Najkrvavija bita rata u Ukrajini, koji je počeo ruskom invazijom 24. februara prošle godine, nije gotova ni nakon punih sedam meseci, koliko traju borbe oko Bahmuta, grada u kome je nekada živelo 70.000 stanovnika!
Iako pripadnici Vagnera, ruske plaćeničke grupe, navode da grad drže u okruženju sa tri strane i da se nalaze na oko kilometar od njegovog centra, Ukrajinci uprkos savetima zapadnih saveznika odbijaju da se povuku i predaju. Grad je gotovo u potpunosti razrušen.
Ovo je za Kijev otadžbinski rat
- Bahmut je sa ukrajinske strane operacija u kojoj oni trguju strateškim faktorima. Oni kupuju vreme, po jako povoljnom odnosu. Uzeli su Rusima veoma mnogo vremena, a dali vrlo malo prostora. S ruske strane, Bahmut je deo odbrambene linije koja ih sprečava da zauzmu teritoriju koju su prisajedinili Rusiji.
Ukrajinci su u Bahmutu stvarali svoj poseban nacionalni duh jer oni kreiraju modernu ukrajinsku naciju. Ovo je njihov otadžbinski rat, a s ruske strane Vagner se pozicionira u ruskom društvu, što diskredituje rusku regularnu vojsku - kaže vojni analitičar Aleksandar Radić na početku razgovora za Kurir.
On navodi da ključnu ulogu s ruske strane oko Bahmuta ima Vagner.
- Vagner neće odstupiti, oni, kako tvrde u svojoj terminologiji, imaju koncert. Imali su koncert u Popasnoj, potom su odsvirali koncert u Soledaru i sad Vagner mora da završi koncert u Bahmutu. Ali Ukrajinci to ne dozvoljavaju. Ukrajinska vojska je dobila simbol, oni kažu tvrđava Bahmut, za građenje slike u javnosti o tvrdoglavosti i upornosti u odbrani svake stope zemlje.
Vašington post navodi: Gubici Kijeva su ogromni
Vašington post je u najnovijoj analizi procenio da je od početka rata ubijeno ili ranjeno 120.000 ukrajinskih vojnika, što znatno utiče na spremnost Kijeva da pokrene dugoočekivanu prolećnu ofanzivu. Regrutovanje neiskusnih vojnika da popune gubitke promenio je profil vojske, koja pati i od manjka municije, pre svega za artiljerijsko oružje, navodi list.
- Najvrednija stvar u ratu je borbeno iskustvo. Vojnik koji je preživeo šest meseci borbe i vojnik koji je došao s poligona dva su različita vojnika. To je nebo i zemlja. Malo je vojnika s borbenim iskustvom. Nažalost, svi su već mrtvi ili ranjeni - rekao je komandir u 46. vazdušno-desantnoj brigadi ukrajinskih snaga, čije je kodno ime Kupol.
Dobili su višemesečni period u kom su radili na formiranju potpuno novih brigada, na njihovoj popuni ljudima, na popuni tehnikom koja stiže iz NATO i ukrajinska vojska će dočekati proleće sa spremnom manevarskom rezervom. Sada je pitanje svih pitanja kako će upotrebiti te manevarske snage.
Od toga će zavisiti rezultat rata na proleće i leto. Pad Bahmuta je kod Ukrajinaca već pripremljen, oni su već napravili novu odbrambenu liniju - zaključuje Radić.
Pirova pobeda
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike, navodi da ruske snage skupo plaćaju postepeno osvajanje grada:
- Istina je da Rusi postepeno osvajaju grad, ali je pitanje po kojoj ceni. U vojnoj teoriji, napadač mora da obezbedi mnogo veće snage za osvajanje teritorije, a konsekventno da ima i veće gubitke. Angažovani ruski ljudski i materijalni resursi bi mogli da osvoje grad, ali bi ovo mogla da bude njihova Pirova pobeda, koja bi ne samo dugoročno umanjila ofanzivne sposobnosti ruskih snaga već omogućila strateške prodore ukrajinskoj vojsci.
Eventualno povlačenje Ukrajinaca iz Bahmuta ne bi trebalo shvatiti kao krah odbrane, već bi to trebalo postaviti u kontekst analize budućih operacija. Dinamična odbrana i priprema ofanzivnih udara ne treba da zavise od odbrane jedne geografske kote, odnosno sada već razorenog grada.
Zato je vreme pada Bahmuta irelevantno u odnosu šta će se posle toga dešavati. Nadajmo se da Bahmut neće postati Verden po broju žrtava, ali bi mogao po simbolici ukrajinske pobede.
Ključni su gubici
Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, naveo je u kolumni za Kurir da Ukrajinci biraju između dva loša rešenja:
- Ovo je bitka u kojoj Ukrajinci biraju između dva loša rešenja - da prepuste Bahmut i omoguće ruskim snagama da krenu dalje ka Kramatorsku i Slavjansku, strateški važnijim gradovima od samog Bahmuta - ili da brane Bahmut i da u njemu izgube toliko žive sile koja će im biti nenadoknadiva u ostatku ratovanja, budući da Rusija ima širu bazu za regrutaciju i popunjavanje upražnjenih redova.
Ova bitka se ne može posmatrati samo u ključu strateške važnosti samog Bahmuta, koji jeste bitan kao čvorište puteva, ali nije strateški bitan kao npr. Marijupolj, već se ova bitka treba zapravo posmatrati u ključu toga koliko je ko u njoj izgubio ljudi i oružja i kakve su mu mogućnosti da popuni praznine.
Kurir.rs/A. Mlakar, A. Petrović
NE PROPUSTITE
