"Delije" su ga smatrale izdajnikom, a "grobari" herojem.
Ostavio je dubok trag u Humskoj 1, a na zimu 2011. krenuo je dalje. Otišao je u Kinu, u klub u usponu Gvanžu Evergradne, igrao je zatim u japanskoj Kašivi pre nego što se 2014. vratio u domovinu, gde je nosio dres Atletiko Paranensea i sada Gojasa.
Kleo je u razgovoru za brazilski ESPN otvorio dušu. Prisetio se perioda kada je odlazio iz Partizana.
"Ponudu iz Kine nisam mogao da odbijem iz finansijskih razloga. U to vreme moj transfer je bio najveći u istoriji kineske lige. Otišao sam u Gvanžu i odbio Liverpul, Fiorentinu, Lion i Marsej. Zvao me je čak i Roj Hodžon, tadašnji trener Liverpula, govoreći da sam mašina za golove", otkrio je 31-godišnji Kleo i dodao:
"U Evropi za celu karijeru ne bih zaradio koliko za četiri godine u Kini".
Nije mu žao što je otišao u najmnogoljudniju zemlju sveta jer je mnogo zaradio. Ipak, nije mogao da veruje šta ga je tamo dočekalo.
"Otišao sam iz Partizana, koji je imao savršen trening centar, fanatične navijače i otišao negde gde nema ništa! Bilo mi je teško. Nismo imali ni dresove! Morao sam da perem svoje dresove i opremu svaki dan posle treninga i da vraćam nazad. Nismo imali čak ni teren za trening, već smo morali da idemo u javni park, gde su ljudi prolazili oko nas. Amaterski nivo! Uprkos tome, imali smo odlične igrače i osvojili smo sve", priča dalje Kleo.
Kao neizostavna važna tačka u biografiji je prelazak iz Zvezde u Partizan.
"Bio sam prvi igrač za 30 godina koji je nosio dres dva najveća srpska kluba. Pretili su mi. Ljudi su mi svašta pisali na društvenim mrežama. Ipak, nikad mi se ništa nije dogodilo, jer nikoga nisam mrzeo, niti sam pričao nešto loše o bilo kome".
Kleo ima srpski pasoš.
"To je bilo neverovatno iskustvo, jer se i ministar založio za mene, ali prema pravilima FIFA morao sam da živim u Srbiji četiri godine da bih stekao pravo igranja za reprezentaciju, a ja sam bio tri godine i osam meseci", završio je priču Kleo.
