Na dašnji dan pre 81 godinu od zapaljenja pluća prilikom testiranja prototipa novog tenka T-34 umro je Mihail Koškin, konstruktor što bi rekli Rusi "bojevaje mašine" koja je postala jedan od simbola Drugo svetskog rata. Koškin je zaradio upalu pluća dok je svoj prvenac po debelom minusu, da bi dokazao uspeh testirao u probnoj vožnji na relaciji Harkov-Moskva.
Mihail Košin (1898-1940) bio je stari i porvereni partijski kadar. Kao diplomac lenjingradske politehnike (1934) više puta susretao se sa S.M. Kirovim vođom lenjingradskog odseka KP SSSR-a. Prvo zaposlenje dobio je u fabrici Kirov i to kao običan projektant poljoprivrednih mašina, a ksnije kad je ova fabrika krenula u proizvodnju tenkova postao specijalizovao se i za ove borbene mašine.
Inače valja spomenuti da je Lenjingrad tad bio središte tenkovske industrije SSSR-a, ali je Drugi svetski rat tu priču izmenio i preselio duboku u unutrašnjost, odnosno u Sibir tj . da budemo precizniji na Ural.
Koškin iznenada 1937 dobija premeštaj iz Lenjingrada u Harkov (današanja Ukrajina) gde se formirala nova fabrika tenkova. Košin u fabrici pod nazivom "Kominterna" postaje glavni projektant. U međuvremenu umire S. Ordžonikidze jednog od ključnih partijskih figura, koji je bio i neka vrsta Koškinovog anđela čuvara i on gubi podršku partijskih funkcionera. Međutim, nesigurnosti je bio brzo kraj, jer je na nadrđene ostavio utisak odličnog konstruktora, a ne nekog šarlatana. Ostao je upamćen kao osoba koja je donosila nove ideje i pre svega znao je šta želi....
Iako je Harkov u to vreme bio sporedna fabrika tenkova jer su se ključne stvari dešavale u Lenjingradu, Koškin je čvrsto odlučio da je vreme za promenu. Prvi zadatak bilo je usavršavanje modela "bistrohonog tanka" BT-5, koji je nastao kada su Sovjeti na opšte iznenađenje tadašnjeg vaskolikog sveta kupila dva Kristijeva modela na koje su ugradili svoje kupole sa proverenim topom klaibra 45 mm. Harkov ubrzo postaje i centar razvoja tenkova sa dizelskim motorem, za razliku od tad korišćenih benzinskih motora. Tad je počeo i razvoj novog dizel motora BD-2. A, onda usledio je šok kad je u fabriku upala NKVD i pokupila sve projektante koji su radili na ovom motoru. Koškin je morao sam sa par još kolega da nastavi rad na ovom motoru. Inače Koškin nije bio zadovoljan sa novinama koje je uveo na tenku BT-5 novi sistem upravljanja, i debljina prednjeg oklopa. Smatrao je da to nije to i da su BT-5 kao i njegov naslednik BT-7 sa jačim oklopom nespremni za nadolazeći rat i daleko inferiorni od nemačkih tenkova. Tenk BT-7 je bio nepouzdan i pored kombinacije gusenica i točkova što se uprkos idiličnoj sreći pokazala kao nepoizdana kombinacija za tenkove. Ovaj tenk postao je poznat po tome po pogonu na zadnjoj osi nosećeg točka, što mu je omogućilo vožnju bez gusenica i veliku brzinu do 70 kilometara na čas.
Koškin je smatrao da je vreme da se razvije novi tenk. Tako je nastao eksperimentalni tenk BT-IS kalibra topa 45 mm, prednji oklop postavljen pod uglom od 60 stepeni na jednostavnom Kristijevom podvozju. Pa onda usledio je novi eksperiment tenk A-20, pa A-32, koji je počeo pokazivati neke sličnosti sa onim što je danas poznato kao tenk T-34, ali pred glavnom odbrambenom komisijom tenk je prikazan kao nastavak serije BT. jer se Koškin plašio da mu neko ne ukrade ideju.
