„U početku je bilo malo čudno. Ljudi su stalno pitali šta je to drvo. Bilo je to nešto što su videli samo na TV-u“, rekla je za DV; njen rodni grad je odmah izvan grada Kerbale, relativno konzervativnog mesta sa većinom šiitskih muslimana koje je takođe glavno odredište muslimanskih hodočasnika. „Ali sa svetlima i ukrasima i poklonima, deci se to zaista dopalo. Onda su došle komšije i dopalo im se i ono što radimo.“
To je bilo 2015. Sada, rekla je, te komšije sami organizuju božićne zabave i jelka u njenoj porodičnoj kući se obično kiti pre nego što ona tamo i stigne.
Kardum je takođe primetila da sve više Iračana, poput njene porodice i njenih komšija, slavi Božić. „Pre nekoliko godina videli ste samo da se božićni ukrasi prodaju u prodavnicama na mestima kao što su Karrada ili Džadirija [kvartovi u Bagdadu koji su dom hrišćanske manjine u gradu]“, objasnio je Kardum. "Ali sada su svuda po gradu."
Božić čak postaje sve popularniji u južnom Iraku, uporištu šiitske muslimanske većine u zemlji, primetila je ona. Na primer, njen nećak ide u privatnu školu u Karbali i tamo svi učenici poziraju ispod velike božićne jelke koju su postavili nastavnici, nešto što se ne bi moralo dogoditi pre nekoliko godina.
U Bagdadu, gradsko veće je postavilo jelke na raskrsnicama i mnogi veliki hoteli i restorani su ukrašeni u skladu sa tim. Nakon posete pijacama u gradu ovog meseca, iračka veb stranica Šafak Njuz je napisala da je Božić veći nego ikada u Iraku. Ove godine, prodaja drveća i figura Deda Mraza je „bez presedana“, a odziv „izvanredan“, izvestila je kuća, nakon razgovora sa lokalnim vlasnicima tezgi.
Sve ovo uprkos činjenici da je Irak tek prošle godine zvanično proglasio 25. decembar državnim praznikom.
Božić je u Iraku klasifikovan kao praznik od 2018. godine, ali je ta oznaka bila za godišnju obnovu. Sada je to trajno. Ovo je relativno neobično na Bliskom istoku. Iako možda na neki način proslavljaju Božić, samo četiri druge od 20 nacija u blizini Iraka — Sudan, Sirija, Jordan i Liban — zvanično priznaju Božić. Sve te zemlje imaju veći procenat hrišćana nego Irak.
Ipak, uprkos činjenici da Božić postaje sve popularniji, irački hrišćani ostaju ugrožena manjina.
Poslednji popis iračke vlade obavljen je 1987. godine i brojao je oko 1,4 miliona hrišćana. Ali tokom poslednje tri decenije, broj je naglo opao jer su hrišćani emigrirali zbog predrasuda i progona, kao i zbog raznih političkih i bezbednosnih kriza. Danas se smatra da je u Iraku ostalo između 200.000 i 300.000 hrišćana, iako neki sugerišu da je stvarna brojka još niža.
Čemu onda toliki entuzijazam za Božić, i zašto sada?
To se delimično može objasniti konzumerizmom, globalizacijom, društvenim medijima, kao i načinom na koji se zabava - stvari poput filmova i igrica - plasira svim kulturama.
To je isti razlog zašto je Dan zaljubljenih sada međunarodni fenomen, rekao je sociolog Amro Ali, predavač političke sociologije na Američkom univerzitetu u Kairu, za nemački list Sueddeutsche Zeitung. To je takođe način da se mladi Arapi povežu sa onim što doživljavaju kao progresivnu, potencijalno čak i romantičnu, evropsku tradiciju, predložio je Ali.
U Iraku je trend takođe politički. Nakon poraza tamošnje ekstremističke grupe poznate kao "Islamska država" 2017. godine, mnogi Iračani su lokalnim medijima rekli da slave Božić kako bi pokazali toleranciju i solidarnost sa manjinama koje je ekstremistička grupa tako brutalno proganjala.
