Od početka građanskog rata na porstoru nekadašanje SFRJ, a posebno tamo pred veliko finale rata 1995. kao i 1998. na 1999. jedno od ključnih pitanja kako domaće javnosti, znatiželjnika, stranih dopisnika i obaveštajaca i kontraobaveštajaca bilo je samo jedno ključno pitanje imaju li Srbi S-300?
Ovom sistemu je mahom bilo sve rečno. Tačno je da ga ni VRS, ali ni VJ nisu imali. Hrvati su imali samo deo sistema, a od toga se napravila čitava nauka i mitomanija, koja je prešla u svaremenu mitologiju koja i danas caruje internetom. To, i nije toliko bitno, koliko nešto drugo, da je ovaj PVO sistem odigrao značajnu ulogu u propagandnom ratu na strani VRS (Vojske Republike Srpske). O tome svoj značajan zapis ostavio je Milorad Milutinović načelnik PRESS centra VRS u svojoj knjizi "Kako sam vodio medijski rat". Poučna knjižica, pomalo zaboravljena kod nas.
NE PROPUSTITE
Elem, da ne dužimo oko nebitnih stvari krenimo sa ovom pričom. Pukovnik Milutinović u toj svojoj knjizi opisuje kontekst ove priče. Naime VRS, odnosno Republika Srpska suočila se bila sa ozbiljnom pretnjom napada članica NATO po vitalnim objektima kako vojske, tako i same države.
"Kako bi se za kraće vreme eliminisale pretnje upotrebe avijacije NATO, predložio sam najodgovrnijem u Glavnom štabu da snimimo nekoliko pripadnika VRS u raketnoj bazi pored raketnog sistema S-300... Nakon konsultacija u Glavnom štabu prihvaćen je predlog da se vojnici slikaju pored ovog sistema", piše Milutinović u svojoj knjizi i nastavlja:
"U raketnoj bazi bilo je postavljeno nekoliko raketnih lansera S-300 i operativna sala, gde su snimljena četvorica vojnika obučenih u uniforme sa jasnim oznakama VRS. Fotoreporter i snimatelj napravili su više snimaka o radu vojnika za operativnim pultom, vožnji lansera i njihovoj pripremi za lansiranje raketa. Pošto je baza bila prirodno zaklonjena i maskirana sa snimaka nije se mogao raspoznati teren. Jednostavno, snimljeni materijal je bio prirodan i sličan pejsažu koji se mogao naći u RS".
Ovde valja napomenuti da je čitava operacija zapravo se odigrala u podmoskovlju gde je uz znanje pojednih vojnih struktura omogućeno da se raketni sistem PVO S-300 PMU1 iskoristi za propagandni rat.
Inače, pre toga u RS boravio je čuveni ruski opozicionar i ekcentrik Vladimir Žirinovski, koji je na sastanku sa rukovodstvom političkim i vojnim obećao Srbima pomoć, o "elipton oružju" nekom drugom prilikom. Naime tad je zapadna štampa uveliko pisala da se general Ratko Mladić, načelnik Glavnog štaba VRS sastao tajno sa ruskim ministrom odbrane generalom Pavelom Gračovim. Zvaničnih potvrda o sastanku nije bilo, ali kako naglašava pukovnik Milutinović to su sve bile idealne predpostavke za ono što je sledilo.
"U informativnu službu Glavnog štaba, početkom 1995. godine stigao je TV snimak i nekoliko kolor filmova o aktivnostima pripadnika VRS u raketnoj bazi na raketnom sistemu S-300. Kvalitet snimaka i fotografija bio je iznenađujeće dobar, pa su se mogle smišljati različite kombinacije njihove upotrebe. Odabrano je tridesetak najkvalitetnijih fotografija na kojima su se jasno prepoznavale kape i oznake VRS, kako u operativnom centru, tako i u radu na pripremi raketa za lansiranje. Već ranijim poznatim kanalom preko kojega su značajni snimci odlazili u svet ponuđeni su i ovi. Prema informacijama, snimci su preko veza prodani ekskluzivno Parizu, a potom su objavljeni u brojnim vodećim listovima širom sveta. Pojava snimaka raketnog sistema S-300 izazvala je velike polemike, posebno vojnih krugova Zapada, koji su ostali zaprepašćeni, navodi pukovnik Milutinović.
Pored fotografija PRESS centar VRS posedovao je i TV snimak od 15 minuta iz raketne baze. Pristupilo se montaži iz koje je nastao prilog od nekih tri minuta sastavljen od kadrova sa kojih se jasno uočava raketni sistem i operativna sla u kojoj su vojnici obučeni u uniforme VRS, sa jasnim oznakama kako rade svakodnevne poslove. I ovaj snimak je ponuđen strancima .
"Neke strane agencije po saznanju za TV snimak o raketnim sistemima S-300 koji se nudi Beogradu zvali su Pres centar Glavnog štaba i pitali da li je snimak verodostojan i mogu li ga otkupiti. Stranim agencijama koje su se raspitivale za raketne sistem rečeno je da se o tome ništa ne emituje, a onima koji su nagoveštavali eventualnu kupovinu ponuđenih snimaka savetovano je da radi dalje saradnje to ne čine. Takvim upozorenjima stvorena je opšta konfuzija... Foto snimici raketnog sistema S-300 su već naveliko zauzimali udarna mesta u mnogim svetskim listovima, a timovi vojnih analitičara na Zapadu utvrđivali su verodostojnost snimaka. Američka televizija ABC izrazila je sumnju u verodostojnost snimaka, jer su spreko NATO i Pentagona utvrdili da Srbi ne poseduju takve sisteme. Međutim, s obzirom na ubedljivost podataka tražio se ponuđeni televizijski snimak na kojem se nisu mogle lako napraviti montaže, jer živi ljudi u uniformama VRS pričaju i obavljaju radnje oko lansirnih rampi. Nemačka državna televizija ARD -1 otkupila je video-snimak od anonimnog prodavca, itog onog koji im je i ranije prodao snimak srušenog američkog aviona u Krajini. Prodati snimak ubrzo je prikazan nemačkoj javnosti.... ", piše Milutinović i dodaje da je TV snimak prikazan i u drugim zemljama.
"Bez sumnje je izzvao iznenađenje i u nekim krugovima bojazan od eventualne upotrebe ovih raketnih sistema po avionima u BiH. Svojevrsno ispitivanje trajalo je par meseci. Vršena su određena aerofoto snimanja iz aviona NATO i to teritorija za koje se pretpostavljalo da mogu biti raketni položaji".
Priča o srpskom S-300 izazzvalo je navalo stranih novinara na RS, koji su nudli silne pare pojedincima da ih odvedu na položaje raketnog sistema da vide rakete..Neizvesnost oko S-300 po rečima Milutinovića trajalo je nekoliko meseci..
Iako se znalo da VRS nema ove raketne sisteme i da je sve bilo nameštaljak u podmoskovlju, ova priča je u medijskoj sferi imala veliki odjek. Ove fotografije ponovo su osvanule, ovaj put u Srbiji uoči prvog ultimatuma NATO pakta o napadu na SRJ početkom oktobra 1998. Tad su iste fotografije se pojavile u dva nedeljnika i opet je nastao identičan haos koji je kuliminirao sa posetom vojnog atašea Pembertona kancelariji tadašnjeg komandanta RV i PVO generala Spasoja Smiljanića sa osnovinim pitanjem da li VJ ima S-300?
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
