Kada je, posle savezničkog iskrcavanja u Normandiji, devetog dana borbi, feldmaršal Vilhelm Kajtel, glavnokomandujući nemačkih oružanih snaga, zabrinuto upitao komandanta Zapadnog fronta, feldmaršala Karla Gerda fon Rundšteta, šta da se radi, dobio je odgovor "Potpišite primirje budale. Šta ti još preostaje?"
Vrlo brzo nakon toga se povukao, a nemačka Vrhovna komanda, predvođena Hitlerom, nastavila je rat do kraja – do potpunog poraza Nemačke. Ruska invazija na Ukrajinu je, po svemu sudeći, funkcionisala na isti način kao i nemačka odbrana na Zapadnom frontu nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji. Kao što za nemačku politiku nije bilo dileme da li da prihvati ili ne savet fon Rundšteta, u Moskvi nema dileme šta dalje, iako je za Rusiju situacija na bojnom polju sve samo ne dobra i obećavajuća. Jedina opcija za rusko političko i vojno rukovodstvo je nastavak rata do pobede, a poraz u Ukrajini se jednostavno ne uzima kao varijabla u ruskoj formuli ovog rata.
Rusko ratovanje u Ukrajini jednostavno još uvek nema izlaznu strategiju, iako je sasvim očigledno da ne proizvodi efekte srazmerne uloženim vojnim i ekonomskim resursima. Rusiju i rusku vojsku ni u kom slučaju ne treba potcenjivati ni u kom slučaju, a ne može se isključiti ni mogućnost da upornim, dugotrajnim ratovanjem uz rasipanje svih raspoloživih resursa ipak nešto postignu na bojnom polju. Signal koji bi pokazao da Rusi definitivno idu u dug, iscrpljujući rat do pobede po svaku cenu bila bi odluka da se pristupi sprovođenju dodatne mobilizacije vojnih obveznika. Međutim, uspešno ratovanje Rusije je samo teoretska mogućnost, a razvoj rata će pokazati koliko je to izvodljivo.
Za sada su šanse Rusije za pobedu svakim danom sve manje, a strategije za izlazak iz rata ne postoji. Međutim, treba znati i povući se, a politika uvek mora imati izlaznu strategiju iz rata ako ide u pogrešnom pravcu. Rusi ga nemaju.
Iako je u ovom trenutku nezahvalno procenjivati dalji tok rata, izgleda da je Moskvi preostala fon Rundštetova opcija. Moskva to ne želi.
Ali ako Moskva želi, čini se da više ne može tek tako da izađe iz rata ili da se dogovori o bilo kakvom mirnom rešenju. Rusija više ne može radikalno da promeni situaciju na ratištu, ali ne može tek tako da se povuče. Sad je kasno. U prva 72 sata rata imali su šansu za gotovo bezbolan žreb da su imali mogućnost da procene kako takozvana „specijalna vojna operacija“ jednostavno nije mogla da se izvede uspešno i da vojne snage treba vratiti u njihove prvobitne pozicije.
Zaista, već trećeg dana rata bilo je jasno da nema šanse za brzu pobedu sa svrgavanjem ukrajinskog rukovodstva i tada su Rusi morali da obustave operaciju i hitno počnu da povlače masivne vojne snage koje su marširali ka Kijevu godine. predviđanje da su stvari u ukrajinskom glavnom gradu već rešene. Ali to nije bio slučaj. Specijalni deo „specijalne operacije“ koji je izveden u Kijevu je propao, a trupe su nastavile da napreduju ka Kijevu u maršnom poretku. Pri tome su pretrpeli ogromne gubitke. U tom trenutku Rusi su mogli, povlačeći svoje snage, da negiraju da su imali bilo kakvu nameru da upadnu u Ukrajinu i zbace ukrajinsku vladu. U geopolitičkom smislu, to bi im dalo više prostora da promene svoje planove kako bi ostvarili svoje strateške ciljeve. Sad je kasno za to. Nove ruske tvrdnje da je cilj ruske vojne operacije zapravo bio preventivni udar jer je Ukrajina nameravala da izvrši vojni udar na zabranjene delove svoje teritorije sada ne deluju uverljivo. Prvog dana rata Putin nije tvrdio da je cilj bio preventivni udar, iako je mogao i na kraju bi stekao barem veći kredibilitet nego arogantnim izjavom da je cilj ruske vojne operacije ništa manje od preuzimanja kontrole nad Ukrajina, što je bio pravi cilj.
