Novinar Vilim Cvok i dr Ivan Ćelić, načelnik Zavoda za dualne poremećaje Klinike za psihijatriju Vrapče, autori su knjige "Hrvatska u kokainskom ruletu smrti".
"Posao je očigledno postao veći, samim tim i unosniji. Upravo iz Južne Amerike krijumčarskim kanalima kokain pristiže i na ove naše prostore. Ulog je velik, zarada krijumčara još veća. Hrvati učestvuju kao mule, odu u Latinsku Ameriku, progutaju kilogram-dva kokaina umotan u kondome i donesu to u Hrvatsku. Onda se to onda razbija i meša. Kilogram kokaina u Latinskoj Americi košta od 3 do 4 hiljade evra, a kad dođe u Evropu, cena mu raste na 35.000 bez dodataka. Dodatno mešanje diže cenu na 45 do 50.000 evra. Kad se prodaje na malo, onda košta 500 do 700 kuna za gram", rekao je Cvok za HRT.
"Neki su taj biznis platili glavom. Nekad najskuplja droga, dostupna samo bogatima, danas je postala omiljena među mnogim Evropljanima, ali i Hrvatima", smatra doktor Ćelić. Razlozi? Vreme u kojem živimo, velika očekivanja koja stavljamo pred sebe i želja za uspehom.
"U tom kontekstu možemo govoriti da neki uspešni ljudi žele da budu još uspešniji. Lekari, advokati, menadžeri, neki od njih koriste kokain da bi imali veću koncentraciju. Međutim, kako raste tolerancija i količina konzumacije, moraju da potraže stručnu pomoć. Postoje ljudi koji konzumiraju i do pet grama kokaina dnevno", kazao je Ćelić.
Stručna pomoć bila je potrebna Željki Jakopčević. Zbog problema s drogom šest godina je provela u komuni u Španiji. Danas radi s onima kojima treba pomoć u borbi s zavisnošću. Dobro zna kako kokain deluje na čoveka. Nedugo posle uzimanja postanete euforični, a onda i nekritični. Pod njegovim uticajem osoba je sklona brzoj vožnji, nesputanom seksu, izlivima oduševljenja...
"Kao društvo smo dosta ubrzani i ovaj stil života treba ispratiti. Želimo svi da postignemo više - ubrzamo se. Razvoj ove tehnologije i ja sama jako teško pratim, a ne znam kako društvo u celini. Taj kokain koji daje nekakvo samopouzdanje i na prvu sve uspevaš i sve možeš velika je prevara. To zadovoljstvo kojem težimo na kokainu je na prvu, odjednom, jako veliko. Ali onda iz tog jednog velikog plusa spuštamo se u veliki minus. Dugi vremenski period je potreban da dosegnemo samog sebe iz kojeg smo krenuli", poručila je bivša zavisnica Željka.
"Dileri su svuda, svaki kvart ima jednog većeg i par manjih dilera. U Zagrebu se po nekim nalazima godišnje potroši 50 kilograma kokaina", rekao je Cvok. Nabavka nije veliki problem. Osim među pripadnicima estrade, kokain je popularan i među menadžerima, lekarima, advokatima i sportistima, a nije nepoznanica ni u svetu politike.
Kokain deluje na kognitivne funkcije, naglasio je doktor Ćelić, i kod konzumenta stvara privid da on kontroliše svoju zavisnost, odnosno, uverenje da i nije zavisnik. Za razliku od, npr, heroina, fizička zavisnost je gotovo zanemariva, ali stvara se psihička. Lečenje je specifično jer ne postoje zamenski lekovi koji pomažu u terapiji. Uglavnom se sve svodi na razne psihoterapijske postupke.
Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti o drogama nedavno je sproveo istraživanje koje je pokazalo da je u prva tri meseca pandemije u Evropi pala konzumacija droga, pa i kokaina. Kao glavni razlozi navedeni su karantin, zatvaranje noćnih klubova i otežana prodaja droge na ulicama.
Kurir.rs/HRT/Index.hr
NE PROPUSTITE
