Peta godina posle odluke da izađu iz EU, Britanci su suočeni sa mogućnošću prevremenih izbora u Severnoj Irskoj a to glasanje bi moglo da se shvati kao mini anketa javnog mnjenja o post-Bregzit trgovinskim sporazumima.
Sprovođenje Bregzita bilo je glavni cilj Borisa Džonsona kada je postao premijer 2019. godine. Inače vrlo živopisni Džonson sinoć je dao prilično svedenu izjavu: "Odluka da se napusti EU sada je možda deo naše istorije, ali je naša jasna misija da iskoristimo slobode koje smo dobili sa njom i stvorimo bolju budućnost za naše ljude".
Za razliku od njega, lobisti Najbolje za Britaniju koji se zalažu za novi referendum o Bregzitu poručili su da će raditi na "što bliskijoj vezi" sa EU u budućnosti i planiraju da projektuju "poruke nade" na zgradama u srcu Brisela, uz imena građana koji su ili glasali da Britanija ostane u EU ili su sada zažalili zbog svoje odluke.
Odluka da Ostrvo napusti Uniju danas je najakutnija u Severnoj Irskoj gde se unionisti i dalje oštro protive Protokolu o Severnoj Irskoj, post-Bregzit trgovinskim dogovorima na osnovu kog je ova oblast i deo Ujedinjenog Kraljevstva ali i deo tržišta EU zbog čega postoji carina na robu koja tamo stiže iz UK.
Ostavka lidera Demokratske partije unionista (DUP) Edvina Putsa posle samo tri nedelje na čelu stranke koja se protivi protokolu povećala je šanse da se organizuju prevremeni izbori za severnoirsku skupštinu, mesecima pre maja 2022. za kada su bili zakazani.
Džefri Donaldson, veteran DUP koji će preuzeti kormilo nad strankom, obećao je da će se protiviti carinama i graničnoj kontroli robe između Britanije i Severne Irske.
Sajmon Koveni, irski ministar spoljnih poslova upozorio je da bi prevremeni izbori mogli da postanu "referendum" o protokolu. On strahuje da bi izborna kampanja u Severnoj Irskoj ovog leta posle napetog, godišnjeg marša protestanata 12. jula mogla da izazove nestabilnost u ovom delu zemlje.
"Ideja da imamo izbore usred svega toga može da se protumači kao referendum o protokolu i nekim pitanjima podele, što znači da će izbori biti zasnovani na polarizaciji i podeli umesto da fokus bude na političkim promenama i vladi koja će se baviti problemima u Severnoj Irskoj", rekao je on RTE-u prošle sedmice.
DUP i druge unionističke stranke su obećale da će se "rešiti" protokola čim im se ukaže prilika. Unionisti se nadaju da će osvojiti dovoljno mesta u Stormontu kako bi povukli podršku skupštine Severne Irske post-Bregzit dogovoru. Sa druge strane, Šin Fein, republikanska stranka koja podržava protokol kao neophodno rešenje graničnoj krizi koju je izazvao Bregzit, dobro stoji na anketama što bi moglo malo da uspori DUP u zahtevima za prevremenim izborima.
Kejti Hejvard, profesorka političke sociologije na Kraljičinom univerzitetu u Belfastu smatra da će suočeni sa prevremenim izborima, stanovnici Severne Irske podržati kandidate koji odražavaju njihov stav o protokolu.
"Svi u Severnoj Irskoj, bilo da su unionisti ili nacionalisti, za ili protiv ostanka u EU, smatraju da je Bregzit bio nepravedan i da je druga zajednica bolje prošla od njih. Stoga unionisti ne samo da misle da ih je izdala britanska vlada sa protokolom, već i da su nacionalisti imali koristi od njega, odnosno da je irska ekonomija donekle zaštićena", rekla je ona Politiku.
Uprkos tome što neki unionisti smatraju da će glasanje biti prilika da se ratosiljaju protokola, glasanje o potvrđivanju protokola planirano za 2024. biće vezano samo za članove 5-10 sporazuma koji se odnose na nove kontrole na graničnim prelazima Severne Irske i trgovinu strujom preko cele Irske. Ako skupština povuče podršku ovim delovima protokola, EU i britanska vlada će onda dve godine pregovarati o novim trgovinskim sporazumima.
