Govori u video pozivu iz napuštene šupe u Kaleu koju zove kući. "Želim da se pridružim svom bratu za azil u Velikoj Britaniji, ali moram da radim za krijumčare, jer nemam dovoljno novca da platim prelaz.
"Sakrivaju delove čamca na plažama da bih ih noću sastavio, ali toliko se bojim - ako zabrljam, deca bi se mogla utopiti na brodu."
Ministar unutrašnjih poslova Priti Patel potrošio je 33,6 miliona funti na graničnu kontrolu u Kaleu i najavio planove za suzbijanje krijumčara - iako dobrotvorne organizacije i advokati kažu da su uhapšeni često i sami ugroženi migranti.
Na severnoj obali Francuske, azilanti kažu Gardijanu da su pooštrene granične kontrole pomogle krijumčarima da postanu sve moćniji.
"Mislim da sigurnosne kontrole pomažu samo krijumčarima, a ne bilo kome drugom", kaže Bijan, kurdski tražitelj azila koji je krijumčarima krajem prošle godine platio 3.500 funti za jedan od 24 mesta na gumenjaku za 12 osoba. Migranti su stali da uštede prostor dok su drugi balirali vodu sa letvičasteg poda gumenjaka.
Opisuje eksploatatorski sistem koji deluje u Kaleu i Dankerku, a krijumčari koriste očajne migrante za opasne poslove u zamenu za obećanje jeftinijeg prolaska.
"To je vrsta ropstva. Siromašne izbeglice rade kao kućne sluge za krijumčare; žene prodaju svoja tela; drugi su napravljeni da budu stražari ili vozači, a zatim mogu biti uhapšeni i bačeni u zatvor. Ali to čine jer im je to najbolja šansa za siguran život. To je sve što izbeglice žele: mir. Mi smo umorni."
Dobrotvorne organizacije koje rade sa migrantima izveštavaju da poštuju isti obrazac. "Ono što smo videli u Kaleu i Dankerku je prelazak sa ljudi koji prelaze sami na infrastrukturu koja se u potpunosti vrti oko krijumčarenja", kaže Čarli Vajtvred, osnivač Mobil Refjudži Suport. "Ovo nikada nije zaustavilo ljude koji dolaze u Kale - prošli su daleko gore i neće se zaustaviti ni pred čim da bi ponovo bili sigurni. Iskreno, neverovatno je da vlada i dalje misli da ih ove mere odvraćaju kada je stvarnost toliko očigledna za bilo koga na terenu. "
Čak i oni koji profitiraju od ilegalne trgovine slažu se da je situacija postala ekstremnija. Gardijan je razgovarao sa dvojicom muškaraca koji su radili na prelazu preko Kanala, prevozeći ljude preko sve veće sume jer je obezbeđenje otežavalo prelazak.
"Nasilje je sve gore i gore, jer mafije postaju sve moćnije", kaže Zoran, kurdski krijumčar koji je do prošle godine operirao u kamionima u Dunkerku. "Postalo je previše za mene."
Ipak, s nekim ponosom dodaje da je rastuća bezbednost ohrabrila mafije pooštravanjem njihovih monopola nad rutama. "Krijumčari znaju sve o bezbednosti na granici, to je njihov posao. Pa kad se sigurnost pogorša, krijumčari postanu pametniji i moćniji ... Neki su čak radili i sa policijom. Mogli biste se izvući sa bilo čim ako biste radili sa policijom. "
Maja Konforti, sekretar Loberže des Migrants, kaže da iza njegove hvale stoji istina. "Godinama i godinama ponavlja se ista priča: jedan put je blokiran, a drugi se pojavljuje. Krijumčari samo nadmudruju sigurnost ".
Zoran kaže da je njegov posao postajao sve unosniji kako se povećavala sigurnost između Velike Britanije i Kalea. "Šefovi su 2014. naplatili samo nekoliko stotina evra, ali kada sam otišao bilo je četiri [ili] pet hiljada za isti prelazak kamiona."
"Cene su rasle sa svakim novim naletom na bezbednosnu potrošnju", kaže drugi čovek, Saad, koji je radio na sudanskim i kurdskim mafijama u Calaisu na vrhuncu izbegličke krize pre četiri godine. Tokom godina koliko je bio tamo, Ujedinjeno Kraljevstvo je finansiralo ogradu od bodljikave žice vrednu 98,9 miliona funti, razmeštanje policije za nerede i otkrivanje infracrvenih zraka na tom području, što je, kako tvrdi, samo učinilo krijumčarenje profitabilnijim i omogućilo mafijama da prevladaju na prvom mestu .
"Rastući kurs prepreka na granici onemogućavao je samo prelazak migrantima. To je privuklo mafijaške grupe koje su proučavale kontrolu i pronalazile načine da ih zaobiđu, znajući šta će očajni ljudi platiti za te načine.
"Zahvaljujemo vašoj vladi na punom džepu", kaže on.
Godinama dobrotvorne organizacije za izbeglice pozivaju vladu da obradi zahteve za azil na spoljnoj granici Velike Britanije i da se usredsredi na proširenje sigurnih ruta, a ne na graničnu kontrolu. Ali legalne rute su umesto toga zatvorene. U januaru je Brekit presekao puteve ponovnog ujedinjenja izbegličkih porodica razdvojenih širom Evrope, a vlada je napustila ciljne kvote za šeme preseljenja UN-ove agencije za izbeglice (UNHCR).
2019. godine, kada je bio 16-godišnji vrhunac dolazaka pre nego što je zaključavanje smanjilo evropske migracione tokove, Aran je prešao Kanal kao 15-godišnji dečak bez pratnje koji je bežao iz Izide u Iraku, pridruživši se svom ujaku u Velikoj Britaniji nakon godinu dana putovanja sam .
Opisuje kako je krijumčar u Dankerk jednom izvadio nož i zapretio da će odseći prst drugom dečaku, pre nego što ga je pretukao dok ga je Aran gledao. "Ja sam prestravljen i bespomoćan. Ali nisam mogao da ostanem u Francuskoj, tamo je situacija užasna. Svakog jutra policija vas izbaci nogom budnog, razrežite šator nožem i recite vam da se maknete. Gde da idem? Nećete mi dozvoliti ni da spavam u šatoru!
"Užasna istina je", kaže tinejdžer tiho, "da su nam krijumčari jedini saveznici".
"Krijumčarenje može biti strašno, grubo, surovo", priznaje Saad, "ali privilegija je švercovati. To je ono što vlada ne može da vidi. "
