Pošto Vašington pažljivo prati gomilanje ruskih snaga u blizini ukrajinske granice, američki zvaničnici su obavestili kolege iz EU o njihovoj zabrinutosti zbog moguće vojne operacije, prema više ljudi upoznatih sa ovim pitanjem.
Veruje se da su procene zasnovane na informacijama koje SAD još uvek nisu podelile sa evropskim vladama, što bi se moralo desiti pre nego što se donese bilo kakva odluka o kolektivnom odgovoru, rekli su ljudi. Oni su potkrijepljeni javno dostupnim dokazima, prema zvaničnicima koji su upoznati sa razmišljanjem administracije.
Rusija kaže da je raspoređivanje vojske na njenoj teritoriji unutrašnja stvar i negira bilo kakve agresivne namere, dok optužuje SAD za provokaciju uplovljenjem ratnih brodova u Crno more u blizini njene teritorije ove nedelje.
Slične tenzije izbile su u proleće kada su SAD i Severnoatlantski savez optužile Rusiju za gomilanje čak 100.000 vojnika, tenkova i ratnih aviona u blizini granice sa Ukrajinom. Kriza je popustila nakon što je američki predsednik Džo Bajden pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina i ponudio samit koji je održan u junu.
Zvaničnici Bele kuće nisu odmah odgovorili na zahtev za komentar.
Najnovije kretanje ruskih trupa i tenkova prema Ukrajini podstaklo je direktora CIA-e Bila Bernsa da poseti Moskvu ovog meseca, gde je razgovarao telefonom sa Putinom. Nemačka kancelarka Angela Merkel takođe je zatražila od Putina u pozivu u sredu da iskoristi svoj uticaj na ruskog saveznika Belorusiju da ublaži krizu oko hiljada migranata sa Bliskog istoka koji žele da pređu granicu sa Poljskom u EU. Putin je odbio.
Merkelova i Putin su u četvrtak ponovo razgovarali o Ukrajini i Belorusiji, navodi se u saopštenju Kremlja. Ruski lider je kritikovao navodnu ukrajinsku upotrebu borbenih dronova u suprotnosti sa prethodnim sporazumom i američkim vojnim aktivnostima u Crnom moru, navodi se u saopštenju.
Upozorenje SAD u vezi sa Ukrajinom dolazi na vrhu nedavnog sukoba između Poljske i Belorusije, bliskog ruskog saveznika. I to se odvija usred neizvesnosti oko povećanih isporuka ruskog gasa Evropi uprkos Putinovom obećanju da će od ove nedelje povećati isporuke kako bi ublažio energetsku krizu. On traži od evropskih regulatora da daju brzo odobrenje za upravljanje gasovodom Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, projektu kojem su se SAD i Ukrajina protivile kao bezbednosni rizik.
Rusija ne namerava da sada započne rat sa Ukrajinom, iako bi Moskva trebalo da pokaže da je spremna da upotrebi silu ako bude potrebno, rekla je jedna osoba bliska Kremlju. Ofanziva je malo verovatna jer bi se ruske trupe suočile sa javnim otporom u Kijevu i drugim gradovima, ali postoji plan da se odgovori na provokacije iz Ukrajine, rekao je drugi zvaničnik.
S obzirom da Zapad priprema nove sankcije protiv Belorusije zbog onoga što vidi kao izmišljenu migracionu krizu, predsednik Aleksandar Lukašenko zapretio je u četvrtak da će zatvoriti ključni gasovod kojim se ruski gas prenosi u EU ako Poljska zatvori njihovu granicu. „Preporučio bih rukovodstvu Poljske, Litvanaca i drugih praznoglavih ljudi da razmisle pre nego što govore“, rekao je on.
Potpredsednica SAD Kamala Haris i francuski predsednik Emanuel Makron opširno su razgovarali o Ukrajini tokom razgovora u sredu u Parizu, rekao je američki zvaničnik. Belorusija je deo istog bezbednosnog konteksta, rekao je zvaničnik.
Rusija je orkestrirala migrantsku krizu između Belorusije i Poljske i baltičkih država -- Litvanija i Letonija dele granicu sa Belorusijom -- kako bi pokušala da destabilizuje region, izjavila su dva zvaničnika američke administracije.
Zabrinutost SAD u vezi sa ruskim namerama zasnovana je na akumuliranim dokazima i trendovima koji nose odjeke priprema za Putinovu aneksiju Krima od Ukrajine 2014, rekao je drugi zvaničnik administracije.
Ruski zvaničnici su odbacili optužbe.
„Rusija nema nikakve veze sa onim što se dešava na granici Belorusije i Poljske“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima tokom konferencijskog poziva u četvrtak.
Dok su američki i ruski generalštabovi u stalnom kontaktu, prisustvo brodova američke mornarice u Crnom moru u blizini Rusije je „apsolutno“ pitanje za Putina, dodao je Peskov.
Informacije koje su američki zvaničnici podelili o Rusiji na nedavnim sastancima u Briselu su uznemirujuće, rekao je jedan od upućenih. Druga osoba je naglasila da ne postoji način da se saznaju prave namere Moskve i šta bi mogao biti njen sledeći potez i kada.
Kurir.rs/Bloomberg
NE PROPUSTITE
