Uprkos hladnim temperaturama, više od 100.000 građana Nemačke izlilo se na ulice tokom vikenda, stvarajući talas protesta protiv krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AFD).
Zemlju je potresla nova kriza izazvana navodnim planom o masovnoj deportaciji migranata, koji je proizašao iz redova ove kontroverzne političke opcije.
Ova najnovija dešavanja pokreću ozbiljna pitanja o budućnosti političke klime u Nemačkoj, dok se protesti protiv desničarskog ekstremizma šire zemljom. Skandali oko prisustva članova AFD na sastanku s neonacistima i drugim ekstremistima u novembru dodatno su produbili podelu u društvu, ističući ozbiljne zabrinutosti u vezi sa političkim kursom i vrednostima koje zastupa ova stranka.
Politikolog Zoran Milosavljević, Srđan Barac, iz Centra za društvenu stabilnost, i Marko Slijepčević, advokat, gostovali su u jutarnjem programu Kurir televizije gde su komentarisali trenutna dešavanja u Nemačkoj.
- Da bi razumeli trenutnu situaciju, moramo da se malo vratimo u bližu prošlost. Pa pogledajte kada je sve to krenulo i na koji način. Odluka vođenja spoljne politike zapravo je dovela do ovakvog stanja. Dakle, Angela Merkel je računala na politiku otvorenih vrata prema migrantima i uspešnoj integraciji imigranata. Pre svega, znamo svi razloge toga. Potrage za radnom snagom i svim onim što je zapravo nekada i moglo da se na neki način zapravo uspešno, da li kažemo, završi i integriše po potrebi zemalja. Ali sada je nešto drugačije. Dakle, ta integracija je, koštala mnoge, tj. neuspešna integracija migranata je koštala mnoge političare pozicije, nepopularnosti, pa na kraju krajeva i Angelu Merkel. A sve što se dešava u sadašnjem vremenu vidimo kao nekakav nastavak - rekao je Milosavljević.
Slijepčević se dotakao i plana o masovnoj deportaciji migranata.
- Pravno gledano, problematičan je bio i način dolaska tih ljudi. Da bih probao da objasnim trenutnu situaciju u Nemačkoj vratiću se u bližu istoriju, a to je da su ti ljudi bili zvanično migranti koji su izbegli sa ratnih područja ili neki politički emigranti. Međutim, to je po mom mišljenju sve deo jedne velike agende, to je sve isplanirano i ja sam još pre mnogo godina video da će to napraviti ozbiljan problem u Evropi. Tačno je da njima treba radna snaga, ali tačno je i da je tu, iza toga postoji druga jedna agenda, a to će se tek dešavati u godinama koje dolaze. Svaka migrantska porodica je od strane Nemačke države dobijala je pomoć koja uopšte nije mala, mislim da je bilo na četvoročlanu porodicu su dobijali nekoliko hiljada eura. S tim što su imali zadatak da se u roku kojem ostavlja Nemačka država izvrše inkluzija - rekao je Slijepčević i dodao:
- Ta inkluzija je podrazumevala učenje jezika i učenje elementarnih postulata kulture nemačke istorije, kako bi se ti ljudi osposobili da uopšte mogu da budu deo Nemačke privrede i deo sistema. Kao elementarna, bazična radna snaga, da se fino izrazim. Međutim, mnogi od njih nisu prošli, imam informacije direktno iz Nemačke, tamo imam puno prijatelja koji su nažalost otišli tamo da rade u raznim sverama društva, gde mnogi od tih migranata nisu uspeli da se uključe u društvo i to stvara jedan novi problem. A to je da dolaze do tih socioloških nemira. Autohtono stanovništvo na njih ne reaguje uvek na dobar način, zato što su oni i kulturološki drugačiji i po ponašanju. Nešto što je tamo normalno, to za Evropu nije neprihvatljivo i dolazi do ove situacije u kojoj sad nalazimo.
Barac smatra da situacija u Nemačkoj trenutno prelazi u stanje polarizovanog društva.
- Protest je demokratsko sredstvo i da se setimo zašto su organizovani veliki trgovi još od Atine, jeste da bi se građani okupili i izrazili neko svoje mišljenje, razmišljanje, a najčešće je to bilo političko bistovanje. I u demokratskim društvima protest je nešto što je deo sastavnog političkog života. E sad ono što mi imamo situaciju u Nemačkoj jeste da je situacija lagano klizi u jedno stanje vrlo polarizovanog društva gde mi svakako imamo sa pojačanom pažnjom praćenje šta se dešava, jer desničarske partije generalno u Evropi jačaju i u svetu - naveo je Barac i dodao:
- Nemačka kao država koja je bila odgovorna za Prvi svetski rat i za Drugi svetski rat i znamo sa kakvom ideologijom je vodila te ratove. Ona je sad pod posebnom lupom koliko će jako i na koji način će te desničarske partije dobiti podršku i šta će se plasirati. Zato je to vrlo zanimljivo. Sve je politička igra jer dešava se nešto u svetu što nismo imali od Drugog svetskog rata u Evropi kao nešto za nas odlučujuće, a to je rat u Ukrajini koji direktno utiče na sve nas.
Barac se potom osvrnuo na ekonomsku stranu i kako ovi veliki protesti mogu da utiču na Srbiju.
- Ekonomija Nemačke je prva ekonomija Evrope i vrlo je važna svima nama. Ukoliko bi ekonomija Nemačke sad je u blagoj recesiji, a bila je u malo jačoj recesiji, naš rast koji mi trenutno imamo ne bi mogao da se nastavi jer mi zavisimo od njih. Kada se u javnom prostoru kod nas likuje ili stvara atmosfera da je dobro što u Nemačkoj su protesti. Nije to dobro, jer njihova ekonomija prva ekonomija Evrope - rekao je Barac i dodao:
- Evropa se nalazi u jednoj situaciji krize ili deficita. Svakako, Olovčovci ne može da uđe u cipele Angele Merkel. Videli smo, u Davosu, ako ste pratili obraćanja Makrona, čak i u onom uvodnom najavi pokušano je pravljenje da je on lider Evrope. Nekako iz ugla Srbije, mislim da je bolje da ipak Makron preuzme tu lidersku ulogu, ali mislim da za sada ni on ne može da uđe u te cipele i da je to u stvari glavni problem Evrope.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
