naučnicima koji iznose disidentske poglede na patološke procese.
Manipulacije statistika, falsifikovanje kliničkih ispitivanja, izbegavanje testova toksičnosti za lekove su više puta dokumentovane. Sve je brzo prekriveno i ništa do sada nije uspelo da poremeti ciničnu logiku današnjeg poslovanja sa istraživanjem virusa.
Skrivanje neurotoksičnosti žive koja sadrži konzervans timerosal kao verovatnog uzroka autizma kod vakcinisane dece očigledno je dostiglo najviše nivoe američke vladavine ...
Virus Mania je socijalna bolest našeg visoko razvijenog društva. Da bi se izlečio, potrebno je prevazići strah, strah kao najsmrtonosniji zarazni virus, koji se najefikasnije prenosi putem medija.
Kurir.rs/Logično Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