„Da, to bi mogli biti svi ti razlozi“, spekuliše Bašar Mati Varda, kaldejski katolički nadbiskup grada Erbila na severu Iraka. „Ali kao Iračanin, mislim da bi to moglo biti i o poruci koja stoji iza Božića, a to je radost i dobre vesti. Iračanin je prošao mnogo teških vremena tokom prošlosti. Ovo je način ne samo da slavimo, već i da se borimo protiv beznađa“, predložio je Varda.
Nadbiskup je ukazao na način na koji su njegovi sunarodnici pozdravili posetu pape Franje ranije ove godine. „Videli smo toliko ljudi kako učestvuje, ne samo hrišćana“, rekao je on za DV. „Ne radi se samo o toleranciji, već o potrebi da se nađe radost.
Čini se da većina proslava Božića u Iraku nije posebno povezana sa savremenim verskim poreklom festivala. Njegov najpopularniji simbol ovde i drugde na Bliskom istoku obično je bogato ukrašena božićna jelka, povratak na proslave zimskog solsticija.
U stvari, mnogi Iračani to znaju kao „novogodišnju jelku“ i ne vide mnogo, ako je uopšte ima, veze između zvonjenja u godini koja dolazi i hrišćanstva. Velikodušna figura Deda Mraza, ili „Baba Noel“, kako ga često zovu u Iraku, takođe je popularna, ali i njega asocira na Novu godinu jer donosi poklone poput nove odeće.
Pravi verski simboli se ne viđaju tako često. Uprkos činjenici da se Isus Hrist pominje na desetine u svetoj knjizi islama, Kuranu — a neki muslimani zbog toga poštuju versku ikonu — amblemi poput krstova ili scena rođenja nisu uobičajeni deo proslava na Bliskom istoku.
Svake godine bez greške neki muslimanski sveštenici kritikuju parohijane zbog proslave Božića.
Božićne kritike imaju širok spektar: od blage tolerancije, gde su ukrasi i davanje poklona u redu sve dok ne ulazite u verske obrede, do umerenog cenzura, kao što je reći muslimanima koji skupljaju čaj da izbegavaju božićne zabave na kojima je alkohol servirano ili je koža ogoljena; do potpune zabrane svega božićnog, jer to znači manje oduševljenja zvaničnim islamskim praznicima.
Veoma konzervativni propovednici čak su izdali verske uredbe, ili fetve, protiv Božića.
U propovedi 2018. godine, istaknuti sunitski muslimanski sveštenik u Iraku, Abdul-Mahdi al-Sumaidaie, rekao je sledbenicima da proslavljanje Božića znači da zanemaruju islam. Njegove izjave su izazvale zgražanje, a mnogi obični Iračani — kao i hrišćanske i muslimanske vlasti — opovrgavali su tu ideju i naglašavali koliko dugo je hrišćanstvo bilo deo iračkog društvenog tkiva.
Bagdadski novinar Kardum kaže da se verski konzervativci uvek žale na ovakve stvari i da svaka porodica u Iraku slavi drugačije. Ovo se kreće od okupljanja oko „novogodišnje jelke“ do nove tradicije njene porodice, gde njene nećake i nećaci uživaju u igračkama i novoj odeći, ali njena pobožna majka zapravo obeležava Isa rođenje, kako je Isus poznat u Kuranu.
„Vidite, ja sam muslimanka koja je posmatračka“, rekla je za DV. "U ovom slučaju, zaista ne mislim da je važno da li ste musliman ili hrišćanin. Ono što je važno je da svi verujemo u Boga. Za mene je to važna stvar."
Nadbiskup Varda smatra da bi sve veći entuzijazam Iračana za Božić mogao biti pozitivan i na drugi način, jer potencijalno donosi više priznanja hrišćanskoj manjini od muslimanske većine.
„Nadam se da to pokazuje iračkom društvu da njihove manjine imaju nešto posebno da ponude: radost, boje, svetla, pesme“, oduševljen je on. „I da će, na kraju dana, svi reći: 'Vi ste važan deo iračkog društva, molim vas ostanite'.
Kurir.rs/DW
NE PROPUSTITE
