Dijamanti pronađeni u četiri meteorita u severozapadnoj Africi verovatno potiči sa drevne patuljaste planete i izgleda da su tvrđi od "zemaljskih" dragulja.
Naučnici su elektronskim mikroskopom proučavali meteorite i u njima pronašli heksagonalne dijamante. "Ovo je stvarno uzbudljivo jer su neki stručnjaci sumnjali da tako nešto postoji", rekao je fizičar Alan Salek sa Univerziteta RMIT u Melburnu, koji je bio član tima koji ih je pronašao.
Heksagonalni dijamanti se, kao i oni obični, sastoje od ugljenika, ali su njihovi atomi raspoređeni u šestougaonu strukturu. Prvi put su uočeni 1960ih u meteoritima u SAD-u i Indiji, ali bili su toliko sićušni, veliki samo nekoliko nanometara, da je bilo teško potvrditi imaju li zaista heksagonalnu ili kubičnu formu.
Stoga su Salek i njegove kolege krenuli u potragu za većim kristalima i elektronskim mikroskopom pregledali 18 uzoraka meteorita. Jedan je bio iz Australije, a ostali iz severozapadne Afrike. Pronašli su heksagonalne dijamante u četiri afrička meteorita.
1000 puta veći od onih nađenih 1960ih
Neki heksagonalni kristali su bili veliki skoro mikrometar - oko 1000 puta veći od onih nađenih 1960ih pa su stoga stručnjaci ovoga puta mogli definitivno da potvrde da takvi dijamanti postoje.
"Radi se o važnom otkriću jer sada zbog većih kristala možemo da dobijemo bolju ideju o tome kako su oni nastali i možda repliciramo taj proces u laboratoriju", smatra Salek.
Na osnovu hemijskog sastava meteorita kojim su doputovali na Zemlju, izgleda da su ovi neobični dijamanti nastali unutar patuljastih planeta.
Naučnici su utvrdili da su stvoreni pri reakciji grafita, koji se sastoji od atoma ugljenika, tekuće mešavine vodonika, metana, kiseonika i sumpornih hemikalija koje su verovatno nastale kada se asteroid zabio u patuljastu planetu, razbio je u delove i fragmente koji su na kraju dospeli na Zemlju.
"Kada se raspala planeta, to je izgledalo kao da ste skinuli čep s boce koka-kole", rekao je naučnik Enti Tomkins sa Univerziteta Monaš u Australiji.
Pritom je došlo do sličnog procesa kojim se stvaraju dijamanti u laboratorijima, koji nastaju kada se grafit zagreva sa vodonikom i metanom. Naučnici smatraju da su šestougaoni dijamanti oko 60 posto tvrđi od onih običnih zbog čega bi mogli biti jako korisni, ako se proizvedu u veštačkim uslovima, u industrijskoj proizvodnji.
Kurir.rs/Nju sajentist
NE PROPUSTITE
