Šta bi Vladimiru Putinu trebalo pre nego što bi mogao da ostvari svoj cilj ''oslobađanja'' starog industrijskog srca Ukrajine i da li je to moguće?
Ruske snage su već izazvale humanitarnu katastrofu na istoku, pretvorivši Marijupolj u ruševine, ali nisu uspele da nanesu poraz ukrajinskoj vojsci, piše BBC.
Pripremajući se za novi napad Rusije na istok, predsednik Vladimir Zelenski je obećao da će se boriti za svaki metar zemlje.
Najbolje obučene snage Ukrajine već su postavljene na istok zbog osmogodišnjeg rata sa separatistima koje podržava Rusija. Smatra se da su pretrpeli velike gubitke, ali su i dalje značajan izazov za rusku vojsku.
Šta je Donbas?
Kada predsednik Rusije Vladimir Putin govori o Donbasu, on misli na staro područje Ukrajine za proizvodnju uglja i čelika. Ono što on zaista misli jeste celina dva velika istočna regiona, Luganska i Donjecka, koja se protežu od Marijupolja na jugu sve do severne granice.
NATO takođe očekuje da ruske snage pokušaju da naprave kopneni most, koji bi prolazio duž južne obale zapadno od Donjecka do Krima.
-Ključno je to što ga je Kremlj identifikovao kao deo u kom se govori ruski i koji je više Rusija nego Ukrajina, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta.
U ovim oblastima se možda uglavnom i govori ruski, ali više nisu proruske.
-Marijupolj je bio jedan od najproruskijih gradova u Ukrajini i to je van mog razumevanja, kaže specijalista za odbranu Konrad Muzika, šef Rochan Consulting-a.
Mesec dana nakon rata, Rusija je tvrdila da je preuzela kontrolu nad 93 odsto Luganske oblasti i 54 odsto Donjecka.
Predsednik je još uvek daleko od potčinjavanja čitave oblasti, ali čak i ako bi mogao da tvrdi da je pobedio, ovo je veoma velika teritorija koju treba kontrolisati.
Zašto Putin želi da kontroliše Donbas?
Kada je počeo rat, dve trećine istočnih regiona bile su u ukrajinskim rukama.
Ostatak su vodili separatisti, koji su stvorili državu koju podržava Rusija tokom rata koji je počeo pre osam godina. Neposredno pre rata, predsednik Putin je priznao celinu dva istočna regiona kao nezavisne od Ukrajine.
Ako bi Rusija osvojila oba velika regiona, to bi Vladimiru Putinu dalo neku vrstu dostignuća iz ovog rata.
Sledeći korak bi onda bio aneksija Donbasa, baš kao što je to uradio sa Krimom posle diskreditovanog referenduma 2014. godine.
A se to dogodi pre 9. maja, on bi čak mogao da se prikaže na Dan pobede, kada ruska vojska još uvek slavi poraz nacističke Nemačke 1945. godine.
Ruski lider u Lugansku već je govorio o održavanju referenduma u ''skoroj budućnosti'', iako se ideja čak i o glasanju u ratnoj zoni čini apsurdnom.
Koja je Putinova strategija?
Ruske snage pokušavaju da opkole ukrajinsku vojsku na istoku, krećući se sa severa, istoka i juga.
-Ovo je velika teritorija koju treba kontrolisati i mislim da ne treba da potcenjujemo geografsku složenost ovoga, kaže Trejsi German, profesor konflikta i bezbednosti na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Posle višenedeljnih borbi, nisu uspeli da zauzmu drugi ukrajinski grad Harkov južno od ruske granice, ali su na kraju preuzeli kontrolu nad Izjumom – strateškim gradom dalje niz glavni autoput koji vodi ka istoku koji kontrolišu separatisti.
-Ako pogledate šta rade oko Izjuma, ono prati glavne linije autoputeva i to bi imalo smisla, s obzirom na to da većinu svoje opreme sele drumom i železnicom, kaže prof. German.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
