Rusija je primorana da kupuje naoružanje od Severne Koreje jer su zapadne sankcije smanjile sposobnost vlasti u Moskvi da vode invaziju na Ukrajinu, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na dobro obaveštene obaveštajne izvore.
Prema deklasifikovanim obaveštajnim podacima, dnevnik prenosi da je Rusija kupila milione raketa i artiljerijskih granata od režima u Pjongjangu.
Obostrano prijateljstvo
- Što rat bude duže trajao, to će Rusija biti više primorana da kupuje dodatno oružje od Severne Koreje. Rusija je prošle nedelje primila prvu isporuku novih borbenih dronova iz Irana - navodi se u izveštaju.
I Iran i Severna Koreja su pod zapadnim sankcijama, a od početka ruske invazija na Ukrajinu svrstale su se na stranu Moskve. Njihovi odnosi su se od februara još više poboljšali. Severna Koreja s Kim Džong Unom na čelu priznala je otcepljenje ukrajinske Narodne republike Donjeck i Lugansk, pozivajući se na "obostrano prijateljstvo", dok je Vladimir Putin, predsednik Rusije, najavio proširenje "konstruktivnih bilateralnih odnosa".
Visoki američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za agenciju AP da je okretanje Rusije ka Severnoj Koreji siguran pokazatelj da zapadne sankcije nanose štetu ruskoj armiji, zbog čega se pojavljuju nestašice oružja i municije. Uz to, ukrajinske snage su izvršile nekoliko uspešnih napada na skladišta oružja, što je dodatno otežalo položaj ruske armije na terenu. Ruska novinska agencija Regnum nedavno je prenela spekulacije da će lider Severne Koreje poslati 100.000 vojnika kao ispomoć Rusiji u Ukrajinu u zamenu za isporuke hrane i energenata.
Tehnički problemi
Američki obaveštajci navode da je Rusija prošle nedelje primila prvu isporuku borbenih dronova iz Irana, nakon što su ruski operatori proteklih meseci bili na obuci za njihovo upravljanje. U pitanju su dronovi tipa "mohadžer 6" i "šejded". Od kada su isporučeni, prijavljeno je više tehničkih problema vezanih za njihovo funkcionisanje. Vlasti u Teheranu su zvanično demantovale da isporučuju oružje i opremu bilo ruskoj bilo ukrajinskoj strani. Uprkos tome Džejk Salivan, savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, tvrdi da će Iran isporučiti više stotina dronova Rusiji. - Nemogućnost da nadomesti gubitak borbenih dronova utiče na komandni lanac i poremetilo je taktičke zamisli ruskih operacija u Ukrajini - navelo je britansko ministarstvo odbrane u svom poslednjem izveštaju o stanju na frontu.
Promene u Vašingtonu
Sve agresivnija podrška Kijevu
Američki dnevnik Hil preneo je u svojoj analizi da je administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena postala mnogo manje oprezna vezano za isporuke oružja Ukrajini i da su u Vašingtonu uvereni da slobodno mogu Kijevu da šalju mnogo moćnije naoružanje i da im se to neće osvetiti.
- U početku smo bili mnogo oprezniji, ne znajući da li će Rusija reagovati ka eskalaciji. Istovremeno nismo znali ni da li će Ukrajina moći da koristi naoružanje koje pošaljemo - rekao je Majkl O'Hanlon, vojni analitičar iz instituta Brukings. Kako je vreme odmicalo i rat se produžavao, SAD su Kijevu isporučivale sve moćnije oružje, dok je reakcija Rusije izostajala. SAD su u nekoliko navrata odložile i testiranje interkontinentalne balističke rakete "minutmen III", kao i testiranje hipersoničnog projektila kako bi se smanjile tenzije u odnosima s Rusijom.
Učestvuje 50.000 vojnika
Putin na vežbi "Vostok 2022"
Ruski predsednik Vladimir Putin prisustvovao je juče velikoj vojnoj vežbi, na kojoj osim ruskih učestvuju još i vojnici iz Kine, Indije i Sirije. Putin je bio u društvu ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova na poligonu Sergejevski. Vojne vežbe pod nazivom "Vostok 2022" započele su 1. septembra i danas se završavaju. Održavaju se na više poligona na krajnjem istoku Rusije i u vodama kod istočne obale. U vežbama učestvuje više od 50.000 vojnika i preko 5.000 vojnih vozila, 140 aviona i 60 brodova.
Hladan tuš za Ukrajinu
EU iscrpla zalihe oružja
Zalihe oružja u zemljama EU ozbiljno su iscrpljene nakon slanja oružja Ukrajini, upozorio je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku Đuzep Borelj.
Tokom rasprave s poslanicima Borelj je pozvao države članice da obnove svoj arsenal, rekavši da je najbolji način da to učine "zajedno", jer bi to "bilo jeftinije". On je takođe priznao da je EU trebalo da započne s obukom ukrajinskih trupa pre godinu dana, kada su neke zemlje članice pozivale na to, tvrdeći da, da se to dogodilo, "bili bismo u boljoj situaciji", piše Politiko. U julu, šest najvećih evropskih zemalja nije ponudilo nikakvu novu bilateralnu vojnu pomoć Ukrajini, tvrdi Institut za svetsku ekonomiju.
NE PROPUSTITE