Posle neuspeha u početnoj fazi operacije i neuspeha specijalaca u Kijevu, Rusi su jedva izašli iz borbenog dodira, gotovo desetkovane snage koje su napredovale ka Kijevu i potom ih prebacile na istok, najavljujući veliku i odlučujuću bitku za opkoljavanje. i uništi glavninu ukrajinske vojske. Ali opet nije bilo ništa od velike ruske ofanzive na istoku. Izostale su najavljene odlučujuće i velike bitke ruske vojske u Ukrajini, a ruski rat u Ukrajini ostao je ono što je bio prvih dana – potpuni debakl.
Uspeh rata je određen njegovim ciljevima, koje postavlja politika. Ruska politika ih je objavila preko samog predsednika Putina prvog dana rata, 24. februara, a definisani su kao uništenje ukrajinske vojne moći i svrgavanje političkog vrha u Kijevu.
Gotovo tri meseca od početka ruskih vojnih operacija u Ukrajini ostaje zaključak koji se mogao predvideti prvog dana rata, a najkasnije posle tri dana rata – ruska tzv. specijalna vojna operacija u Ukrajini nije uspela. Naknadno odustajanje od rušenja ukrajinske vlade i direktnih i sporednih ciljeva rata sa najavom velikih bitaka za istočnu Ukrajinu i uništenjem većine ukrajinskih oružanih snaga nakon prebacivanja ruskih snaga na istok, njihova reorganizacija i ofanziva je ponovo propala.
Očigledno je da ruska strategija ratovanja u Ukrajini uporno nanosi samo poraze. Nikakvo angažovanje ukrajinske vojske, ni u cilju lomljenja kičme, niti u cilju njenog izbacivanja iz klešta, nije uspelo. Do sada nije bilo većih bitaka u stilu Kurske bitke, niti postoji mogućnost da do njih uopšte dođe.
Ruska vojska jednostavno ne uspeva da pronađe gravitacione tačke ukrajinskog rasporeda i komandnog sistema, jednostavno zato što ukrajinske oružane snage nastavljaju da održavaju, kao na početku rata, labav raspored snaga. Koncentracije snaga za odbranu ili protivnapad odvijaju se brzo i van pokreta, a lanac komandovanja je u velikoj meri decentralizovan i samim tim otporniji. Komandne veze su dobro zaštićene i umnožene, a u slučaju ispadanja sa funkcije jednog komandnog mesta, njegovi zadaci odmah preuzimaju drugo. Visok stepen nezavisnosti trupa i elastičnost strukture i upotrebe jedan je od boljih primera ratovanja poslednjih decenija.
Ruska strana sada tvrdi da ukrajinsku vojsku tajno predvode britanski oficiri. To svakako nije tačno, ali im je očigledno trebalo mnogo vremena da shvate da se više ne bore protiv drevne ukrajinske vojske sovjetskog doba, već sa armijama organizovanim prema savremenim ratnim doktrinama i uz pomoć britanskih i američkih savetnika.
Šta bi strani savetnici radili svih ovih godina u Ukrajini nego da pomognu ukrajinskim vlastima da reorganizuju vojsku i otklone katastrofalnu situaciju u kojoj se našla 2014. godine, kada su Rusi bez mnogo truda uspeli da zauzmu Krim i dobar deo Donbasa . Ako ruska strana nije bila svesna promena u ukrajinskoj vojsci i uticaja britanskih i američkih savetnika pre početka invazije, onda ne treba da čudi što je „specijalna vojna operacija“ doživela debakl.
