Ovonedeljni samit G20, u Indoneziji, verovatno neće biti prijatan događaj za Rusiju. Podaci govore da mnogi učesnici događaja nameravaju da odbiju da učestvuju u fotografisanju sa predstavnicima Rusije, pa će čak pokušati da ih izoluju.
Ako se ove spekulacije pokažu tačnima, najveći teret će preuzeti ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji će predvoditi delegaciju. Kako je saopšteno iz Kremlja, Vladimir Putin je lično odlučio da preskoči samit zbog zauzetosti i potrebe da ostane u Rusiji, prenosi Russia Today.
Učesnici samita G20 već su stigli na Bali, a čini se da neki žele da je Putin tamo.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je potrebno nastaviti dijalog sa ruskim predsednikom, nemački kancelar Olaf Šolc je priznao da bi „bilo dobro da Putin dođe“, a turski lider Redžep Tajip Erdogan smatra da bi učešće njegovog ruskog kolege bilo prikladno.
Vašington post je pisao da su zapadne zemlje uznemirene partnerstvom Putina i Sija. Izvori lista ne misle da će Peking odbiti da podrži Rusiju na samitu čak ni nakon sastanka Bajdena i šefa kineske države.
Lavrov je na misiji
Iako je prošlo nekoliko dana od najave putovanja Sergeja Lavrova, još uvek nije poznato da li su planirani bilateralni susreti ruskog ministra. Konkretno, Moskva tek treba da pomene mogući susret sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom.
Glavnu vest o Lavrovu na Baliju, do sada, preneli su AP i neki drugi zapadni mediji tokom današnjeg dana, izveštavajući da je ubrzo po dolasku odveden u bolnicu zbog srčanih problema, nakon čega se oglasio Lavrov i demantovao te navode.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je da su ovi izveštaji „lažne vesti najvišeg nivoa“. Diplomata, koja je takođe na Baliju, rekla je da je čitala vesti sa ministrom spoljnih poslova i da oboje „jednostavno nisu mogli da veruju svojim očima“.
Ona je ranije najavila da Lavrov planira da na samitu govori o inicijativama Rusije za snabdevanje hranom i energentima inostranim tržištima. Pored toga, na dnevnom redu Moskve je i predstavljanje svog plana za unapređenje gasne saradnje sa Turskom.
Generalno, ovo se uklapa u zvaničnu agendu G20. Prema preliminarnim informacijama, učesnici samita planiraju da razgovaraju o zdravstvenim pitanjima, prelasku na održivu energiju i digitalnoj transformaciji.
Međutim, nije poznato da li će samit na Baliju 2022. godine biti koristan u pomoći svetu da načini korak napred u prevazilaženju ukrajinske krize, kako neki očekuju. Do sada su sve izjave zapadnih lidera ukazivale na suprotno.
Zapadne zemlje vrše pritisak na domaćina samita da isključi Rusku Federaciju iz tog događaja otkako je Vladimir Putin najavio vojnu operaciju u Ukrajini prošlog februara. Na primer, savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Rusija više ne može da učestvuje u poslovima međunarodne zajednice „kao i obično“, dok je poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau čak sugerisao da bi njegova zemlja trebalo da zauzme mesto Moskve u klubu G20.
Ipak, Indonezija je uputila poziv predsedniku Putinu, uprkos pritiscima.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe pozvan da učestvuje na sastanku, uprkos činjenici da njegova zemlja nije članica G20, a ni blizu ispunjavanja kriterijuma.
Međutim, lideri dve zemlje se ni u kom slučaju ne bi lično sreli. Zelenski je takođe odbio da poseti Bali, ali se očekuje da će učestvovati na samitu u onlajn formatu.
Očekivanja i stvarnost
Oleg Barabanov, programski direktor moskovskog Međunarodnog diskusionog kluba „Valdaj“, smatra da je najbolje odvojiti standardna pitanja na dnevnom redu G20 od očekivanja mogućih sporazuma o Ukrajini koji su mogli biti postignuti na marginama uz učešće Vladimira Putina.
"Godišnja agenda G20 uključuje razgovore o zelenoj ekonomiji, kao i o borbi protiv siromaštva i nejednakosti. Jedno od glavnih pitanja kojima će se ove godine baviti u Indoneziji je oporavak od pandemije Covid-19. Iako je šteta što Putin neće učestvovati u tome, ova pitanja će se ipak razmatrati uz učešće Lavrova“, rekao je Barabanov za RT.
S druge strane, on kaže da su se na Baliju zaista mogle desiti razne "bekstejdž" diskusije, sastanci i traženje kompromisa o krizi.
"Očigledno, sada se ništa neće dogoditi. A očekivanja da bi samit G20 mogao da dovede do napretka u rešavanju ukrajinskog sukoba nisu bila opravdana“, požalio se ekspert.
Akademski direktor Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije Više ekonomske škole (CCEIS), Timofej Bordačev, zauzvrat, upozorava na preuveličavanje uticaja Putinovog odsustva sa samita na Baliju.
"Uglavnom, ništa neće biti izgubljeno jer Putin ne ide na G20. Mislim da Kinezi neće biti srećni zbog toga. Oni žele da se ovakvi formati nastave, jer će se vodeća uloga postepeno pomerati sa Zapada na Kinu. Biće malo neprijatno i za zapadne zemlje koje su htele da naprave predstavu pred ruskim predsednikom. Sada će predstava biti postavljena ispred Lavrova. Rusija neće izgubiti ništa jer se ne suočava sa problemima koji zavise od saradnje G20. Mislim da se ni Indonežani neće previše uvrediti. Oni su odbili sve pokušaje SAD da isključe Rusiju, ali su to uradili zbog sebe, da pokažu da Indonezija nije dužna Sjedinjenim Državama“, rekao je Bordačev za RT.