"U suštini bismo se vratili na problem koji je izbegnut pregovorima o Bregzitu", navela je Hejvard.
A šta Brisel misli?
Pet godina posle odluke o Bregzitu, za EU je oluja koja ke izbila nad Briselom 23. juna 2016. godine završena. "Ne samo da je EU preživela oluju već je i nastavila dalje", rekao je Georg Rikelis iz Centra za evropsku politiku i bivši savetnik EU pregovarača Mišela Barnijea.
Rikelis smatra da je uoči glasanja o izlasku iz EU vladalo vrlo populističko uverenje da je vreme da se London konačno "raskanta" sa Briselom. Sada, kaže Bernd Lange, nemački evroparlamentarac, čak ni desničarski populisti ne razmatraju napuštanje Evropske unije već se zalažu za promene unutar EU. EU je i dalje žestoko podeljena po brojnim pitanjima, od izbeglica do valute.
Mnogi smatraju da najveće pretnje po Uniju dolaze iz Mađarske i Poljske gde vladajuće partije slabe nezavisno sudstvo i medije i ne poštuju vladavinu prava u samom srcu Evrope.
Mađarski premijer Viktor Orban ponovo je uzburkao duhove kada je predložio da se nacionalnim parlamentima dozvoli da suspenduju zakonodavne procese EU i zatražio da se termin "još bliža unija" izbriše iz sporazuma o uniji.
U takvoj situaciji, Bregzit je pomogao EU da otkrije svoj razlog postojanja, rekao je Rikelis Gardijanu. "EU kao celina, čak i one zemlje čiji se stavovi o vladavini prava vrlo razlikuju od ostatka, pokazala je sposobnost da se okupi i ujedini oko suštinski važnog pitanja", rekao je on.
Manje zemlje-članice bile su impresionirane načinom na koji je EU stala iza Irske u njenom sukobu sa Britanijom oko granice, tvrdi Rikelis.
Druge podele se nisu odrazile u pregovorima o Bregzitu, smatra Natali Loizo, francuska ministarka evropskih poslova. Umesto toga, kaže ona, proces je primorao svih 27 zemalja članica da obrate pažnju jedni na druge.
"Stvorio je zajedničku svet o tome šta znači imati jedinstveno tržište, ravnopravne uslove i to će se u budućnosti videti u našim odnosima sa ostatkom sveta", rekla je ona.
Čak su i iskusne diplomate priznale da ih je Bregzit naučio novim stvarima o EU jedinstvenom tržištu i carinskim unijama. Međusobna zavisnost i saradnja zemalja članica produbljena je ne samo Bregzitom već i dolaskom Donalda Trampa na čelo Amerike koji je EU proglasio za neprijatelja. Sve to je podstaklo EU da pomnije čuva svoje jedinstveno tržište.
To se nije promenilo ni sa dolaskom nešto prijateljskijeg Džoa Bajdena. EU lideri su ignorisali zabrunutost Bajdenove administracije i prošlog decembra su potpisali trgovinski sporazum sa Kinom.
Iako postoje oni koji žale zbog odlaska Britanije iz Evropske unije, Bregzit je, realno, pokrenuo i razdrmao pomalo učmalu političku scenu Evrope. Ubrzo posle Bregzita, EU je aktivirala zajedničke planove odbrane koji su godinama ležali negde zaboravljeni.
Pandemija koronavirusa i ekonomska kriza koja je usledila samo je dodatno ukazala na činjenicu da su Nemačka i Francuska, koje su sastavile plan oporavka EU, uvek bile glavni igrači u EU. Posle Bregzita i korone, i neke severne EU države koje su prirodno gravitirale ka Londonu sada su promenile politiku i okrenule se ka Francuskoj.
"Iako nam je žao i iako nam nedostaju Britanci, iskreni da budemo, nedostaju nam mnogo manje nego što smo mislili", rekao je Rikelis.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
