Na Zapadnom Balkanu 16 termoelektrana proizvodi više čestica sumpor dioksida i azotnih oksida nego 250 termoeletrana u EU, izjavio je danas u Šibeniku direktor Energetske zajednice Janez Kopač na otvaranju Evropskog kupa i kongresa za energiju i životnu sredinu 2019.
"Zapadni Balkan ima veliki problem koji prevazilazi energetsku politiku, previše zavisi od proizvodnje struje iz uglja, pre svega u BiH, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori, kao i na Kosovu", rekao je Kopač.
On je dodao da Albanija ima sreću da nema termoeletkrane na ugalj.
"Tih 16 termoelektrana godišnje prouzrokuje oko 4.000 prevremenih smrti, oko 2.000 na teritoriji ZB i oko 2.000 u zemljama EU i zemljama u okruženju, a to su Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka", rekao je Kopač Tanjugu.
On je ocenio da je veliki problem to što se o tome na ZB uopšte ne govori.
"Ako bi zemlje ZB trenutno ušle u EU, svi proizvođači struje iz uglja bi odmah bankrotirali. To ne bi bio samo politički problem, nego i problem snabdevanja strujom", naglasio je Kopač.
Kongres organiziju BSEA (Busines s Sailing Experience Agency) uz podršku FEDARENE (European Federation of Agencies and Regions for Energy and the Environment) i Energetske zajednice (Energy Community).
Reč je o jedinstvenom kongresu koji se održava u Šibeniku o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti koji će istovremeno biti i jedriličarski kup, s obzirom da će članovi posade biti stručnjaci, kreatori politike i poslovni lideri, kao i predstavnici medija, koji će ploviti po Kornatima.
Učesnici kongresa će diskutovati o najnovijim evropskim i svetskim trendovima u toj oblasti.
Jedna od glavnih tema biće energetska tranzicija u zemljama regiona.
Raspravljaće se i o megatrendovima na globalnom nivou, a biće predstavljeni i konrektni projekti, na primer, projekat Evropske komisije koji predviđa da do 2020. godine 26 evropskih ostrva postanu potpuno energetski samostalna, to jest da se potpuno snabdevaju iz obnovljivih izvora energije.
Učestvuje i predsednik FEDARENE Julije Domac i drugi eksperti, predstavnici poslovne zajednice, javne ličnosti i evropski parlamentarci.
Učestvuju i predstavnici privatnih kompanija i investitori u tom sektoru, a posebno u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i dobavljači opreme.
Takođe, biće prisutni i predstavnici iz institucija EU, tehnoloških lidera poput Google Global Infrastructure, vodećih evropskih ESCO kompanija, finansijskih institucija, vodećih evropskih regionalnih i lokalnih energetskih agencija, istraživačke i naučne zajednice, kao što je Kopenhagenski institut za studije budućnosti.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
