Moderni ljudi su nekoliko pute bezuspešno pokušavali da se nasele u Evropi pre nego što su konačno "zauzeli" kontinent, zaključili su naučnici koji su proučavali egzodus homo sapijensa iz Afrike pre više desetina hiljada godina.
Stručnjaci su nedavno otkrili lokalitete u Bugarskoj, Rumuniji i Češkoj sa ostacima naših predaka starim između 40.000 i 50.000 godina. Međutim, analiza kostiju pokazala je genetske profile koji nemaju paralelu među modernim Evropljanima.
"Čini se da su ove rane naseobine stvorile grupe prvih modernih ljudi koji nisu poživeli dovoljno da prenesu svoje gene", rekao je Observeru profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. "Oni su izgubljena linija naše vrste", dodao je on.
"Ključna stvar je da je propast ovih ranih modernih ljudskih doseljenika značila da su neandertalci i dalje okupirali Evropu još nekoliko hiljada godina pre nego što je homo sapiens na kraju preuzeo kontinent", dodao je Stringer.
Savremeni ljudi su se prvi put pojavili u Africi pre oko 200.000 godina i polako su se širili po kontinentu, pre nego što su se preselili u zapadnu Aziju pre oko 60.000 godina. Naši preci su se odatle proširili po svetu sve dok sve druge vrste hominina na planeti nisu izumrle, uključujući denisovance iz istočne Azije i homo floresiensise, "hobitski narod" iz Indonezije.
Neandertalci u Evropi bili su jedna od poslednjih vrsta hominina koja je podlegla, izumrvši pre oko 39.000 godina. Međutim, nedavne studije – predstavljene na sastanku Evropskog društva za proučavanje ljudske evolucije ranije ove godine – pokazale su da homo sapijensi nisu tek tako došli i zauzeli Evropi i pregazili neandertalce. Zapravo, oni su u nekoliko navrata bez uspeha pokušali da se nasele na kontinentu, i te grupe su nestale.
U jednoj studiji, međunarodni istraživači su ponovo ispitali delimične ostatke lobanje i skeleta žene pronađene u pećini Zlati Kun u Češkoj. Prvobitno se smatralo da je stara 15.000 godina, međutim, nova analiza je pokazala da je verovatno stara najmanje 45.000 godina, što je čini jednim od najstarijih homo sapiensa pronađenih u Evropi. Međutim, studija je takođe otkrila da ona nema genetski kontinuitet sa modernim Evropljanima.
Kako je rekao jedan od istraživačkog tima Kozmo Post sa Instituta za arheološke nauke Univerziteta u Tibingenu, Nemačka: "Ova žena nije genetski doprinela današnjim Evropljanima“.
Ostali lokaliteti na kojima su pronađeni ostaci prvih modernih ljudi su Peštera ku Oaza u Rumuniji i pećina Bačo Kiro u Bugarskoj. I opet, ni ostaci tu pronađeni nisu proizveli genetske profile koji su ostavili značajan trag u Evropi.
Otkriće ovih izgubljenih "ispostava" ekspanzije ljudske rase sugeriše da se homo sapiens proširio po Evropi u naletima. Naučnici su se sada našli pred nizom važnih pitanja. Jedno od najvažnijih je zašto su kasniji prodori modernih ljudi u Evropu uspeli kada su raniji propali?
Neki naučnici tvrde da su faktori životne sredine igrali ključnu ulogu u smrti neandertalaca. Mogući okidači uključuju preokret na Zemljinim magnetnim polovima koji se dogodio pre oko 42.000 godina. Poznat kao događaj Lašamp, mogao je da poveća nivoe kosmičkog zračenja širom planete narednih nekoliko vekova.
Došlo je i do zahlađenja koje je u to vreme pogodilo severni Atlantik, kao i do velike vulkanske erupcije u centralnoj Italiji. Sve ovo bi moglo da stresira populaciju neandertalaca.
Mešutim, neki istraživači sumnjaju da su ovi događaji bili dovoljno štetni da dovedu do izumiranja neandertalaca. Oni bi bili isto toliko izazovni i za moderne ljude, tvrde oni, ali smo mi preživeli.
Ima onih koji smatraju da je homo sapiens jednostavno bio bolji u eksploataciji okoline i efikasniji u lovu, što je teza koju podržava i Stringer, koji tvrdi da su manje promene u ljudskom ponašanju u to vreme mogle biti dovoljne da dovedu do akumulacije značajnih poboljšanja u životima muškaraca i žena.
"Mislim da je ponašanje homo sapiensa bilo veliki faktor u našem 'uspehu'. Možda smo se bolje umrežili ili efikasnije akumulirali znanje i tako naučili kako da izvlačimo resurse intenzivnije nego što su to činili neandertalci. Svaka mala prednost bi bila kritična. Treba samo da povećate stopu preživljavanja novorođenčadi za 1 posto i to je ogromna prednost u svetu kamenog doba", rekao je on.
Međutim, postoji još jedan faktor koji je mogao da bude razlog uspeh modernog čovečaka u Evropi. Genetske studije su jasno pokazale da se ukrštanje homo sapiensa i neandertalaca dešavalo mnogo puta. Kao rezultat toga, muškarci i žene neafričkog porekla danas imaju gene koji su oko 2 procenta "neandertalski". Ta brojka bi bila mnogo veća pre 40.000 godina.
"Kako je broj homo sapiensa rastao i mi smo se širili širom Evrope, sasvim je moguće da smo ’apsorbovali’ neke druge vrste – posebno neandertalce", rekao je Stringer.
"Ako su se neandertalci u najboljim godinama ukrštali sa modernim ljudskim precima, bilo dobrovoljno ili na drugi način, ti pojedinci više nisu više doprinosili opstanku svoje vrste. Krajnji rezultat bi bio jednostavno izumiranje za neandertalce - iako, kao vrsta, oni i danas opstaju u DNK današnjih muškaraca i žena", zaključio je Stringer.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
