Otkako je poručnik Bundesvera Franko A. u februaru 2017. uhapšen na bečkom aerodromu, zbog toga što je tamo sakrio oružje, Bundesver ne prestaje da bude tema. Savezni državni tužilac smatra da je Franko A. desničarski terorista i želi da mu se sudi.
Preko tog slučaja došlo se do udruženja Uniter, mreže vojnika, policajaca i zaposlenih u bezbednosnim službama. Među njima su i elitni vojnici, kao na primer iz Komande specijalnih snaga (KSK) Bundesvera. Odatle vodi trag ka grupi pod nazivom „Severni krst“, u pokrajini Meklenburg – Prednja Pomeranija. Nju čine policajci i rezervisti Bundesvera koji se pripremaju za scenario građanskog rata. Među njima su desničarski ekstremisti, a kako sumnja državni tužilac, i desničarski teroristi.
Parlamentarni kontrolni odbor pune dve godine istraživao je stotine dokumenata nemačkih tajnih službi, pre svega dokumenta nemačke Vojne kontraobaveštajne službe MAD, ali i Službe za zaštitu ustavnog poretka. Obavljana su i saslušanja.
Toliko opsežno ispitivanje još nikada nije organizovano u nekom kontrolnom odboru Bundestaga. Rezultat je sledeći: u Bundesveru i drugim bezbednosnim državnim i pokrajinskim službama „zaposleni su pojedinci s desničarsko-ekstremističkim i nasilnim stavovima“, delom uprkos postojećim bezbednosnim ispitivanjima, navodi se u pripremljenom za parlamentarni odbor.
Prema istraživanjima, oni su bili u različitim intenzivnim vezama jedni sa drugima, povezani pre svega preko društvenih mreža. Navodno su se sastajali i na berzama oružja i vežbama gađanja, kao i putem poslovnih kontakata.
Centralno pitanje glasi: da li postoji mreža ili „armija u senci“ koja bi mogla da planira državni udar? Prema procenama Službe za zaštitu ustavnog poretka i MAD, „za sada nema ničeg što bi ukazivalo na to da postoji ’armija u senci’ ili nasilna desnoekstrmistička mreža koja planira politički prevrat“.
Postoje, međutim, kako se dalje navodi, „zabrinjavajuća digitalna umrežavanja i lična preklapanja između ranije prilično izolovanih mreža ljudi i pojedinaca iz određenih političkih stranaka“. To znači da veći broj aktera ima veze u desnoekstremističkim pokretima poput „Identitarnog pokreta“, „Krila“ Alternative za Nemačku (AfD), organizacije mladih AfD, „Mlada alternativa“, NPD, kao i među tzv „građanima Rajha“. Sve su to pokreti koji često imaju antisemitske stavove.
U tom kontekstu istražioci kontrolnog odbora Bundestaga ispitivali su i rad službi bezbednosti. Prvenstveno imajući u vidu Vojnu kontraobaveštajnu službu, došli su do rezultata koji baš i nisu veseli za MAD: obaveštajna služba Bundesvera nije u dovoljnoj meri izvršila svoj zadatak u suzbijanju desničarskog ekstremizma.
Osim toga, nekim zaposlenima „nedostajala je profesionalna distanca“. To potvrđuje i činjenica da se saznalo da je jedan saradnik MAD fotografije koje su napravljene tokom pretraživanja placa jednog vojnika KSK prosledio drugom vojniku KSK. Kontrolori Bundestaga takođe smatraju da nije bilo dovoljne saradnje između MAD i Službe za zaštitu ustavnog poretka, prilikom istrage desnoekstremističkih slučajeva među rezervistima Bundesvera.
Priznaje se doduše da su reforme započete tokom istrage imale svoje dejstva. Tako je MAD u oktobru prošle godine prestruktuiran. Reforma je u velikoj meri bila podstaknuta nalazima koje je parlamentarni kontrolni odbor izneo na videlo u preliminarnom izveštaju. Oružje i eksploziv koji su pronađeni na placu vojnika KSK u saksonskom Kolmu u maju ove godine, smatralo se kao veliki uspeh MAD.
Krajem oktobra, sa funkcije predsednika MAD smenjen je Kristof Gram, a na njegovo mesto je došla Martina Rozenberg, koja je do tada bila disciplinska tužiteljka Bundesvera. Rasformirana je čitava jedna jedinica KSK, u kojoj je bilo naročito mnogo sumnjivih slučajeva desničarskih ekstremista. Kontrolori se inače žale na to da tajne službe automatski obustavljaju interne istrage čim slučaj preuzme savezni državni tužilac. Kritikuje se i „neoprezan“ odnos prema oružju Bundesvera, što je dovelo do toga da je značajna količina oružja ukradena.
Rezultati istrage tajnih službi nalaze se na više stotina stranica, ali je njihov sadržaj tajna. Međutim, sažetak osnovnih saznanja trebalo bi javno objaviti. Tako bi i parlamentarno kontrolno telo dokazalo u kojoj je meri profesionalizovalo svoj rad u kontroli tajnih službi poslednjih godina.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
