Gost emisije Crveni karton na Kurir televiziji bio je vojni analitičar Aleksandar Radić. Autora i voditelja emisije Svetislava Basaru zanimalo je da li je trenutno zatišje u Ukrajini.
- Nije zatišje, svaki dan se vode vrlo žestoka borbena dejstva. Rat se vodi u kontinuitetu, ne gubi se vreme, ali rezultata koji bi bili pogodni za izveštavanje medijima nema. Ako biste mi pratili na dnevnom nivou, ili na sedmičnom nivou situaciju na terenu, to su mala pomeranja, kontinuirana, ali mala. Od oktobra prošle godine Rusija ima inicijativu i uz jako velike žrtve u živoj sili i tehnici potiskuju Ukrajince. Ali ako biste vi stavili mapu na sto, ako biste pokušali da označite olovkom ta pomeranja, imate problem. Morali biste naći vrlo, vrlo tanku olovku, vrlo tanak vrh tehničke olovke da biste mogli da vidite gde je to pomeranje.
O tome govorim da su ogromne žrtve. Ruska doktrina ionako ne obraća puno pažnje na ljudske žrtve. Mentalni sklop im je takav od Petra Velikog, pa i tako će biti verovatno do kraja sveta. Velika ulaganja, profit mali. Da li vi mislite da ima neka granica koja je u Kremlju nacrtana?
- Pa političari koji su tako olako ušli u rat, ne verujem da imaju scenarije koji bi mogli da bude sad održivi. Mislim da oni rade, što se kaže u slengu, ad hok. Da se prilagođavaju situaciji. Sad da nemate bolje rešenje, da biste promenili situaciju s ruske strane na frontu, morali biste recimo sprovesti mobilizaciju. Ozbiljnu mobilizaciju. Ali onda nailazite na problem da li imate resurse, od starešina koje su potrebne za formiranje strukture tih jedinica, do tehnike koja je potrebna da biste mogli da to učinite, da biste mogli da zamenite kadar ili da pojačate kadar, da stvorite jednu snažnu manevrsku grupaciju, koja bi na nekom izabranom pravcu mogla da napravi ozbiljnije pomeranje. Ovako, sve to ostaje u mitovima, Avdejevka je zauzeta, ali ostao je gorak ukus te priče jer Avdejevku, koja je bila duboko usečena u teritoriju pod ruskom kontrolom i koja je bila predgrađe Donjecka, trebalo je prvo da očiste Avdejevku. Njima je trebalo da prođu dve godine i posle četiri meseca kontinuiranih dejstava na tom pravcu, ušli su u Avdejevku, ali 16.000 vojnika su izgubili. A ukrajinski gubici su bili drastično manji.
- Naravno, mitomanija koja je vlada i kod Rusa i kod nas kaže, ne, ne znate vi kako su tek Ukrajinci prošli. Mnogo je velika cena. I stvara se slika o tome da sledi jedna velika ruska ofanziva. I to bi trebalo da bude neki završni udar u specijalnoj vojnoj operaciji koji bi doveo do konkretnog rezultata. I naravno da publika sa istočne tribine očekuje da to treba da budu neki veliki gradovi. Harkov, Odesa. Ali Ukrajinci su dosad pokazali da je najmanje selo jak oslonac za otpor. Gradići su, kao što Bahmut ili Avdejevka, bili predmet višemesečnih borbi. Ili Mariupolj na početku rata, koji bio jedini grad većih razmera koji je pao. A ideja da se uđe velike gradove podrazumeva dejstva u kojima su Ukrajinci predosti jer su u odbrani. I postoji jedan veliki nedostatak u tom scenariju. Dobar deo populacije je orijentisan antiruski, čak i na terenima koje su Rusi ranije stavljali 2022. godine pod kontrolu. Ti ljudi su odgurnuti emotivno. I već ne možete te ljude da ubedite na političkom nivou.
Mi smo to još i pokušavali u vreme cara Dušana.
- Pokušavali u nekim momentima i na neki način. E, taj scenario ne funkcioniše. Ne možete vi ljude da ubedite da oni budu pripadnici vašeg naroda jer ste vi to tako rekli da bi trebalo da bude. Tako da, realističan scenario bi bio, recimo, pomeranje ruske vojske ka zapadu u neku zonu koja bi bila minimalni gubitak za Ukrajince, ali dovoljna za Ruse da mogu da proglase pobedu. Recimo, zamislite scenario zauzimanja Slavjanska i Kramatorska. Aglomeracija koja se pruža duž jednog puta, gde, zapravo glavnog pravca, gde su ruske snage 2014. godine imale kontrolu, pa su je kasnije izgubile. I gde biste mogli da kažete, evo, oslobođena je ta oblast i uz oslobođenje Donjecke oblasti, proglašavamo pobedu. Hajde da organizujemo paradu.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs
Bonus video:
