Ministarstvo odbrane Ruske Federacije danas je preko svog Telegram kanala javno saopštilo po prvi put da je njihova PVO Pancir S-1 i BUK M-2 oboroili četiri protivradarske rakete američke proizvodnje AGM- 88 HARM u Belgorodskoj oblasti koje nose ukrajinski migovi 29 i Su-27.
Inače, ovo je po prvi put da Rusija javno priznaje nešto o čemu je ćutala skoro četiri meseca iako su i ptice na grani znale da ukrajinska avijacija koristi u napadima na rusku PVO u Donbasu i na jugositiku protivradarske rakete tuipa HARM starije proizvodnje.
Kasnije te rakete su nekoliko puta korištene u napadima na ciljeve, pre svega vojni aerodrom u Belgorodskoj oblasti. Posebno napadi su bili izraženi u oktobru i novembru, kada su tom prilikom ruski borbeni avioni MiG-31 oborili tri aviona ukrajinske avijacije od kojih su MiG-29 i SU-27 bili osposobljeni za nošenje ovih raketa.
Inače ukrajinski mehaničari zajedno sa poljskim su uspeli da prilagode preživele lovce MiG-29 i Su-27 za nošenje ovih američkih raketa, koje je Vašington, doduše starija godišta proizvodnje poslao Kijevu. U tim napadima bilo je uspeha, ali i mnogo više raketa je promaišlo svoj cilj.
Najuspešnije napade Ukrajinic sa HARM -ovima su izveli u Hersonskoj oblasti, tamo gde je svako PVO oruđe bilo autonomni sistem.
Vojni komentator Boško Jovanović tvrdi da pošto se narativ na Zapadu menja, da odjednom Rusi nisu gladni, žedni, da imaju obuću, a sad imaju u i rakete, ovde se došlo do trenukta da je Rusima prekipelo i da je zaot sledila javna objava.
Prema rečima Jovanovića Belgorodska oblast se gađa od početka rata u Ukrajini, ali poslednji napad u kome je stradala živinska farma bila je okidač da Rusi javno priznaju da Ukrajinci američkim raketama gađaju tu oblast. U okolini Belgoroda postoji veliki aerodrom na koji mogu da sleću i transprortni avioni iIljušin IL-76 njih 70.
"Da su to samo gađali i tad bi ćutali, ništa ne bi rekli, da su gađali centralni transformator i tad bi ćutali, ail konstantni udari po selima uz granicu naterali su Ruse daovo obelodane javno.
On pretposavlja da je ovo više poslednje upozorenje pred neku konkretnu akciju
12- 13.10. 2022 Belgorod 14 časova
Ruski pogranični grad Belgorod, koji se nalazi na više od 70 km od ukrajinsmo ruske granice i koji od 24. februara gravitira kao ishodišna tačka za ratne operacije u Ukrajini napadnut je 12. i 13. oktobra.
Naime, ta dva dana trajala je prava bitka na nebu iznad Belgoroda, s jedne strane ruske PVO oličene u sistemima Pancir S-1 i raketnim sistemima BUK, sa kojima se presreću rakete M-31 koje su isapljene iz višecevnih bacača raketa HIMARS.Takođe ruski Panciri su zabeležili i obaranje nekoliko protivradarskih raketa tipa HARM koje su lansirane sa ukrajinskih letelica pre svega MiG-29 ili Su-27. na rusku radarsku mrežu za rano otkrivanje.
15-16. oktobar Belgorod
Dva dana 15- i 16. oktobra su na veliki aerodorom u blizni tog grada lanisirane protivradarske rakete tipa HARM sa ukrajinskih aviona MiG-29 i Su-27.
Dve verzije o napadu
Prva prema kojoj su posle izviđačkog zadatka Su-24MR su lovci MiG-29A i SU-27 lansirali protiv radarske rakete AGM-88 HARM na rusku radarsku osmatračku mrežu, ali većina raketa je oborena što je kasnije bilo i dokumentovano slikama sa terena.
S druge strane meta napada bili su PVO sistemi Pancir-S1, Buk M-2 i S-300V koji se nalaze raspoređeni širom Belgorodske oblasti i zajednom sa radarima Nebo SV kontrolišu vazdušni prostor iznad Belgoroda. Osmatračima su se priključile i leteće radarske stanice A-50 izna Krima i Belorusije.
Ruski mediji tvrde da su posle uočavanja ciljeva, lovic MiG-29 i Su-27 sa većih visina spustili se na niže i krenuli u napad, sa kratkotrajnim penjanjem na 3- 3,5 km kada su lasnirali protivradarske rakete HARM.
Inače ukrajinska avijacija identičnu taktiku koristila je prilikom napada na Hersonskom pravcu i da na taj način pokušala je da otkrije rusku PVO, na koju kad pređe u režim rada se lansiraju peotivradarske rakete HARM od kojih je jedna pogodila PVO sistem Pancir S-1.
