Balkan se gotovo digao na noge kada je do javnosti došla informacija da je premijer Slovenije Janez Janša, navodno, pripremio neformalni dokument o radikalnim tezama za promene granica čak šest država: Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije.
Ovo otvara niz pitanja: kome odgovara dovršetak raspada Jugoslavije, odakle potiče ideja, zašto baš u ovom trenutku i najvažnije: da li bi promene granica i podele mogle da se završe mirnim putem ili ovo ukazuje na neki novi sukob?
Večeras o ovoj temi u Usijanju dana govore Vladislav Jovanović, bivši šef jugoslovenske diplomatije, Boško Jakšić, spoljno-politički komentator i prof. Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku. Urednica i voditeljka: emisije je SIlvija Slamnig.
- Negde u aprilu 91. je počeo strašni raspad Jugoslavije, indikativno mi je što se ove teze ponovno iznose, naravno ovo nije kraj, nego uvod u novu postjugoslovensku krizu, koja bi ponovo destabilizovala region i vratila bi ga na periferiju Evrope. to su reciklirane ideje. Danas je pokušano da se kontroliše šteta. U tom današnjem papiru slovenije i Hrvatske ako je autentičan, ne navodi se ništa sporno. Danas imamo već drugi demanti. Ako se vraćamo na proces raspada Jugoslavije, mislim da takav Janšin plan ništa dobro ne bi doneo, kaže Đukanović.
- Naviše me je iznenadilo što je to poteklo iz Slovenije, koja je prva izašla. Sam izbor Slovenije da istupi sa takvom idejom pomalo i sumnjivo. Otkud oni? Ukoliko je tačno to što se pre govorilo, uprkos današnjim poludemantija, ja bih to pre vezao sa problemom koji Zapad ima sa Kosovom, jer već 11 godina pokušavaju da ga uguraju u UN, a obzirom na šire i dugoročnije probleme koji zapad ima u svetu, problem Kosova im postaje i teret. Do sada su pokuašli da nateraju Srbiju za pristanak, onda razmišljaju možda i kako da nas privole. Zato se neki ponovo vraćaju ideju nacionalnih država na Balkanu. Multietničnost je bila primer EU, a sad kad je EU zapala u probleme, to i nije tako uverljivo, kaže Vladislav Jovanović.
- Moj prvi utisak je kad god se ovde misli da je prošlo vreme ratova, pojavi se neki evropski desničar i sve to ponovo aktuelizuje, sa idejom ponovnog prekrajanja Balkana. Što je Janšine izjave, mnogo toga što je do sada pomenuto je verodostojno, ali sva ta ideja koja se vrti oko podele granica i ukidanja "male Jugoslavije" odnosno BiH je jako opasna, Postavlja se pitanje zašto. Ovu temu je Borut Pahor predsednik Slovenije u ranijoj poseti Sarajevu. oni kažu da traže perspektivu za Zapadni Balkan, ali je ta formulacija veoma loša. Mnogo toga tu nije jasno, kaže Jakšić.
- Svaki pokušaj menjanja granica značio bi nova krvoprolića. Slovenija nikada nije imala ovakve ispade, iznenađenje je, i na neki način diletantski kako se ovo pojavilo. Ali ne treba očekivati da ovo postane realnost, kaže Đukanović.
- Štošta tu nije razjašnjeno, da li je ranija izjava Boruta Pahora službena izjava Slovenije, da li ima veze sa EU, da li je to rečeno formalno ili neformalno, i zašto se sad sa time kalkuliše kao zvaničnim stavom. Zašto su Komšić i Džaferović ovo objavili tek posle 40 dana, zašto su ćutali? Sve su to neodgorovena pitanja. Ako se vratimo na aganžman Slovenije u regionu, Janšina izjava ne iznenađuje, njegova stranka zastupa evroskeptične stavove, a za BiH ima islamofobne stavove, kaže Jakšić.
- Kada su velike sile krenule u brisanju Jugoslavije zaključile su da je zajednički žitot Srba i Hrvata nemoguć, a u BiH su smatrali da ti narodi treba d ažive zajedno. Za vreme rata se razmišljalo o raspadu, ali su te ideje odbačene jer su hteli da izbegnu da muslimani ne ostanu frustrirani i budu baza za islamski terorizam. Ali su hteli da izbegnu homogenizaciju pa su insistirali na kantonima. Ostaje pitanje za istoriju da li narodi mogu da žive zajedno u BiH. Ali ako Amerika ima problem sa Kosovom, i zbog rusije i Kine, a i zbog Srbije, a nisu spremni da daju kompenzaciju u bilo kom vidu, ovo je možda problni balon preko Slovenije, kaže Jovanović.
- Po žestini reagovanja iz Sarajeva oni to gledaju kao nagradu za Srbe ili Hrvate. U BiH su stalni strahovi od novog rata, i tu je velika odgovornost međunarodne zajednice, a Janšin dokument može da bude šibica koja pali region, tu ima mnogo elemenata za destabilizaciju. Vratimo se onda na to ko ima interesa da destabilizuje. Mislim da to ima nacionalistička desnica u Evropi, kaže Jakšić.
- Međunarodni akteri mogu da izazovu rat. Zapadu se sad vraća kao bumerang tvrdnja da narodi ne mogu zajedno. Da sam ja na bošnjačkoj strani ja bih ozbiljno uzeo predlog Dodika i pokušao da uredim odnose na ravnopravan i trajan način, kaže Jovanović.
- Mislim da je odnos snaga u EU takav da ovakva tema ne dolazi u obzir, kaže Jakšić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
