OPORAVAK VALUTE Devizna zarada od izvoza gasa i nafte sprečila potpuni slom ruske rublje!

Jedan od ciljeva oštrih ekonomskih sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji zbog invazije na Ukrajinu bilo je uništavanje vrednosti njene nacionalne valute - rublje! Cilj je bio skoro ostvaren jer je rublja u prvim nedeljama sankcija izgubila više od 30 odsto vrednosti i njen kurs je pao na 138 za dolar, odnosno 143 za jedan evro.

Rast inflacije

Međutim, početkom aprila dolazi do oporavka rublje i povratka gotovo na vrednost od pre rata (75 rubalja za dolar i 85 rubalja za evro). To se dogodilo uprkos sve čvršćim sankcijama, porastu ratnih troškova i spuštanju kreditnog rejtinga.

Zašto je Putin odustao: Naplata energenata u rubljama

Ruski predsednik Vladimir Putin je 23. marta objavio da će se od 1. aprila isporuke gasa i nafte "neprijateljskim zemljama" (državama koje su uvele sankcije Rusiji), naplaćivati u rubljama. Sama ta najava je dovela do skoka rublje na berzi. Plan je bio da kupac energenata pazari rublje za evre i dolare na Moskovskoj berzi, jer zbog sankcija Centralnoj banci Rusije to nije bilo moguće napraviti preko nje. Putinov zahtev je izazvao oštre reakcije EU. Usledio je Putinov razgovor s nemačkim kancelarom Šolcom, kome je predsednik Rusije obećao da neće zahtevati plaćanje energenata u rubljama. Putin je tada predložio da plaćanje ide preko Gasprom banke. Potom se oglasio i Putinov portparol Dmitrij Peskov poručivši da se plaćanje energenata nastavlja prema važećim ugovorima i da "Rusija ne želi da komplikuje živote svojim kupcima, jer drži do svoje reputacije pouzdanog dobavljača". Oko 60 odsto ruskog izvoza energenata ide u EU, a 20 odsto u Kinu.

Inflacija je, prema podacima ruskog ministarstva finansija, 25. marta iznosila 15,66 odsto (6,51 odsto više nego pre početka invazije). Jedna od namirnica kojima je cena posebno porasla je šećer (više od 37 odsto), što je dovelo i do pokretanja istrage o veštačkom izazivanju rasta cene te sirovine. Analiza ruskog državnog instituta Vnešekonombank predviđa da će realne plate 2022. pasti za 12 odsto, a inflacija porasti na 19,3 odsto. Institut za međunarodne finansije predviđa pad BDP Rusije za 15 odsto. Jedna od prvih sankcija Rusiji bilo je zamrzavanje deviznih rezervi Centralne banke. Blokirana je gotovo polovina od 640 milijardi dolara, što je bio dodatni pritisak na rublju. Kao odgovor na taj potez Rusija je uvela politiku prema kojoj kompanije moraju 80 odsto svojih prihoda od izvoza pretvoriti u rublje, što se primarno odnosilo na izvoznike nafte i gasa. Podignuta je referentna kamatna stopa Centralne banke sa 9,5 na 20 odsto. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Kurir da je Centralna banka Rusije upotrebila ekstremno snažne mere monetarne politike - eskontna kamatna stopa je podignuta na 20 odsto, obavezno je prodati 80 odsto naplaćenih deviza.

Svetska banka: Privredni pad Ukrajine 45 odsto u 2022.

Privredni pad Ukrajine zbog rata biće 45,1 odsto, a očekuje se da će rastuća tržišta i ona zemalja u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji poneti najveći teret, navodi se u objavljenom ažuriranom Ekonomskom izveštaju Svetske banke za region. "Očekuje se da će privredni pad Ukrajine biti procenjenih 45,1 odsto, iako će razmere pada zavisiti od trajanja i intenziteta rata. Privredna aktivnost regiona opašće za 4,1 odsto ove godine, u odnosu na predratnu projekciju rasta od tri odsto", saopštila je Svetska banka. Pogođena, kako se navodi, sankcijama bez presedana, privreda Rusije već je zapala u duboku recesiju, a proizvodnja će ove godine, prema projekcijama, opasti za 11,2 odsto.

- Ovo je stabilizovalo rublju, ali je nemoguće finansirati rast iz pozajmljenih izvora - nema biznisa koji donosi 20 odsto. Dakle, cena je velika, ali su birali između lošeg i katastrofalnog.

Zarada u milijardama

Blumberg ekonomiks je objavio u analizi da se očekuje da Rusija zaradi 321 milijardu dolara (292 milijarde evra) od izvoza energenata u 2022. To je više od trećine u odnosu na prošlu godinu ako njeni glavni kupci, što se posebno odnosi na EU, nastave s kupovinom do kraja godine. "Sve dok nafta i gas teku cevima po Evropi i prema njoj, rublja se može odbraniti", navodi Blumberg ekonomiks. Ekonomistkinja Radojka Nikolić u izjavi za Kurir navodi da se rublja brzo oporavila zbog toga što su povećane transakcije u rubljama: - Čim je valuta tražena, raste joj cena. To je i bio cilj Putinove naredbe da se energenti plaćaju u rubljama. On je jednim delom i ostvaren.