Rat je pokazao izuzetno loš kvalitet većine ruske vojske i njenog komandnog kadra. S druge strane, uspešno poslovanje ruskog finansijskog sektora u ratnim uslovima svedoči o tome da je razlog tome najverovatnije negativna selekcija u napredovanju i postavljanju na komandne funkcije po političkoj liniji od samog dna do vrha. vojni sistem.
Guvernerka ruske centralne banke Elvira Nabiulina zaista je zaslužila čin generala, za razliku od onih koji ruske oružane snage predvode na ukrajinskom ratištu. Rusko ministarstvo finansija, centralna banka, bankarski sistem i moćne energetske kompanije, za razliku od ruske vojske, u kojoj su upucane desetine milijardi evra, sasvim su solidni u mnogo težim ekonomskim bitkama ekonomskog rata od bitaka. na bojnom polju. Jednostavno je bilo teže postaviti ljude bez potrebne stručnosti i veština na rukovodeće pozicije u finansijskom i energetskom sektoru pod državnom kontrolom. I efekat je vidljiv. Bilo je izuzetno lako primeniti u ruskoj vojsci. Činovi i komandni položaji su podeljeni šakom i kapom prema političkim intervencijama i dodatno uz primenu destruktivne tzv. nacionalni ključ, po kome su se oficiri postavljali u zavisnosti od njihove etničke pripadnosti. Postojanje nacionalnog ključa u vojsci multinacionalne Ruske Federacije se uopšte ne objavljuje, ali se u praksi tiho primenjuje. Postavljanje takvih principa mora jednostavno uništiti svaku vojnu organizaciju.
U svakom slučaju, rat u Ukrajini će se nastaviti. Politička cena povlačenja ili prihvatanja primirja u skladu sa razmatranjima ruskog političkog i vojnog vrha možda još nije opcija. Njihov kredibilitet u Rusiji bi bio oslabljen, a Putinova pozicija i čitave strukture moći bile bi ugrožene.
S druge strane, SAD, Velika Britanija i Zapad u celini ne mogu dozvoliti da Rusija pobedi u Ukrajini u bilo kom obliku i u bilo kom obimu. Vašington i njegovi saveznici su uložili i resurse i reputaciju u podršku Ukrajini i to se ne dovodi u pitanje. Ukrajina ne sme biti poražena od Zapada i isporuke oružja sa Zapada će se nastaviti na najvišem mogućem nivou.
Rusija u takvom stanju na bojnom polju, dok se rat pretvara u rat iznemoglosti koji će dugo trajati i koji Rusii negira mogućnost pobede, sve češće pominje upotrebu nuklearnog oružja. Ali, s druge strane, lideri, vojni i politički, Sjedinjenih Država i NATO-a, jasno poručuju da neće pokleknuti pred pretnjom upotrebe nuklearnog oružja, čak i ako ga Rusi upotrebe. Ne radi se samo o Ukrajini, već o globalnom sukobu Zapada koji predvode SAD sa Rusijom i Kinom, a Vašington u tom kontekstu ne želi da pokaže slabost prema Moskvi odustajanjem od pretnje ili ruskom upotrebom nuklearnog oružja i slanjem poruka da se u sledećem sukobu posle Ukrajine povuku u slučaju pretnje nuklearnim oružjem.
Jednostavno, odluka da se na rusku upotrebu nuklearnog naoružanja odgovori ravnopravno, prema svemu što se može pročitati iz javnih nastupa američkih i savezničkih političkih i vojnih lidera.
U zaključku, Rusija će nastaviti rat jer ga je do sada platila izuzetno visoku cenu, a Moskva procenjuje da će platiti još veću cenu ako se iz njega povuče bez pobede. Ukrajina će takođe nastaviti rat do povratka svih delova teritorije koje je okupirala Rusija, uz sve veću vojnu, diplomatsku i finansijsku pomoć SAD, Britanije i Zapada u celini. Rusija teško može da dobije ovaj rat i ta mogućnost je svakim danom sve manja. U svakom slučaju, niko više neće poslušati fon Rundštetov savet. Neće se budale opet dogovoriti o primirju.
Kurir.rs/Geopolitika.news
NE PROPUSTITE