I politikolog Andrej Suzdalcev smatra da nije bilo velike potrebe da Vladimir Putin ide na samit, ali iz drugog razloga.
"Nema mnogo smisla da Rusija sada ide na G20. Da bi se Putin pojavio tamo, Rusija je morala da ima neku vrstu prednosti, bilo da je to vojna, ekonomska ili politička. Na primer, napredovanje u Donbasu, ali nikako evakuacija iz Hersona. Osim toga, neophodna je međunarodna podrška – ovde Rusija bar ima kontakte sa Kinom i Indijom. Takođe morate da ponudite sopstvene inicijative, ponesite aktovku sa sobom. Rusija to sada nije uspela da uradi, što znači da je, zapravo, besmisleno ići. Jedno je ako imate veliki autoritet, a drugo kada imate probleme“, rekao je Suzdalcev.
Vladimir Žarihin, zamenik direktora Instituta zemalja ZND, smatra da može biti korisno komunicirati sa liderima zemalja koje nisu članice G7 na G20.
"Značaj G20 će se donekle smanjiti zbog odsustva Putina. Bez obzira na to koliko grozota bacaju na njega, on je jedan od vodećih svetskih lidera. Da, Lavrov će biti tamo. Ali, kako se kaže, "pesak nije zamena za zob". Uz svo dužno poštovanje prema ruskom ministru spoljnih poslova, ovo, naravno, i dalje predstavlja pad u nivou zastupljenosti i smanjenje značaja G20. Na kraju krajeva, tamo će razgovarati o hitnim svetskim problemima, od kojih je jedan široki sukob između Rusije i Zapada. Mnogo je teže razgovarati o tome bez Putinovog učešća“, objasnio je Žarihin.
Kuda ide G20?
Format G20 nastao je kasnih 1990-ih nakon azijske finansijske krize, kada su uglavnom zapadne zemlje u „Velikoj sedam“ – SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Kanada – shvatile da su brojne velike ekonomije nisu učestvovale u diskusijama o globalnim pitanjima. Među pridošlicama pozvanim za sto su Argentina, Australija, Brazil, Indija, Indonezija, Kina, Meksiko, Rusija, Turska, Južna Koreja, Južna Afrika, Saudijska Arabija i Evropska unija.
Međutim, format nije dostigao svoj sadašnji status sve do sledeće globalne finansijske krize, 2008-2009. Pre toga, na sastancima su bili samo ministri finansija i čelnici centralnih banaka. Međutim, kasnije su se i sami svetski lideri sastajali na samitima svake godine da bi se konsultovali, pre svega, o finansijskim i ekonomskim pitanjima. 2013. G20 je održan u Sankt Peterburgu.
Cilj formata je bio postizanje globalne ekonomske stabilnosti i stvaranje uslova za održivi rast, uz smanjenje rizika od nastanka finansijske krize.
U zemljama G20 živi dve trećine svetske populacije. Oni takođe čine 85% svetskog BDP-a i oko 75% svetske trgovine.
Odluke G20 donose se konsenzusom i upisuju se u saopštenje, ali nisu obavezujuće.
Ruski stručnjaci su bili skeptični u pogledu efikasnosti grupe poslednjih godina.
"Generalno gledano, i G20 i G7 se zalažu za sve dobro protiv svega lošeg. Iz godine u godinu objavljuju prelepa saopštenja koja pozivaju na sve prave stvari. Ali teško je reći koliko se toga zapravo primenjuje u realnoj politici. Štaviše, svake godine nova predsedavajuća država postavlja zadatke za godinu, ignorišući ono što je njen prethodnik uključio“, ističe Barabanov .
Prema Bordačevu, poslednjih nekoliko godina su izdale manjak efikasnosti kluba u rešavanju najvažnijih problema svetske ekonomije.
"Poslednjih godina izgleda da svako rešava svoje probleme pojedinačno. Format postoji i niko ne želi da ga napusti jer svako želi scenu na kojoj će govoriti, ali svako zaista radi u svom interesu. Kina pokušava da postepeno obnovi ove institucije i organizacije, koje je Zapad stvorio sa svojim ciljevima, prema sopstvenoj viziji. I sada je važno da zapadne zemlje izađu kao jedinstveni front da pokažu svoje jedinstvo svetu. Ali, naravno, greške i problemi koji se ne mogu rešiti neće biti prepoznati u opštem saopštenju“ , očekuje on.
Žarihin deli slično gledište. Prema njegovom mišljenju, svi sastanci i dogovori su obezvređeni jer „bivši svetski lider, SAD, svoju politiku gradi kao u igri bez pravila“.
"Sutra će reći da su odlučili drugačije – sećamo se kako su se povukli iz ugovora i nisu ispunili svoje obaveze. Objektivno, sve međunarodne organizacije, počev od UN, gube uticaj. Ali poenta učešća u njima i dalje ostaje upravo radi komunikacije sa nezapadnim zemljama koje su spremne da traže kompromis“ , smatra on.
Suzdalcev se slaže da u rezolucijama G20 nema mnogo života, jer one uglavnom sadrže smernice za budućnost.
"Ali postoji element pregovaranja na ovakvim samitima, a G20 predstavlja forum za to. To je ipak bolje nego imati rat“ , kaže on.
(Kurir.rs/Russia Today)
NE PROPUSTITE
