U napadu je poginula četveročlana porodica i novinar. Sergej, koji šepa jer je slomio nogu, priznaje da se boji za svoju porodicu.
-Juče su izašli i dva minuta posle dogodila se eksplozija, priča 41-godišnjak, mucajući zbog stresa.
-Zvao sam ženu da joj kažem da se vrati u kuću, ali neto drugi na ulici je povikao da se skloni. Nisam uopšte znao da li je živa, rekao je gledajući u suprugu koja je pokušavala da zaustavi drhtanje ruku.
Njihov stariji sin preplašeno je gledao njihov novi privremeni dom, hodnik metroa koji je pretvoren u golemo sklonište u kojem je na desetine porodica. Mlađi sin privio se uz majku.
-Maleni se sada boji da izađe... a veliki je plakao dozivajući me cele noći, rekla je 42-godišnja majka.
Drugi svetski rat
Kijevski metro sagrađen je početkom šezdesetih godina prošlog veka, kada su sećanja na Drugi svetski rat i bombardovanja još bila živa. Stanice su ciljano iskopane jako duboko kako bi mogle da služe kao skloništa. Stanica Arsenalna, 105 metara ispod zemlje, je najdublja na svetu.
Omiljeno prevozno sredstvo građana Kijeva, sa 52 stanice i 67 kilometara tunela, od početka invazije skoro je zaustavljeno. Sve stanice otvorene su za one koji nemaju sklonište u blizini svojih domova, što zbači za mnogo stanovnika Kijeva, među kojima mnogi stanuju u visokim stambenim zgradama koje su jako ranjive tokom bombardovanja.
Direktor kompanije koja upravlja metroom Viktor Braginski nije mislio da će da doživi da metro postane ratno sklonište za ceo grad.
-Još ne mogu da verujem u to, rekao je novinarima na ulasku u stanicu Dorohožiši, na zapadnoj strani grada.
-Sve još izgleda nadrealno, rekao je.
Šargarepe i krompiri
Prve porodice koje su se već smestile na stanici Dorohožiši, neke još pre šest dana, shvatile su da će tamo i ostati. Jedna porodica je čak podigla šator. Neke su postavile svoje stvari na toalet papir da se ne vuku po prljavom podu.
Penzionerka Antonina Puzij ponela je posuđe: danas kuva supu za koju ljušti šargarepe i krompir.
"A kako ćemo ako ne bude hrane?"
Da bi pobegli iz zagušljivog metroa, neki muškarci izašli su na vazduh ispred ulaza u stanicu koju čuvaju vojnici. Snegom prekrivena avenija ispred metroa je pusta, osim nekoliko znatiželjnih ljudi koji su došli da vide ostatke TV tornja koji su pali na zemlju.
Volodimir Dovgan, četrdesetogodišnji inženjer informatike, pita se šta će biti sa njima u skorijoj budućnosti ako te ulice padnu u ruke ruskih snaga.
-A ako u nekom trenutku više ne bude hrane? Kako ćemo? Hoćemo li pokušati brzo da odemo, zapitao se.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/ Index.hr
NE PROPUSTITE
