Kiril Petkov nije tipičan bugarski premijer. Ovaj 41-godišnji preduzetnik i diplomac Poslovne škole Harvarda je politički novajlija. Potpuno drugačiji od Bojka Borisova, krupnog bivšeg telohranitelja koji je dominirao bugarskom politikom 12 godina, sve dok prošle godine nije podneo ostavku posle višemesečnih uličnih protesta protiv korupcije.
Posle tri puta održanih izbora za osam meseci, novoosnovana partija Kirila Petkova "Nastavljamo promenu" došla je na vlast na čelu četvorostranačke koalicije, obećavajući da će se pozabaviti najopasnijim problemom Bugarske: korupcijom.
U razgovoru za Observer, Petkov je rekao da želi da iskoreni korupciju tokom svog četvorogodišnjeg mandata. "Ne govorim o smanjenju korupcije, pričam o potpunom iskorenjivanju", rekao je on i dodao da se nada da će Bugarska biti školski primer kako se korupcija može eliminisati za kratko vreme.
"I ne mislim da je to tako teško. Bugarska ima 6,5 miliona ljudi – to nije tako velika zemlja – tako da ono što izgleda kao nepremostiv zadatak za veoma veliku zemlju, mislim da to nije slučaj za Bugarsku", uveren je Petkov.
Intervju je dao pre nego što je policija privela Borisova i navodno pretresla njegovu kuću prošle sedmice nakon što je novonastalo evropsko javno tužilaštvo objavilo da je otvorilo 120 istraga o prevari u vezi sa fondovima EU u zemlji. Zvaničnici nisu precizirali optužbe protiv Borisova, koji se u prošlosti suočavao sa optužbama za korupciju i uvek je negirao da je počinio krivična dela.
Odluka glavnog tužioca Bugarske Ivana Geševa da oslobodi Borisova iz pritvora bez optužnice nakon što je rekao da je našao proceduralne nedostatke i da bivši premijer ne može da bude zadržan u pritvoru zbog nedostatka dokaza, izazvala je oštre kritike vlade.
"Pred nama je nova sabotaža od strane tužilaštva na čelu sa Ivanom Geševom“, rekao je Petkov.
Petkov se i pre hapšenja Borisova distancirao od svog prethodnika. Borisov je, kako je rekao, morao da sklapa dogovore sa "sistemom oligarhije“ da bi ostao na vlasti. Nasuprot tome, u njegovoj stranci koju je osnovao sa kolegom sa Harvarda Asenom Vasilevim, sada ministrom finansija, vrlo su pažljivo birali ko može da se učlani. "Nezavisni smo, počinjemo čisto, ne zavisimo ni od koga", rekao je Petkov.
U EU, Bugarska će se zalagati za demokratske standarde, tvrdi premijer. "Od sada ćete videti Bugarsku koja govori o vladavini prava kao zaista snažan zagovornik te ideje. Prva stvar je da pogledate sebe i uverite se da radite svoj posao pre nego što upirete prstom u drugog", rekao je on.
On je upitao zašto je Vašington, a ne Sofija, taj koji je uveo sankcije bugarskom oligarhu, medijskom mogulu i političkom vladaru, Deljanu Peevskom, za kog se tvrdi da je kontrolisao Borisova iza scene.
SAD su ga opisali kao nekoga ko se "redovno bavi korupcijom, koristeći trgovinu uticajem i mito kako bi se zaštitio od javnog nadzora i izvršio kontrolu nad ključnim institucijama i sektorima u bugarskom društvu“.
"Mislim da bi trebalo da se zapitamo kako neko sa udaljenosti od 8.000 kilometara može da vidi jasnije značajna dela korupcije" od nas, rekao je Petkov i krivca "locirao" u Sofiji: "Prvo moramo da ispitamo zašto je tužilaštvo u Bugarskoj zatvorilo oči na ovo."
Petkov želi da Gešev podnese ostavku, iako nema moć da to ostvari. Prošlog meseca, premijer je Geševu predao spisak od 19 pojedinaca koji su u medijskim izveštajima povezani sa korupcijom na visokom nivou i poručio tužiocima da rade svoj posao.
Luisa Slavkova, direktorka Sofijske platforme, koja promoviše demokratiju, opisuje odluku Petkova da preda imena kao "bez presedana".
Vlada "ima kapacitet da se fokusira na toksični trougao između biznisa, politike i medija", rekla je ona.
Danijel Smilov, iz Centra za liberalne strategije u Sofiji, kaže da Petkov i njegova stranka imaju "potencijal da skrate put kako bi Bugarska postala zemlja koja se sistemski ne naziva najkorumpiranijom zemljom“ u EU.
Problem za Petkova je u tome što sunjegov prvobitni plan "otele razne krize“.
"Galopirajuća inflacija, pandemija koronavirusa - Bugarska ima najnižu stopu vakcinacije u EU - kao i rat u Evropi. Bugarska ne deli kopnenu granicu sa Ukrajinom, ali ne može da izbegne posledice sukoba u svom susedstvu. Rat je teško pitanje za koaliciju, pošto su neke članice istorijski bile proruske, iako su svi osudili invaziju. Ono što ih spaja je njihov stav prema korupciji prethodne vlasti, ali kada su u pitanju neka druga pitanja, tenzije, najblaže rečeno, postoje“, rekao je Smilov.
Ranije ovog meseca bugarski ministar odbrane Stefan Janev smenjen je nakon što je odbio da opiše rusku invaziju kao rat.
Bugarska je do sada podržavala sankcije EU protiv Rusije, ali se protivi zabrani uvoza ruske nafte i gasa, stav koji podržavaju i Nemačka i Mađarska. "Mi smo nacija EU koja je najzavisnija od ruskog gasa. Ponekad smo 100 posto zavisni, što je zapanjujuće“, rekao je Petkov. On se nada da će gasni interkonektor i dugo odlagani gasovod od 182 kilometra koji povezuje Bugarsku sa Grčkom biti završen do leta, donoseći jeftiniji gas iz Azerbejdžana i razbijajući ruski monopol.
Dok Bugarska podržava humanitarnu pomoć i zagovara članstvo Ukrajine u EU, ona je odbacila slanje oružja.
Uprkos Petkovljevim pro-EU akreditivima, Slavkova tvrdi da i dalje postoji nejasnoća u komunikaciji koalicije o bugarskim savezima, posebno u kontekstu "medijskog prostora koji nije ozbiljno shvatao pokušaje dezinformacija koje stižu iz Rusije dugi niz godina“.
Ona smatra da se Bugarska nalazi na prekretnici koja se može uporediti sa kasnim 1990im kada je, posle decenije nestabilnosti nakon pada Berlinskog zida, zemlja izabrala put ka Zapadu. "Deluje kao da je ovo istorijski trenutak za zemlju kao što je Bugarska, kao da smo na prekretnici i moramo ponovo da odlučimo da smo deo NATO-a i Evropske unije".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
