Britanski regulator za komunikacije Ofcom opozvao je licencu Kineske globalne televizijske mreže (CGTN), zabranivši njeno emitovanje u zemlji. Kanal, koji je trebalo da otvori novo evropsko sedište u Londonu, optužen je da ga vladajuća Komunistička partija uređuje i krši pravila emitovanja.
Potez je, međutim, očigledno politički i nesumnjivo ogromna provokacija u britansko-kineskim odnosima i ona koja će morati da ima ogromne posledice, posebno za BBC-jev sadržaj i izveštavanje u samoj Kini. Saopštenje dolazi upadljivo samo nedelju dana nakon što je Peking proglasio nepriznavanje pasoša Britanskog nacionalnog prekomorskog (BNO) zbog kontroverze oko plana migracije za stanovnike Hong Konga.
Nekoliko minuta nakon sprovođenja zabrane Ofcoma, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izvinilo se BBC-ju zbog izveštaja koji se odnosi na Covid-19. Ovo je pokazatelj stvari koje dolaze. Zapravo, odražava isti obrazac događaja od pre godinu dana kada je Mike Pompeo, tada američki državni sekretar, najavio ograničenja za kineske medije koji deluju u Sjedinjenim Državama. To je rezultiralo proterivanjem američkih novinara, nakon što je od izdavača Volstrit Žurnala zatraženo da se izvini.
I evo onoga što Britanija izgleda ne razume. Iako je istina da je medijsko okruženje u Kini strogo kontrolisano, reciprocitet je i dalje važan. BBC nastavlja da radi i emituje u Kini, čak iako su njegovi izveštaji podložni određenoj cenzuri. Kao rezultat toga, gotovo je zagarantovano da će Peking preduzeti neki oblik uzajamne akcije, a s obzirom na neverovatno politizovano izveštavanje BBC-a o Kini, ovo izgleda vrlo sigurno.
Pompeo je prošle godine pokrenuo napad na kineske medije koji posluju u Sjedinjenim Državama. Primenio je vizna ograničenja, zahtevao smanjenje njihovog broja i primorao ih da se registruju kao diplomatske prekomorske misije. Ono što čak ni on nije učinio, uprkos svom fanatičnom pristupu Pekingu, bilo je njihovo potpuno proterivanje ili negiranje prisustva u Americi. U najmanju ruku je razumeo da je sloboda govora osnovna američka vrednost i da je, bez obzira na razlike između političkih sistema, način na koji se tretiraju mediji u zemlji medij diplomatije. Stoga je važna uzajamnost, ideja „molim vas“. Pompeo je znao da će, ako previše forsira američko novinarstvo u Kini, koje je već bilo na klizavom terenu, sve biti gotovo.
Nije iznenađujuće što je Kina uzvratila. Međutim, njegov diplomatski stil bio je posredan, za razliku od eksplicitnog. Ubrzo nakon Pompeove najave, Peking je tužio Volstrit Žurnal zbog naslova koji je zemlju opisao kao „pacijenta iz Azije“, što je Kina smatrala pogrdnim, nakon čega je traženo izvinjenje. Časopis se izvinio što nije, pa je Peking zbog kazne proterao mnoge njihove novinare.
Istorija se već ponavlja.
Vreme u kojem se događaju ovi događaji nije slučajno. Peking je već frustriran BBC-ovim zakulisnim aktivnostima, ali je iz diplomatskih razloga odlučio da po tom pitanju ništa ne učini. Kao što gore navedeno ilustruje, nacija ne može jednostavno proterati novinare bez opravdanja, čak i Kina to zna. Učiniti to znači prekršiti normu. Međutim, Peking je sve nezadovoljniji BBC-jem. Mediji su odlučni u unapređivanju narativa o pitanjima kao što je Sinđijang, uključujući naručivanje izveštaja o navodnom prisilnom radu koji je doveo do američkih sankcija protiv kompanija iz sektora pamuka, nakon čega je BBC juče proizveo grafičku seriju intervjua optužujući kineske vlasti za sistematsko seksualno zlostavljanje ujgurske manjine. Zbog odnosa sa Londonom, Peking se do danas ponašao uzdržano. Sada, međutim, otkako je Velika Britanija učinila prvi korak, Kina ima politički casus belli da se osveti novinarima koji za njih neprestano emituju nepovoljne ili lažne prikaze kineskih unutrašnjih poslova. BBC je nesumnjivo na vrhu te liste, a zahtev za izvinjenje Pekinga samo je demonstracija onoga što sledi.
BBC će neizbežno odbiti i insistirati na tome da je izveštavanje tačno i nepristrasno, kao i uvek. Tako će, kao i ono što se desilo sa Volstrit žurnalom pre godinu dana, Peking nekako zatvoriti vrata BBC-u, uzvraćajući britanskoj zabrani CGTN. To može uključivati proterivanje dopisnika ili ukidanje prava BBC-a da se pojavljuje na kineskoj televiziji.
Verovatno će ići mnogo dalje od osvete u medijima. Ovo odnose Britanije i Kine šalje na silaznu putanju, potvrđujući rastuće gledište u Pekingu da je Britanija sada neprijateljska zemlja, koja namerava da vodi američku politiku protiv Kine. Ovo će neizbežno uključivati akcije Kine, koja će Britaniju podvrgnuti istom oštrom tretmanu koji je koristila protiv Australije i Kanaadi, uključujući sankcije za robu i slično. S obzirom na to da su pre zabrane postojale i druge mogućnosti, Velika Britanija je ovime definitivno prevršila meru. Čak je i Pompeo od svih ljudi znao bolje nego da u potpunosti zabrani CGTN.
Kurir.rs/Logično
NE PROPUSTITE
