Ova diskusija spaja dva različita pitanja: da li je sukob u Ukrajini promenio spremnost Pekinga da upotrebi silu protiv Tajvana? I da li je sukob u Ukrajini promenio procene Pekinga i kineske Narodne oslobodilačke armije (PLA) o njenoj sposobnosti da sprovede uspešnu amfibijsku invaziju na Tajvan?
Spremnost Kine da upotrebi silu je politička odluka koja je oblikovana ne samo procenom vojnih sposobnosti. Čak i ako Kina nije uverena da može uspešno da izvrši amfibijsku invaziju na Tajvan, Peking bi mogao da veruje da geopolitički i unutrašnji troškovi neupotrebe sile nadmašuju rizik od vojnog neuspeha. Peking bi mogao da naloži PLA da se uključi u značajnu vojnu operaciju osim invazije, kao što je zauzimanje ključnih ostrva u Tajvanskom moreuzu, ili da prilagodi svoje planove invazije kako bi povećala šanse Kine za politički uspeh.
Do danas nema jasnih dokaza da je sukob u Ukrajini promenio spremnost Kine da upotrebi silu protiv Tajvana. Peking ostaje spreman da upotrebi silu ako Tajpej pređe crvene linije Pekinga. Kriza u Ukrajini nije izazvala Kinu da revidira ili doda dodatne crvene linije. Razlika u moći između Kine i Tajvana nastavlja da raste u korist Pekinga - ovo omogućava kineskom rukovodstvu da tvrdi da je vreme na strani Pekinga i da Kina ne mora da preduzima hitne mere protiv Tajvana.
Moguće je da sukob može uneti izvesnu kratkoročnu neizvesnost i sumnje u procene PLA o njenim vojnim sposobnostima. Međutim, dugoročno, PLA može da uči iz ukrajinskog sukoba i da prilagodi svoje vojne planove za Tajvan tako da budu smrtonosniji, brži i eskalativniji.
Brze i sveobuhvatne zapadne sankcije Rusiji sugerišu da bi ekonomski i stabilni troškovi za Kinu zbog upotrebe vojne sile protiv Tajvana mogli biti daleko veći – i da dođu mnogo brže – nego što je Peking pretpostavljao. Međutim, kineska ekonomska i finansijska težina znatno nadmašuje rusku, a Peking može verovati da bi ekonomske sankcije mogle biti teže primeniti protiv Kine bez značajne kolateralne štete po globalnu trgovinu, lance snabdevanja i finansijske institucije. Ipak, Peking će verovatno produbiti svoja ulaganja u mere samopouzdanja i alternativne sisteme kako bi ublažio takve potencijalne buduće troškove. Jači naglasak na nacionalizmu, a ne na ekonomskom rastu, kao osnovi legitimiteta Komunističke partije Kine, takođe bi mogao dati Pekingu politički prostor za disanje.
Sukob u Evropi je takođe povećao međunarodnu podršku Tajvanu i povećao javnu svest u Tajvanu o potrebi da se odbranu ostrva shvati ozbiljnije. Ovo je zabrinjavajući trend za Kinu, ali je delimično ublažen potencijalom da će Ukrajini biti potrebna značajna pažnja SAD i NATO-a neko vreme i da Sjedinjene Države možda neće moći da usredsrede svoju punu pažnju na Tajvan.
S druge strane, Peking vidi priliku da izbegne upozorenje: ruska invazija pokazuje koliko bi rat sa Kinom mogao biti razoran i zašto tajvanska javnost ne bi trebalo da podržava akcije koje provociraju Kinu. Kina pojačava takve poruke i tvrdi da Tajvan ne bi trebalo da bude „pijun“ za napore SAD da se suprotstave Kini.
Visoki troškovi sukoba odjekuju unutar Tajvana: neki tajvanski politički lideri zagovaraju da Tajpej izbegava rat i traži dijalog sa Pekingom, dok drugi primećuju da bi i Kina i Tajvan platili visoku cenu u slučaju sukoba. Nespremnost Sjedinjenih Država i NATO-a da pošalju konvencionalne snage u Ukrajinu takođe je smanjila poverenje tajvanske javnosti u vojnu podršku SAD i Japana, što će Kina verovatno iskoristiti.
Mnogi se nadaju da će loš vojni učinak Rusije u Ukrajini podstaći Kinu da dvaput razmisli o upotrebi sile protiv Tajvana. Moguće je da bi sukob mogao da unese izvesnu kratkoročnu neizvesnost i sumnje u vezi sa sposobnostima PLA. Ovaj efekat će, međutim, biti ograničen, jer Kina nema nijedan politički ili vojni plan za Tajvan, već skup opcija za rešavanje niza nepredviđenih situacija.
