BEČ - Velika akcija austrijske finansijske i kriminalističke policije, u kojoj je razbijena mreža građevinske mafije, otkrila je kako su četvorica uhapšenih muškaraca sa oko 30-ak pomagača ojadili državu za minimum 140 miliona evra. Svi uhapšeni su austrijski državljani, stari od 55 do 60 godina. Jedan je knjigovođa, a trojica preduzetnici.
Vilfrid Lener (Wilfreid Lehner), šef finansijske policije u Saveznom ministarstvu finansija, danas je na konferenciji za novinare detaljno opisao prevarantske šeme po kojima su radili osumnjičeni.
Šema 1 - Lažna prijava socijalnom osiguranju zaposlenih u građevinskim preduzećima
Glavni je knjigovođa. On je prijavljivao radnike u jednom dubioznom preduzeću, za šta mu je svaki radnik plaćao po sedam evra dnevno. Na kraju meseca knjigovođa je za svakoga radio obračun, a ako zaposleni nije platio navedenu svotu, bio bi odjavljivan retroaktivno, sa početkom meseca. Ako je plaćao dnevnu "kvotu" dobijao je svoju mesečnu platu na crno.
Šema 2 - Lažne prijave zdravstvenom osiguranju
"Skauti“ osumnjičenih zainteresovanima su prodavali prijave regionalnom zdravstvenom osiguranju (Gebietskrankenkassa, skr. GKK) u različitim bečkim ugostiteljskim lokalima. Prema željenoj visini "plate“ (na bazi koje se određuje visina zdravstveno-socijalnih doprinosa), prijave su kupce koštale od 300 do 500 evra mesečno. Potvrđene prijave GKK-u kupcima su stizale poštom i služile im kao dokaz da imaju redovne prihode. Sticali su odmah pravo i na austrijsku "Ekartu“ (ECard), knjižicu zdravstvenog osiguranja.
Platu iz "šeme 1" su dobijali samo stvarno zaposleni. Međutim, na bazi dosadašnje istrage, od ukupno 7.500 prijavljenih zaposlenih u dubioznim firmama uhapšenih, svaki četvrti uopšte nije radio. Prema tome, više od 1.500, možda i blizu 2.000 ljudi, uplaćivalo je novac ovim firmama, samo da bi imali socijalno osiguranje, da bi im tekao penzioni staž, te da bi imali druge prinadležnosti na bazi redovnog radnog odnosa.
Potvrda o plaćanju socijalnih doprinosa je i jedan od dokumenata koji je strancima izvan EU neophodan za dobijanje trajne austrijske boravišne vize. Ovo upućuje na sumnju da među osumnjičenima odnosno kupcima njihovih usluga možda ima i osoba sa prostora Balkana.
Rudolf Unterkefler (Rudolf Unterköfler), rukovodilac Odeljenja za finansijski kriminal u austrijskom Savezom kriminalističkom birou, kaže da su na osnovu potvrda o redovnim prihodima i socijalnim doprinosima uzimani automobili na lizing, koji nisu plaćani i koji su odvoženi u inostranstvo, kao i drugi krediti. Potpisivani su i telekomunikacioni ugovori, te stvarani veliki telefonski računi, od kojih mnogi nisu plaćeni.
Šema 3 - Dubiozna preduzeća osumnjičenih izdaju lažne račune
Obično bi "izvodila" nepostojeće radove i zapravo samo ispisivala račune, a dobijeni novac isplaćivala nazad uplatiocima, ali uz zadržavanje provizije. Ponekad je novac vraćan uplatiocu već sutradan ili čak istog dana, ali umanjen za 10 do 30 odsto, kaže šef finansijske policije Lener.
Glavni osumnjičeni su u svakoj od ovih šema imali milionsku zaradu na godišnjem nivou godine. Procena finansijskih policajaca je da su zbog neplaćanja poreza i doprinosa oštetili državu za barem 140 miliona evra. Šteta nastala protivpravnim iskorišćavanjem usluga socijalnog osiguranja od strane kupaca iz Šeme 2 u to nije uračunata.
