Naime radi se o radarima. Neko bi rekao kakvim radarima? Kojim radarima, kad su svi uništeni, a da li su zaista svi uništen? Jedan radar niko ne spominje, a 20 i više dana ratnih dešavanja na prostor koji je tema nije pala ni jedna avio bomba ili krstareća raketa, dok su ruski tenkovi jako, jako daleko.
Osim Krima jedan od najvažnijih strateških objekata koji je i danas trn u oku Moskve jeste radarska stanica u Mukačevu, koji je daleke 2005 pokrenuo diplomatsku svađu između Rusije i Ukrajine. Iako je Rusija ubrzo našla zamenu toj stanici kada je puštena u rad radarska stanica Voronjež DM, Moskva se zapravo nikada nije odrekla Mukačeva koji se nalazi blizu granice sa Mađarskom i bila je ključni element u sistemu ranog upozoravanja antibalističke zaštite Moskve i zapadnog dela Rusije, odnosno SSSR-a.
Rasapadom Sovjetskog Saveza Rusija je nasledila jaku mrežu radara za rano upozorenje. Međutim, neki vitalni ostali su u bivšim državama SSSR-a Baranoviči -Belorusija, Balkaš Kazahstan, Sevastopolj i Mukačevo u Ukrajini, Skundri u Litvaniji i Gabala-Azerbejdžan.
Ovde ćemo da se ipak posvetimo detaljnije sa Ukrajinom. Od 1992. u Mukačevu i Sevastopolju do preuzimanja Rusije, aneksijom 2014. upravljale su ukrajinske posade, koje su bile pod kontrolom ukrajinskih vlasti. Prenos podataka i informacija sa ove radarske stanice Ukrajina je Rusiji posredovala pod posebnim sporazumom, koji je bio na snazi i namenjeni su isključivo bili ruskim svemirskim snagama. U periodu od 1992 do 2007 Rusija je trebala da plaća Kijevu 1,8 miliona dolara godišnje, ali ukrajinska rada sporazum nije nikad ratifikovala. Uprkos tome ruska strana je određene delove sporazuma ispunjavala, a Ukrajina sve do prve promene vlasti 2004. godine nije tome se ni protivila.
Prvi znaci spora između Rusije i Ukrajine oko radara usledili su na proleće 2005, kada je ukrajinska strana na zasedanju koordinacijskog komiteta zajedničke protivvazdušne odbrane SND saopštila, da zahteva godišnje povećanje godišnjeg najma za radarske stanice i kao glavni razlog navela podatak da Rusija za stanicu tipa ''Darjal'' u Azerbejdžanu u Gabali godišnje plaća vlastima u Baku pet miliona američkih dolara.
Eskalacija spora usledila je krajem 2005 kada je Ukrajina za vreme prvog rusko- ukrajinskog gasnog sprazuma zapretila povećanjem rente za sve vojne objekte koje koristi Rusija u Ukrajini. Ruska stranja je u odgovoru na te optužbe upozorila na odluke sporazuma o podeli crnomorske flote, kao i na deo koji uređuje međudržavne odnose zaključno sa pitanjem autonomije Krima i rusko- ukrajinske granice. Moskva je preko visokih ruskih predstavnika dozvoljavala mogućnost novih pregovora o visini rente odnosno prilagođavanje novim tržišno-političkim aktivnostima, koje su tada vladale u Ukrajini, gde je na vlasti bio Viktor Juščenko.
Prst u oko Moskvi usledio je posle najave da Ukrajina namerava američkim stručnjacima za protivraketnu odbranu, da odobri da uđu u tad obe radarske stanice. Moskva je upozorila Kijev da bi to bilo ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Kao ključni dokaz ukrajinskih namera ruska strana navodi ukrajnski prenost nadležnosti nad radarskim stanicama sa ukrajinskog Ministarstva za odbranu na Nacionalnu svemirsku agenciju Ukrajine što bi omogućilo povećanje rente i sklapanje novog međudravnog sporazuma o plaćanju ove radarske stanice i da se spreči ulazak i boravak američkih stručnjaka.
