Dva najveća svetska emitera štetnih gasova, Sjedinjene Države i Kina, obavezale su se da će zajednički raditi na borbi protiv globalnog zagrevanja
“Kao lider najveće svetske ekonomije i drugog najvećeg emitera, mogu da kažem da Sjedinjene Države ne samo što priznaju ulogu u stvaranju ovog problema, nego i preuzimaju odgovornost da učine nešto tim povodom”, poručio je tada predsednik Barak Obama.
U svemu ovome ima isatine. Ali samo polovične. Tačno je da su SAD među najvećim emiterima CO2.
Naime Zemlje koje su u poslednjih stotinak godina najviše pridonele globalnom zagrevanju redom su SAD, Kina, Rusija, Brazil, Indija, Nemačka i Velika Britanija.
Prema studiji koju je sproveo tim na čelu s Dejmonom Metjusom s Koncordija univerziteta u Montrealu ovih sedam zemalja odgovorno je za više od 60 odsto klimatskih promena koje su zabeležene od 1906. do 2005.
Ono što je Obama "zaboravio" da podseti je da SAD nisu potpisale Kjoto protokol. I najverovatnije nikada i neće. Za one manje upućene Kjoto protokol je dodatak međunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Do sada ga je potpisalo više od 150 država i vladinih organizacija.
Kjoto protokol je trn u oku vodećim svetskim naftnim kompanija, a najmoćnija među njima, verovali ili ne ima sedište u SAD. Najveća naftna kompanija Ekson-Mobajle sa sedištem u Dalasu, i dalje je isključivo koncentrisana na proizvodnju nafte i finansirala je istraživanja kojima se osporava tvrdnja da je čovek odgovoran za globalno zagrevanje.
Oni jednostavno ne žale novca kako bi postigli svoj cilj.
Pre nekoliko godina obelodanjeno je da je Dr. Vili Sun stručnjak u Centru za astrofiziku Harvard-Smithsonian i jedan od najuglednijih svetskih naučnika koji osporavaju klimatske promene, primao novac od američkih naftnih kompanija i proizvođača uglja.
Među glavnim "finansijerima" pojavljuje se ponovo - Ekson Mobajl. Samo ova kompanija mu isplatila 335.000 dolara. Naučnik je priznao da je uzeo novac, ali doduše rekao je i da to nije uticalo na njegova istraživanja.
Kada se sve sabere profesor Sun je dobio vipe od milion evra.
Ovaj stručnjak je postao poznat po svojoj tezi da globalno zagrijavanje i otapanje arktičkog leda izazivaju varijacije u solarnim ciklusima, a ne emisije ugljen dioksida. Sada je lakše razumeti odakle potiče ta teza i toliki skepticizam kod ovog naučnika.
Koliko su naftne kompanije moćne i koji je njihov uticaj u domenu globalne politike pokazuje na svom primeru gore pomenuti Ekson Mobajl. Naime ovaj naftni gigant, ne mareći ko je republikanac a ko demokrata, redom je finasirala kampanje pojedinih predsedničkih kandidata u SAD od kojih su neki i ušli u Belu kuću.
Primera radi Ekson Mobajl finasirao je svojevremno Džordža Buša, a takođe su kasnije ulagali u Baraka Obamu. Ne samo da su uložili novac u prvu Obaminu predsedničku kampanju, već su pred drugi Obamin mandat u Inauguracioni komitet sadašnjeg predsednika SAD "ubacili" 260.000 dolara. A zašto i ne bi kada su samo u 2011. ostvarili profit od neverovatnih 41,1 milijardu dolara. MOĆ SEDAM SESTARA
Moć naftnih kompanija ne potiče od skoro. Naime, posle Drugog svetskog rata sedam najvećih svetskih naftnih koncerna nazivani su „sedam sestara“. Decenijama su imali ogroman uticaj na svet.
Eso, Šel, BP, Mobil, Ševron, Galf oil, Teksako – od drugog svetskog rata pa sve do 90-ih godina, industrijske nacije su zavisile od nafte ovih takozvanih „sedam sestara“ koje su činile jedan od najmoćnijih političkih lobija u svetu.
Svetska privreda i dalje zavisi od nafte, tu se do danas nije mnogo toga promenilo. Energija je preduslov za funkcionisanje privrede, a energija – to je pre svega nafta – mada se sve više radi na pronalaženju alternativnih izvora.
Međutim, promenili su se odnosi moći u naftnoj industriji. Koncerni su se međusobno pojeli ili fuzionisali. Od sedam sestara ostale su četiri: američki koncerni Ekson mobil i Ševron i dva evropska: holandski Rojal Dač šel i Britiš petrolejum. Tu su i dva nova koncerna: Konoko Filips iz SAD i francuski Total. Tih šest koncerna danas u velikoj meri kroje naftnu sudbinu sveta.
Doduše, ni ovi giganti više nisu apsolutni vladaoci tržištem – pojavilo se sedam novih globalnih igrača iz zemalja „brzog“ razvoja. Tu spadaju saudijski koncern Aramko, ruski Gasprom, kineski CNPC, iranski NIOC, venecuelanski PDVSA, brazilski Petrobras i malezijski Petronas. Njima je zajedničko to da su uglavnom u vlasništvu države.
Naftne i gasne kompanije su u poslednjih osam godina udvostručile svoju prisutnost na listama najbogatijih i najmoćnijih u svetu.
Primera radi kompanija Rojal Dač šel u 2012., ostvarila je dobit od 484 milijarde dolara, što odgovara BDP Norveške.
Naravno ne treba zaboraviti ni moć koji imaju naftne kompanije na istoku. Ruski Gasprom je najveći proizvođač prirodnog gasa na svetu. Pod kontrolom Kremlja Gaspromov monopol na isporuke gasa većem delu Evrope omogućava predsedniku Vladimiru Putinu snažnu polugu za stvaranje moći u regionu. Godišnji profit Gasproma veći je od 40 milijardi dolara.
Takođe tu je i Petro čajna najveća od kineska tri državna naftna giganta. Ova kompanija već proizvodi više nafte do Ekson Mobajla, a s obzirom na procenjene ogromne depozite škriljaca gasa, koji se nalaze u Kini, mogla bi jednog dana da se takmiči sa Gaspromom kao regionalna gasna sila.
Vlast, moć i puno para ima onaj ko kontroliše ruski koncern Gasprom, koji zapošljava 400.000 ljudi. Ruskim političarima Gasprom je itekako potreban, smatra koautor knjige "Biznis i vlast" Mihail Sigar i dodaje:
"Danas je Putin bez sumnje čovjek, koji kontroliše Gazprom."
Ruska državna firma Gasprom, koja ima potpuni monopol na tržištu gasa, koristi se kao sredstvo političkog pritiska. Ona je oružje u rukama vlade u Moskvi, kaže jedan od autora knjige pod nazivom "Biznis i vlast" Valeri Panjuškin.
Podsećanja radi Kina je odmah posle SAD najveći emiter ugljen-dioksida.
Kako smatraju pojedini stručnjaci sve dok najmoćnije naftne kompanije u svetu budu ujedno jedni od najvećih finasijera najmoćnijih ljudi sveta teško da će se na planu borbe protiv globalnog zagrevanja promeniti nešto. Mnogi naučnici godinama unazad ističu da je globalno zagrevanje je poslednjih decenija najveći neprijatelj čovečanstva.
(Priredio P.L.)