Manje poverenja u sposobnost PLA da izvrši invaziju na Tajvan moglo bi, na primer, da podstakne Peking da razmotri druge vojne opcije kao što je blokada Tajvana. Pored toga, kineski planovi za brzu amfibijsku invaziju na Tajvan značajno se razlikuju od načina na koji je Rusija napala Ukrajinu. Malo je verovatno da će kineski politički i vojni lideriruske neuspehe smatrati u potpunosti prenosivim na to kako bi Kina mogla da deluje u scenariju invazije na Tajvan.
Ipak, s obzirom na snažan otpor Ukrajine, PLA će možda morati da preispita svoju prethodnu procenu o volji i sposobnosti Tajvana da se odupre. Pre sukoba u Ukrajini, neki kineski vojni lideri i stručnjaci pretpostavljali su da bi Kina mogla da ostvari brzu pobedu nad Tajvanom zahvaljujući kineskoj vojnoj superiornosti, uočenom nedostatku volje za borbu na ostrvu i ponovljenim prodorima Kine u špijunažu tajvanskih vojnih, vladinih, finansijskih institucija, i kritičnu infrastrukturu.
Ovaj stav da će Kina naići na ograničen otpor liči na netačne procene SAD, NATO-a i Rusije pre invazije da će Rusija moći uspešno da preuzme Ukrajinu za nekoliko dana. Peking priznaje da Tajpej — i Vašington — izvlače pouke iz iznenađujuće otpornosti Ukrajine, a Kina bi se mogla suočiti sa strašnijim Tajvanom. Kineski komentatori su posmatrali operacije ukrajinske vojske u urbanim sredinama i kritikovali su Ukrajinu zbog onoga što smatraju pokušajem Kijeva da iskoristi civilne posledice da dobije međunarodnu podršku.
Kako Tajvan saznaje od Ukrajine, ključna pitanja sa kojima bi se PLA mogla suočiti su: Da li je moguće da Kina ograniči smrt i zločine počinjene nad civilima u invaziji na ostrvo? Čak i ako PLA može brzo da preuzme kontrolu nad Tajpejem, da li bi se Kina suočila sa dugim ratom otpora u drugim delovima Tajvana? Da li loš učinak ruske armije pokazuje još veće rizike za PLA, koja je poslednji put ratovala 1979?
Ova pitanja će verovatno ojačati kinesko davanje prioriteta informacijskoj dominaciji. Informaciona dominacija uključuje: preuzimanje inicijative na bojnom polju i korišćenje političkog ratovanja za oblikovanje operativnog okruženja; korišćenje bržeg i potpunijeg protoka informacija kako bi se omogućilo brzo donošenje odluka i efikasne vojne operacije, uključujući poboljšanu komandu, kontrolu, komunikaciju, obaveštajne poslove, nadzor i izviđanje, i umrežene precizne udare; i dominiraju sajber-bezbednošću, svemirom i elektromagnetnim domenima. Kineski analitičari naglašavaju da informaciona dominacija omogućava slabijim vojsci (poput ukrajinske) da se bore sa jačim protivnicima.
Kineski komentatori primećuju da je veliki neuspeh u ruskim operacijama nedostatak napora u političkom ratu i nesposobnost Rusije da potkopa ukrajinski moral i volju za borbom. Rusija nije onemogućila ukrajinske komunikacione mreže. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održava vidljivo javno prisustvo i nastavlja da okuplja svoje trupe i lobira kod međunarodne zajednice za podršku. Ukrajinski i zapadni mediji i društveni mediji su cenzurisali informacije koje su bile korisne za Rusiju i širile ruske gubitke na ratištima i ukrajinske pobede.
PLA možda želi da uništi i odseče sposobnost Tajpeja da održava internu i spoljnu komunikaciju kako bi unela paniku i strah širom ostrva. Ovo bi moglo biti sjednjeno sa naporima na terenu na Tajvanu—kao što su tajvanski mediji pod kontrolom Pekinga koji dele priče o pobedama Pekinga i infiltraciji snaga specijalnih operacija PLA da sabotiraju infrastrukturu Tajvana i ubiju njegove vođe—da se pošalje mišljenje o razornoj tajvanskoj vojsci gubitke ili nesposobnost Tajpeja.
Kineski analitičari su takođe identifikovali kako se Rusija nije dovoljno prilagodila informatizovanom ratu. Ovo uključuje nedostatak ruskog informatizovanog sistema komandovanja i kontrole koji bi mogao efikasno da obrađuje i prenosi obaveštajne podatke ruskim trupama na terenu; Ograničeni broj ruske precizno navođene municije i njihov slab učinak, što je degradiralo rusko ciljanje i sposobnost da postigne dominaciju u vazduhu; i potreba Rusije da poboljša svoju odbranu od napada ukrajinskih dronova. Ovo su oblasti u kojima će PLA verovatno poboljšati.