Avgusta 1938. Koškin je partijskoj vrhuški pokazao i novu kupolu za tenk BT-7. Iako su njegove ideje bile revolucionarne u Crvenoj aramiji postojao je jak konjički lobi koji je tvrdio da je konjica i dalje kraljica manevra i efikasnija nego tenkovi.. O sporu je saznao lično i sam Josif Visarionovič Džugašvili iliti Staljin. Koji je sa Koškinom lično razgovarao i shvatio njegovu ozbiljnost i znanje. Naredio mu je da nastavi razvoj dalje i da se ne obazire na "stare senilne budale". Sa time je pokazao da je kao i Hilter i sam Staljin bio obožavalac tenkova.
Koškin je nastavio dalje svoj rad. U međuvremenu napravio je i novi dizel motor V-12. Ubrzo su Harkovski tenkovi po svojoj pouzdanosti i kvalitetu pretekli Lenjingradski pogon.
Novembra 1939 Sovjetski Savez je napao Finsku, gde su Finci, koji su bili na vezi sa Nemcima očitali lekciju Crvemoj Armiji. Gro tenkova koji su učestvovali u ovom do tad ograničenom radu bilo je iz porodice BT i T-26, koje su Finic sa lakoćom pretvarali u metalne buktinje. Tad je fabrika Kirov poslal i svoj tenk KV koji se pokazao bolje koji je od pet faza ( konceptno-projektna faza, prototipska, fabričko testiranje, upotrebno testiranje i serijska proizvodnja) prošao samo dve faze.
Koškin nije mirovao i dana 19. decembra 1939. novi sovjstski tenk T-34 bio je spreman za proizvodnju. Međutim, partija je opet umešala prste pre svega Vorošilov koji je naredio da T-34 mora proći seriju testova i da nema ništa od serijske proizvodnje. U prevod nama tenk T-34 ne treba. Koškin je ipak tvrdoglavo ustrajavao i uspeo da proizvede 11 tenkova u prototipskoj fazi koji su završeni do aprila 1940. Koškin je uspeo preko svojih veza da obezbedi Staljinovo naređenje da Obronka mora da pripremi testiranje do kraja marta 1940.
Testiranje primer hrojske demonstracije
Dolazak Koškina sa tenkovima je ostalo zabeleženo kao najveći primer herojske demonstracije vere čoveka u svoj tenk.
Naime, Koškin je sa pet tenkova T-34 u hladnoj ruskoj zimi iz Harkova krenuo na put pravo u Moskvu, gde je stigao posle 12 dana i zaustavio se na Trgu cara Kokolja, gde ga je sačekao kompletan vojni vrh i sam Staljin. Od pet tenkova u Moskvu su stigla dva. Staljin je bio impresioniran tenkovima i ovim podvigom i pred svim generalima čestitao Koškinu. Svima prisutnima je bilo jasno šta to znači, da je Sovjetski Savez konačno dobi svoj prvi glavni borbeni tenk. Svi ostali tenkovi familije BT i KV-1 mogli su na smetlište. Doduše počeo je rat, godinu dana kasnije pa su i oni učestvovali u prvoj fazi rata. Koškinov T-34 iz Moskve oteran je u Kareliju da se povorei u praksi protiv finskih protivtenkovskih jaraka, koje je prešao glatko i dobio najveće ocene. To je bila ujedno i poslednja velika pobeda Mihaila Koškina.
Međutim, Koškin se nije mogao radovati plodovima svog uspeha. Ubrzo zbog naprne vožnje tenkom bez grejanja po cičoj zimi dobio je upalu pluća od koje nije mogao da se oporavi. Umro je 26. septembra 1940. godine. Nije dočekao da vidi zvzedani trenutak svog tenka, koji je uz nebrojene modifikacije i danas prisutanim u nekim ratnim sukobima iako je odavno inferioran.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
