Razumljivo, imajući u vidu prilično niske cene plodnog poljoprivrednog zemljišta, od jedne do dve kune (1 kuna oko 16 dinara) po metru kvadratnom.
Sem jeftinog zemljišta, tu su i kuće za adaptaciju koje se mogu pronaći već od 20.000 evra, a pojačanom interesu presudio je strah od korone, koji je ljude naveo da investiraju u zemlju, u proizvodnju svoje hrane.
Prema pisanju lokalnih medija, nisu samo Dalmatinci u igri, u poslednje vreme u Liku beže i Zagrepčani, kojima je razorni zemljotres uneo dodatni strah. Već za stotinak hiljada kuna brzopotezno postaju vlasnici prelepih kuća na potezu od Gospića do Karlobaga, s plodnom zemljom i šumom nadomak ruke.
"Mislim da sam jedini čovek na svetu koji želi da korona luduje još makar pet godina. Jer od kada je došla, biznis u mojoj agenciji za nekretnine, jedinoj preostaloj u Lici, zakovitlao se. Već nekih šest do sedam godina beležim pojačani interes Dalmatinaca za kupovinom nekretnina ili zemljišta na području od Otočca do Gospića, doslovno u čitavoj Lici. Ali, u poslednjih nekoliko "korona-meseci" samo u mojoj agenciji finiširali smo osamdesetak kupoprodaja. Dalmatinci masovno kupuju poljoprivredna zemljišta, privlači ih niska cena, a u igri su sve lokacije. Ako bih pravio poređenje, poljoprivredno zemljište čak bolje ide od kuća i imanja", kaže Ivan Bižanović, vlasnik agencije za nekretnine.
Kao što na obali prvi red do mora ima najvišu cenu, a najteže ga je i pronaći, tako i u Lici prvi red do reke ima bolji status. Uz reku Gacku takvih lokaliteta više i nema, a ako se koji nađe u prodaji, nestane u tren oka. No, i u njenoj blizini cena nije enormna kao uz more, ovde se već za 20 do 35 evra po metru kvadratnom može naći odlična lokacija. Građevinskom se zemljištu cena kreće od pet do 25 evra, što je zapravo obećavajuće, u krajnjem slučaju pretvara se u dugoročnu investiciju. Ona koja će se jednom, kada prestane zabrana prodaje zemlje strancima, moći ponuditi za znatno višu cenu.
"Kupovina zemljišta u Lici se zapravo pokazuje kao ulaganje u budućnost i to su prepoznali brojni novopečeni vlasnici. Mnogi se potencijalno možda i nadaju da će imanje koje su kupili za nekih 20 do 70.000 evra moći jednom da se proda za više. Dalmatinci preferiraju stara seoska imanja s velikom količinom zemlje, dotrajalim kućama koje potom uređuju u svom stilu. Vole kamene kuće s velikim blokovima, podsećaju ih na obalnu tradicionalnu gradnju. I često u donjem delu prave konobe, iznad njih dnevne boravke, a na gornjem spratu su spavaće sobe. I vole u kuće da stavljaju drvene grede", objašnjava Ivan.
On dodaje da su mu česti klijenti materijalno osigurani ljudi srednjih godina.
Kuće koje je država obnovila posle rata prodavale su se za 25 do 55.000 evra i planule su još pre nekoliko godina. Pokupovali su ih mahom Dalmatinci, novi lički domaćini koji su se rasprostirali na području od Smiljana, Ličkog Cerja, Gospića, na srednjem Velebitu, oko Otočca, Brinja… Zapravo je to područje cele Ličko-senjske županije. Interesa za takvim objektima ima i dalje, ali nema ih više u ponudi. A što je zanimljivo, novi lički stanari imaju ogromnu volju za poljoprivrednim radovima.
"I to je novitet, ljudi su počeli da misle svojom glavom, počeli su da obrađuju zemlju, sade, uzgajaju, misle na sebe. Jedna univerzitetska profesorka iz Zagreba, agronom po struci, rekla mi je šta će njoj stan na desetom spratu solitera kada zbog korone ne može normalno da se kreće. Ovde je dobila vrt, njivu, sadi, ima proizvodnju za porodicu. Sredila je staru kuću, divno ju je obnovila i kada joj dođe vreme za posao, sedne za laptop i radi. Korona je dosta promena donela u naše živote. Što se mene tiče, neka samo traje i dalje", zaključuje Ivan Bižanović.
Kurir.rs/Slobodna Dalmacija
NE PROPUSTITE