Pored informacione dominacije, sukob u Ukrajini bi takođe mogao da pojača želju Kine da se kreće brže i da prihvati element iznenađenja u svojim vojnim operacijama. Kina je primetila sporo gomilanje vojnih snaga Rusije u blizini Ukrajine. Ovo vidljivo nagomilavanje koje traje nekoliko meseci dalo je Sjedinjenim Državama i NATO-u vremena da pripreme svoje odgovore i da Ukrajini obezbede više oružja.
Kineski mediji, na primer, preštampali su ruske procene da je Ukrajina pre invazije bila „puna“ oružjem NATO-a i zapadnim vojnim savetnicima. Neuspesi Rusije bi mogli da podstaknu Kinu da razmotri načine da dalje prikrije svoje pripreme za upotrebu sile ili zbuni Sjedinjene Države i međunarodnu zajednicu. Međutim, sposobnost američke obaveštajne zajednice da precizno proceni ruske vojne namere može oslabiti poverenje Kine u njenu sposobnost da to učini.
Sigurniji način može biti da se PLA kreće brže i skrati svoje vremenske rokove za mobilizaciju i početne ključne operacije. Brza invazija bi omogućila Kini da minimizira mogućnost američke i strane intervencije. Ovo bi moglo dovesti do onoga čega se strahuju neki tajvanski stručnjaci u kineskim medijima: koncentracije snaga PLA protiv Tajpeja da bi se upustile u „odsecanje glave“ i kontrolu glavnog grada.
Ova brza invazija mogla bi biti praćena demonstracijama kineskih nuklearnih sposobnosti. Kriza u Ukrajini je verovatno ojačala uverenje Pekinga da nuklearno odvraćanje može omogućiti konvencionalni sukob, ograničiti eskalaciju i odvratiti stranu intervenciju. Kineski naučnici su posmatrali kako ruski predsednik Vladimir Putin vežba i stavlja svoje nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti, što je odvratilo konvencionalnu intervenciju SAD i NATO u Ukrajini.
Kina, međutim, priznaje da Tajvan nije Ukrajina, a SAD su spremnije da upotrebe silu za odbranu Tajvana. Neizvesno je koliko Kina veruje da će nuklearno odvraćanje sprečiti Sjedinjene Države da intervenišu na Tajvanu i Kina će morati da bude spremna da se suprotstavi američkim vojnim operacijama kako bi pomogla ostrvu. Ono što je relativno izvesnije je da će Kina verovatno nastaviti da se udaljava od politike „minimalnog nuklearnog odvraćanja“ i „bez prve upotrebe“. Kina će takođe nastaviti sa masovnim širenjem svog nuklearnog arsenala. Peking je možda spremniji da upotrebi (ili zapreti upotrebom) nuklearnog oružja u sukobu sa Tajvanom.
PLA takođe uči kako da bolje operiše na bojnom polju. Gubici koje je Rusija pretrpela angažovanjem u vojnim operacijama tokom dana, na primer, naglašavaju odlučnost PLA da poboljša noćne operacije.
PLA je već uložila značajna sredstva u reformu logistike kao deo svog masovnog vojnog restrukturiranja 2015-2016, koje je dovelo do stvaranja Zajedničkih snaga za logističku podršku. Dok kineski komentatori gledaju kako zapadne sankcije onemogućavaju Rusiji da kupuje vojne rezervne delove u inostranstvu, Peking bi mogao da podstakne PLA da bude samopouzdaniji, fokusirajući se na domaću proizvodnju svoje vojne opreme.
PLA je izuzetno netransparentma organizacija čak i po kineskim standardima. Kineski lideri, uključujući predsednika Si Đinpinga, takođe možda nemaju poverenja u samoprocenu PLA ili možda ne veruju da PLA iskreno izveštava o svojim slabostima u lancu komandovanja. Preterano samopouzdanje ruske vojske – posebno neuspesi navodno elitnih grupa kao što su ruske vazdušno-desantne trupe – mogu da pojačaju ove strahove. Ako je to slučaj, Pekingu će verovatno biti potrebno više obuke i ulaganja PLA, a rukovodstvo će možda biti opreznije da traži od PLA da se angažuje u velikim vojnim operacijama u bliskoj budućnosti.
Istorijski gledano, vojnim stratezima PLA trebalo je godinu ili dve nakon velikog sukoba da svare i zaključe svoje glavne naučene lekcije. Kini će trebati još više vremena da te lekcije pretoči u nove ili poboljšane PLA investicije ili operativne promene. Dok Kina to čini, Sjedinjene Države, Tajvan i istomišljenici i partneri treba da prate promene PLA i ulažu u svoju sposobnost da odvrate i poraze potencijalno opasniju i smrtonosniju kinesku vojsku.
Kurir.rs/Forin Polisi
NE PROPUSTITE
