Rat za Foklande ili kako su ih Argentinci nazvali Islas Malvinas po stavu mnogih objektivnih istoričara odvijao se: „u pogrešnom vremenu, na pogrešnom prostoru i zbog pogrešnog uzroka“.
Rat je trajao puna 72 dana i u sećanju mnogih ostaće kao poslednji kolonijalni rat u 20. veku, a obeležile su ga brojne kontraverzne epizode, ali i događaji koji su pokazali šta znači imati profesionalnu i dobro obučenu vojsku. Jedan od takvih je i napad na Mount Herijet.
NE PROPUSTITE
Uprkos niskoj nadmorskoj visini, sukobi na Foklandima su bili posebno u zaključnoj fazi pred pristaništem u Port Stenliju, tipično su bili planinski sa strmim stenama sa niskom vegetacijom, vlagom i snegom i niskim temperaturama iako je bio u pitanju kraj maja.
Upravo zaključni napad počeo je 30. maja sa desantom čete "K" na Maount Kent za sazadtkom obezbeđenja područja. Do samog početka napada Britanci su izveli osmatranje i noćno patroliranje sa osnovnim ciljem prikupljanja informacija za što kvalitetniji napad.
Napad na Maunt Herijet izvele su čete: "J", "K" i "L" iz sastava 42 Komando bataljona kraljevskih marinaca sa rezervnim i jednicama podrške. To je bio jedan od tri napada britanskih snaga u noći 11. na 12. juni 1982. sa ciljem zauzimanja grebena i vrhova oko glavnog mesta Foklandskih ostrva Port Stenlija i obezbeđivanje samih uslova za napad na sam grad i pristanište. Uporedo sa ovom operacijom bataljon 45 Komando izveo napad na susedni vrh "Dve Sestre", a još više severno bataljon 3 Padobranaca koji su zauzeli vrh Maunt Longdon.
Za same napadače to je bila veoma zahtevan zadatak, jer teren nije imao vegetaciju i nije pružao nikakakav solidan zahtev. Inače planina Maunt Herijet dominira nad ostalim zemljištem i zajedno sa minskim poljem obezbeđivala je Argentincima solidnu zaštitu i odličnu odbranu.
Početak napada
Četa "J" tog 11. juna 1982. tačno u 20 časova iz pripremne zone pomerila se na "Vol Mautajn" kao rezerva sa ciljem da privuče pažnju Argentinaca. Istovremeno su čete "K" i "L" sa Maunt Šalengera krenule prema jugu pored minskog polja da konačne linije za napad jugositočno od Maunt Herijet. Prethodnica je bila deo grupe "J" koja je obeležila put, a u njenom sastavu bila je i protivoklopna grupa.
Napad je započela četa "J" sa lažnim napadom i sa njim preusmerila pažnju argentinske odbrane prema zapadu ostrva. U 22 časa u napad je krenula četa "K" po istočnoj padini Maunt Herijet. Oni su imali snažnu podršku u brodskoj artiljeriji s mora. Pod grebenom iznenadili su argentinsku jedinicu koja je imala minobacače od 120 mm i nastavili su dalje sa napadom prema vrhu Maunt Herijeta.
Oko 23 časa za četom "K" u napad krenula je i četa "L" sa južne strane Mt Herijeta. Njihovo napredovanje snažno je ometala mitraljeska vrta Aregentinaca sa grebena, zbog čega su bili pozvani u pomoć lakit topovi kalibra 105 mm sa Mt Čelindžera i portivoklopne posade sa protivoklopnim rakaetama tipa "MILAN". Četi je tek posle pet sati žestoke borbe uspelo da osvoje vrh Maunt Herijeta. Kada je zauzet vrh četa "K" nastavila je napad prema steni "Goat Ridž" na severnoj strani i uspela da je zauzme u ranu zoru 12. juna. To je ujedno bio i cilj napada.
Četa J" se pomerila sa Vol Mauntajn" na Mt Herijet, gde je sa ostalim četama obezbedila zonu.
Sukob je ukupno trajao 10 sati i u njemu su poginula dva britanska vojnika, a njih 26 je ranjeno. Aregntinci su imali ubijenih 18 vojnika, 50 ranjenih i oko 300 zarobljenih. Ono po čemu će ovaj naizgled sasvim običan napad ostati upamćen bio je veoma strm i težak teren, a još više što se odvijao po mrklom mraku. Napad od podnožja ka vrhu je jedan od najtežih oblika ratovanja u planinskom svetu i to još noću.
Ovakva operacija zahtevala je odličnu organizaciju i vrhunsku obučenosti ifizičku spremnost napadača u noćnim uslovima. Posebno se to odnosilo na orjentaciju, maskiranje i sitem komandovanja koji su uz fizičku pripremljnost smatrani najvažnim segemntom uz koji je ostvareno izenanđenje i zauzimanje planinskih vrhova iznad Port Stenlija.
S druge strane Argentinci su bili vidno iscrpljeni i boravili su skoro mesec i po u veoma surovim uslovima. Inače vremenski okvir kada je izveden napad nož na jutro bilo je veoma hladno što je negativno delovalo na pažnju argentinske odbrane. Posebno treba dodati da su među argentinskim vojnciima većinom bili regruti, dok su na britanskoj strani bili profesionalni vojnici, koji su inače bili obučeni za borbeno delovanje u planinskom svetu ili okružnju sličnom planinanm, u odnosu na Argentince.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
