Stručnjak za kontrolu kvaliteta vazduha i član Komisije za rešavanje problematike prekomernog zagađenja Plamenko Tais govori kako bi rešavanje ovog problema trebalo da bude zadatak celokupnog društva. Tais se osvrće na indeks kvaliteta vazduha koji, kako kaže, u BiH na postoji.
"Na veb stranicama se može naći određeni indeks koji upućuje na stanje kvaliteta, ali on nije izrađen u skladu s nekom metodologijom i nije celovit. Naime, pomenuti indeks je urađen samo po osnovu sadržaja čestica u vazduhu (PM10 i PM2.5), dok bi se stvarni indeks kvaliteta vazduha morao osvrtati i na ostale zagađivače kao što su SO2, NO2, CO... Indeks kvaliteta vazduha služi da bi se građanima dala jednostavna ocena celokupnog stanja vazduha, a ne samo po jednom zagađivaču. Indeksi koji se spominju u BiH se mogu smatrati obmanama javnosti i do donošenja zvaničnog indeksa moramo primenjivati granične vrednosti propisane u Pravilniku o načinu monitoringa kvaliteta i definisanju vrsta zagađujućih materija, graničnih vrednosti i drugih standarda kvaliteta", govori nam Tais.
Prema njegovom mišljenju, stanje kvaliteta vazduha je veoma loše i zagađenost je u pojedinim delovima godine alarmantna. I ove godine nas očekuje zima sa povišenim koncentracijama štetnih polutanata u vazduhu, kaže Tais, a njihove koncentracije zavise od vremenskih prilika.
"Ovde bih napravio razliku između Sarajeva i, na primer, Tuzle ili Zenice, jer su za zagađenost u Sarajevu glavni krivci emisija iz saobraćaja i kućna ložišta na čvrsta goriva, dok na stanje u Tuzli ili Zenici, pored pomenutih izvora veliki uticaj ima i industrija koja je u radu. Tako u Zenici ili Tuzli imamo prekoračenja graničnih vrednosti pojedinih polutanta u toku cele godine, dok se u Sarajevu ovo dešava samo zimi", pojašnjava Tais.
Tais ističe kako najveći problem u rešavanju problema nije 'na leđima' ministarstava, već na uključivanju svih učesnika jedne zajednice.
On dalje dodaje kako je zabrinjavajuće da će se tek od 2020. godine eko test na tehničkim pregledima vozila smatrati eliminatornim prilikom registracije vozila.
Poslednja istraživanja pokazala su da se utiecaj emisije iz vozila i emisije sa puteva koji se ne peru kreće i do 50 odsto ukupnih emisija PM10 u Sarajevu.
NE PROPUSTITE
"Tome doprinose vrste goriva koje se koriste za zagrevanje kuća, spaljivanje poljoprivrednog i ostalog otpada na otvorenom, neispravna vozila...", prokomentarisao je Tais.
Najveći uzroci zagađenja su emisije iz individualnih ložišta i korišćenog čvrstog goriva, struktura vozila, starost i tehničke neispravnosti vozila i industrija.
"Veoma malo je učinjeno na smanjenju emisija iz industrije, gde izuzev termoelektrana Tuzla i Kakanj i redukcije emisije prašine gotovo da ništa nije učinjeno na ovom polju", dodao je Tais.
Prema merenjima Svetskog tima za kontrolu kvalitete vazduha (AQICN), koji je prošle godine često merio najzagađeniji vazduh u Evropi u glavnom gradu naše zemlje, indeks kvaliteta vazduha u određenim delovima Sarajeva iznosi gotovo 140, što se smatra nezdravim vazduhom.
Alarmantno stanje zagađenosti vazduha, sa indeksom kvaliteta iznad 150, beleži se u Tuzli, Zenici i Goraždu. Boravak na otvorenom pod ovim uslovima izuzetno je opasan za građane.
Kurir.rs/Klix.ba Foto: Profimedia/Ilustracija
NE PROPUSTITE
