HRVATI POSTALI ŠAMPIONI U NATO: Komšije jednim potezom uspeli da nadmaše ostale članice po potrošnji za vojsku

Hrvatska - 11.06.2021. 18:07h

Kupovinom 12 višenamenskih borbenih aviona, hrvatski vojni budžet će prvi put ove godine premašiti dva odsto BDP-a, a u pogledu opreme i modernizacije Hrvatska je skočila na prvo mesto među 30 članica NATO-a, sa 10,3 odsto u 2020. na 43,5 odsto vojnog budžeta za ovu godinu.

U petak, uoči samita lidera 30 država članica, NATO je objavio najnovije podatke sa procenama troškova odbrane po državama članicama.

Zbog različitih podataka iz različitih izvora, različitih procena rasta BDP-a i nacionalnih definicija rashoda za odbranu i NATO-ove definicije, podaci koje je Alijansa objavila mogu se razlikovati od brojeva koje su objavile nacionalne vlasti.

NATO je 2014. godine postavio za cilj da članice do 2024. godine povećaju odbrambenu potrošnju na najmanje dva procenta svog BDP-a, od čega 20 odsto za vojnu opremu.

Prema godišnjem izveštaju za 2020. koji je generalni sekretar Jens Stoltenberg objavio sredinom marta ove godine, cilj od dva odsto postiglo je prošle godine 11 država članica.

Najveći udeo u svom BDP-u čine Sjedinjene Države, 3,73 odsto, Grčka (2,6 odsto), Estonija (2,3 odsto) i Velika Britanija (2,32 odsto).

Prema tim podacima, Hrvatska je iznosila 1,83 posto BDP-a. Najmanje se ističu Luksemburg sa 0,57 odsto, Belgija sa 1,07 odsto, Slovenija (1,10 odsto) i Španija (1,17 odsto).

Hrvatska je bila među članicama koje najmanje troše na vojnu opremu, pretposljednja je bila sa 10,3 posto, a samo Slovenija zaostaje za 4,6 posto.

Prema podacima objavljenim u petak, hrvatski vojni budžet za 2021. skočio je na 2,79 odsto BDP-a, a Hrvatska je treća po potrošnji za odbranu. Prva je Grčka sa 3,82 odsto BDP-a, druga Sjedinjene Države sa 3,52 odsto.

Kada je reč o udelu vojnog budžeta namenjenog opremi i modernizaciji, Hrvatska je skočila na prvo mesto prema procenama za ovu godinu.

Sa prošlogodišnjih 10,3 odsto izdvajanja za opremu, skočilo je na 43,5 odsto ovogodišnjeg vojnog budžeta.

Prema podacima iz marta ove godine, Hrvatska je bila među tri države koje veći deo svog budžeta za odbranu troše na plate vojnika i ostalih zaposlenih u odbrani. Grčka je bila na prvom mestu sa 75,6 odsto, Hrvatska na drugom sa 71,7 odsto, a Slovenija na trećem sa 66,5 odsto.

Kupovinom borbenih aviona i to se promenilo. Sada troškovi osoblja čine 45,7 procenata vojnog budžeta, 9,4 procenta za infrastrukturu i 43,5 procenata za opremu i modernizaciju.

Kurir.rs/24sata.hr