Sve to uticalo je na ruske strahove o ukrajinsko-američkom zbližavanjem u okviru koga istupa sporazum o saradnji na svemirsko raketnom području. Moskva je smatrala da je cena iznajmljivanja bila povod da Ukrajina prekine prenos informacija sa obe radarske stanice. Pri tome Ruska strana poučena iskustvom Litavnije sa radarskom stanicom Skrunde, koja je na osnovu sličnih oklnosti prestala sa radom 1998, za šta Rusi i dana krive SAD.
Rusija je smatrala da bi na taj način Ukrajina sprečila Moskvi kontrolu prostora do 2.000 km prema zapadu i jugu. Kasnije je Moskva izgubila kontrolu nad Sredozemljem i Bliskim istokom, što je donekle povraćeno posle aneksije Krima 2014. godine. Međutim radarska stanica Mukačevo, posebno posle dešavanja na Majdanu te 2014. i zaokreta ukrajinske politike i vlasti od Moskve je prestala sa prenosom podataka. Zato je i Rusija od 2007 pa nadalje uspostavila novu radarasku mrežu Voronjež DM u okolini Sankt Peterburga.
Rusija zbog toga 2008. odlučuje da prestane da koristi informacije sa dve ukrajinske radarske stanice.Neki komentatori tvrdili su da je Moskva zapravo bila uvređena ukrajinskim namerama da uđe u NATO. Odustajanje od modernizacije i same radarske stanice uticala je na to da Moskva Kijev potpuno isključi kontrole pristupa informacijama koje bi prikupljali radari velikog dometa. To je bio slučaj sa radarskom stanicom na Krimu, ali posle ruske aneksije 2014. situacija je naglo promnejena i veliki novac je uložen u ovu radarsku stanicu kako bi se kontrolisala vasiona i nebo iznad Crnog mora i juga Mediterana.
Zvanično prenos podataka iz Ukrajine prema Moskvi prestale su 26. februara 2009. Rad ovih stanica je zamenjen novim radarom u Armaviru.
Sam položaj radarske stanice na tromeđi Ukrajine, Mađarske i Rumunije ukazuje da je ova stanica visokovredan cilj u invaziji na Ukrajinu.
Inače Mukačevo nije do sad napadano niti raketirano. U slučaju da Rusi osvoje i ovaj deo Ukrajine, omogućiće da u nekom budućem vremenu ova radarska stanica zaživi i da pod svojom kontrolom ima deo američkog antiraketnog štita u Rumuniji-baza Deveselu, kao i kontrolu svih poletanja NATO vazduhoplova i raketnih vežbi i instalacija na teotoriji Rumunije, Bugaske, Turske, Grčke, Albanije kao i NATO efektiva na Balkanu.
Radarska stanica Mukačevo
Radarska stanica Mukačevo je bila sovjetska radarska stanica koja je pružala informacije za rano upozorenje o napadu balističkih projektila. Nalazi se u Mukačevu na krajnjem jugozapadu Ukrajine i bio je deo sovjetskog, a zatim i ruskog sistema upozorenja na raketni napad. Informacije sa ove stanice bi mogle da se koriste za rano upozorenja na nuklearni raketni napad i za angažovanje sistema protiv balističkih protivbačističke odbrane i raketnih presretača A-135.
Radar je Dnjepr (NATO naziv: HEN HOUSE) radar sa faznom rešetkom, i bio je poslednji ovog tipa koji je napravio Sovjetski Savez. Sastoji se od centralne zgrade i dva duga krila dužine preko 250 metara.
Svako krilo je poseban radarski niz. Jedan je imao azimut od 196° (jugozapad), a drugi 260° (okrenut prema zapadu). Radar je imao domet od 3.000 kilometara (1.864 milje). Radar druge generacije, Darjal- UM, pokrenut je na drugoj lokaciji u Mukačevu, 6,7 kilometara severno od sela Pistrjalova. Bilo je planirano da zameni Dnjepar, ali je izgradnja stala 1991. godine, kada se Sovjetski Savez raspao, i nikada nije ponovo počela.
Darijal ima odvojene zgrade prijemnika i predajnika, u Mukačevu su udaljene 630 metara. Zgrada predajnika je uništena, srušena je u jesen 2011. godine.
Kurir.rs/A.Mlakar
Bonus video:
