Očekivala se još jedna godina s rekordnim temperaturama, ali ne i ono što se dogodilo: beskrajni toplotni talasi u Argentini i na jugu SAD, katastrofalni šumski požari širom Kanade, poplave u Libiji sa hiljadama mrtvih, rekordno tanki ledeni pokrivač u morima oko Antarktika usred zime.
Naučnici pokušavaju da utvrde jesu li tako izuzetno visoke temperature znak da se globalno zagrevanje ubrzava. Od juna do novembra, svakog meseca beleženi su rekordi, a nastavilo se tako većinom i u decembru.
Najmračnija hipoteza jeste da se zagreavanje planete ubrzava, da efekti klimatskih promena stižu brže nego što se očekivalo. Ali, to je još nepotvrđena hipoteza. Sama po sebi, jedna izuzetna godina nije dovoljna za zaključak da je nešto pogrešno u računarskim modelima naučnika, kaže Endru Desler sa američkog Univerziteta A&M. Ne možemo zaključiti da su predviđanja pogrešna ili da se nešto čudno događa dok ne stigne više dokaza, ističe on.
Okeani su bili najtopliji ikad, ali opet su njihove temperature u 2023. ostale u granicama očekivanja naučnika. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu objavila je da je 2023. bila šesta najtoplija godina na Arktiku od početka merenja 1900. godine, a ako se gleda samo leto, ono je bilo najtoplije.
Emisije gasova koje zagrejavaju planetu su u porastu, uprkos tome što već godinama zemlje obećavaju da će ih smanjiti. Istraživači iz Global Carbon Projecta procenjuju da će otpuštanje ugljenikovog dioksida sagorevanjem fosilnih goriva u ovoj godini porasti za 1,1 odsto u poređenju sa 2022. U nizu ostalih obećanja, šezdeset država se na klimatskom samitu UN-a u Dubaiju obavezalo da će povećati učinkovitost novih klima-uređaja za 50 odsto i smanjiti njihovu emisiju gasova za gotovo 70 odsto.
Klimatske promene već dugo nisu apstrakcija: Svetska zdravstvena organizacija (WHO) objavila je da se procenjuje da je 2022. bilo 249 miliona slučajeva malarije širom sveta, što je za pet miliona više u odnosu na 2021. Povećan je broj bolesnih u pet zemalja, a tome su u tri zemlje jednako doprinele klimatske promene.
Veći deo protekle 174 godine ljudi su zagađivali vazduh gasovima i aerosolima ili sitnim česticama iz dimnjaka i izduvnih cevi. Ove čestice su štetne za pluća, a u atmosferi reflektuju sunčevo zračenje.
Zbog javnog zdravlja, poslednjih decenija države su počele da smanjuju kontaminaciju aerosolom. Prošlog meseca je istraživač Džejms E. Hansen utvrdio da su naučnici uveliko potcenili nivo do kojeg će se planeta zagrejavati ukoliko države smanje ispuštanje aerosola bez smanjenja emisije ugljenika. Od 2000. godine ubrzava se porast temperature zbog ograničavanja aerosola, tvrdi Hansen i njegovi istomišljenici, ali se ne slažu svi naučnici sa time, navodi NYT.
Zemlja je već jednom preživela veliki skok efekta staklene bašte. Pre 56 miliona godina usled geoloških previranja u atmosferu je ispušten ugljenikov dioksid u količinama uporedivim s današnjim. Temperature su skočile, okeani su postali kiseli, došlo je do masovnog izumiranja vrsta. Ali razlika je u tome što je tada trebalo oko 3000 do 5000 godina da se stigne do te tačke. Da bi se neutralizovao taj višak ugljenikovog dioksida, Zemlji je tada bio potrebno oko 150.000 godina.
(Kurir.rs/Jutarnji/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