Za razliku od Nove Kahovke, napad na položaje ruske PVO u Belgorodskoj oblasti bio je poguban po Ukrajince. Naime obaranje aviona izvršeno je nad selom Šišaki u Poltavskoj oblasti.
Oba aviona su oborena prilikom sletanja u avio-bazu Mirgorod. PVO rakete lanisrane su na udaljenosti od 217 km. Već sad nazire se da je let aviona uočila leteća radarska stanica A-50 koja leti iznad Belorusije i da su letelice gađane raketama 9M82M čija je brzina 7,5 maha, odnosno 9.187 kilometara na čas. Lanisranje je obavljeno sa PVO sistema dugog dometa S-300V4, koji ima maksimalni domet lansiranja raketa na ciljeve udaljene do 350 km.
Međutim ni tu nema saglasnosti, jer s druge strane ima onih koji tvrde, da nije S-300V4 oborio nego MIG-31 ili SU-35 sa modifikovanim raketama R-77 dometa do 200 km. Jedino oko čega izgleda postoji saglasnost je da su ruski avaksi A-50U odigrali značajnu ulogu.
Ukrajinska taktika
Pentagon je pre izvesnog vremena objavio informaciju da je u okviru vojne pomoći Ukrajini poslao protivradarske rakete tipa AGM-88 HARM. Navodno su američki stručnjaci prilagodili bivše sovjetske MiG- 29 za nošenje ovih projektila na potkrilnim nosačima gde su trebale biti postavljene rakete vazduh-vazduh R-27.
Ukrajinci su tom prilikom primenili novu taktiku na određenu zonu u ovom slučaju Belgorod lansiraju nekoliko raketa tipa HIMARS dok su rakete letele, posade MiG-29 ili Su-27 lasniraju protivradarske rakete tipa HARM jer su znali da su posade u borbenom radu i time se pruža mogućnost pogotka PVO sistema protivradarskom raketom.
AGM-88 HARM
AGM-88 HARM je protivradarska raketa srednjeg dometa. HARM je skraćenica od High speed Anti Radar Missile, odnosno protivradarskoj raketi. Njen razvoj započeo je 1974. Raketa može da dejstvuje po radarima koji rade u režimima kontinuiranog ili impulsnog zračenja, koai i po onima koji menjaju frekvenciju u toku rada. Glava za samonavođenje rakete sposobna je da reaguje na na radarsko zračenje u talasnom opsegu 3,5,10 i 25 cm. U moemoriji računara se čuvaju se etaloni radarskih stanica protivnika. Primljeni signal se upoređuje sa etalonskim radom radi brze identifikacije. Za akriviranje bojeve glave se koristi laserski upaljač.
Krajem 1980 tih razvijena je nova varijanta nosila je oznaku AGM-88B koja je i ispiručena Ukrajini iz skladišta armije SAD. Bojeva glava ove rakete ima dvostruko veći radijus u poređenju sa verzijom AGM-88A. To je ostvareno novom konstrukcijom bojeve glave koja se izrađuje od legure volfarma.
Ubrzo je razvijena je i verzija AGM-88C, koja je izvršena modernizacija glave za samonavođenje rakete koja uključuje dvostruko povećanje radne frekvencije i računare sa povećanom brzinom rada.
Kako HARM napada radarsku stanicu
Postoje tri načina, PRVI kada je odranije poznat tip radara i rejon razmneštaja radarske i raketne jedinice, tada pilot pomoću stanice za radiotehničko izviđanje ili prijemnika radarskog zračenja otkriva objekat dejstva, a posle zahvata sa glavom sa samonavođenje lansira raketu. Drugin način dejstva primenjuje se kad se radarske stanice slučajno otkriju u toku borbenog leta aviona.
Treći način dejstva se primenjuje u onim objektima dejstva gde je otkirven radiotehnički senzor za izviđanje, a glava za samonavođenje nije ostvarila zahvat..
Za potrebe OS SAD i saveznika prizvedeno je više od 17.500 primeraka ovih raketa koje se nalaze i u naoružanju RV Velike Britanije, Nemačke, Španije, italije, Australije i sad Ukrajine.
Protivradarska raketa AGM-88 HARM Taktičko-tehnički podaci
Preklo: SAD
Namena: Protivradarska raketa AGM-88 HARM
Nosači: F-16, F/A-18, F-15E, F-4, PANAVIA Tornado
Vođenje: Pasivno radarsko
Dimenzije: dužina: 4,17 m, prečnik tela 254 mm,
Lansirna masa: 361 kg
Masa bojeve glave: 66 kg
Upaljač: aktivni laserski
Pogon: raketni motor na čvrsto gorivo
Domet: 25 km
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
