Golman Vladimir Stojković veličanstvena je figura na terenu, o čemu govore mnoge brojke. Tri puta je branio na Svetskim prvenstvima, jednom na Olimpijskim igrama, za nacionalni tim je nastupio 84 puta, osvojio je četiri titule državnih prvaka u fudbalu, četiri nacionalna kupa, vicešampion je Evrope u konkurenciji do 21 godine, više puta je biran u tim sezone, a prošle godine je izabran i zvanično za najboljeg fudbalera Srbije. A kako se čini, ono najbolje od Stojkovića tek dolazi, jer je poznato da golmani u poznim godinama i te kako umeju da istaknu svoje kvalitete.
U šesnaestercu je prepoznatljiv po vrhunskoj opremi koju nosi. Tako će biti i u prolećnom delu šampionata kada će da nosi plave adidas "predator" kopačke i rukavice u istoj boji.
Međutim, naš golman ne privlači samo pažnju po bravuroznim odbranama na terenu i po svojoj pojavi. Reč je o čoveku sa brojnim interesovanjima, koji svojim atipičnim ponašanjem ruši brojne predrasude o fudbalerima. Jedna od njih je vezana i za knjige, bez kojih Stojković skoro nigde ne putuje, a veliki deo slobodnog vremena koristi da sazna nešto novo, i ako može primeni to u svom životu i karijeri.
- Kada god osetim potrebu onda prizovem u pomoć knjigu. Pretežno su to teme iz psihologije. Nekada uzmem knjigu i čitam je od početka do kraja, a nekada se to svodi samo na nekih 10 strana koje iznova čitam. Nasumično odaberem naslov, pročitam svega 30 rečenica ili tih nekoliko stranica, i to mi pomogne da prebrodim neki psihološki momenat, obično kada sam nezadovoljan ili nesrećan zbog nečega - kaže Stojković.
Poslednje što ga je fasciniralo su knjige "Razgovori sa Bogom" i "Tajna uspešnih ljudi".
- U njima pronalazim stvari koje mi pomažu u ostvarivanju mojih ciljeva. Osim knjiga, volim i filmove sa sličnom tematikom, kao što je „Tajna", koji može da se pogleda i na YouTube. To je odraz svega. Tema je sledeća: Čovek legne uveče i kaže, napisao sam milion dolara na plafonu, i svako jutro se budi svestan da mu se neće pojaviti tih milion dolara pored kreveta. Ali, toliko svoju svest "maltretira" sa tom činjenicom da svakodnevno teži ka tome. Druga stvar je kamen koji nosi u svom džepu, i kada se rastuži, seti se svog srećnog kamena, potom ga uzme ga i vraća raspoloženje. Svestan je da treba da bude srećan što je živ i zdrav. I ako nekada padne u depresiju, hvata se za taj kamen koji ga opominje da treba da bude zadovoljan.
Stojković nema svoj srećni kamen, ali ima motivaciju koja ga pokreće da daje svoj maksimum na svakom treningu i utakmici, kao i u životu.
- Motiv mi je pobeda, ali u svakom smislu, ne samo u sportu. Pobeda nad samim sobom. Želja da dodeš do svojih ciljeva, da prevazideš strahove. To mi je vodič - ističe srpski golman.
Vladimir priznaje da ga književnost nije mnogo privlačila dok je bio dete, jer kako kaže, "mesto ga nije držalo".
- Dok sam bio klinac, sedenje satima na stolici i čitanje knjiga je bila samo misaona imenica. Umesto toga, radije sam uzimao kasetu u video klubu i tako pripremao lektire. Više me je zanimao fudbal, lopta, kopačke, kao ove plave adidas "predatorke" koje danas nosim. Naravno, danas vaspitavam svoju decu da je škola izuzetno važna i da ništa ne sme da se preskače. Neko tu lekciju shvati ranije, neko kasnije. Tek, kasnije sam i sam zavoleo knjige. Pamtim da mi je Radomir Antić poklonio „Moć podsvesti". Rekao mi je da će mi to pomoći u borbi kroz sport i život.
Našem golmanu čitanje često pomaže da razbistri misli.
- Prvo sam počeo da čitam pred spavanje kada mi razne misli nisu davale da zaspim, jer u principu pozitivnim mislima čovek treba da "dovede" bolje stvari i bolji dan sutra, odnosno da sa pozitivnim mislima zaspi. To je kao borba đavola i anđela. Nekada moraš da prebrodiš loše misli koje ti se stvore, a ni sam ne znaš iz kog razloga su se pojavile. Čitanje u tome može da pomogne. Tehnike vizualizacije su takođe deo onog što Stojković primenjuje da bi uspeo da bude fokusiran na golmanske zadatke i pritisak koji nosi profesionalni sport.
- Zamislim situaciju koju želim da se desi, i to je to. Ako je sutra utakmica, zamislim da lopta leti ka meni i sto puta ponovim tu misao u glavi, priželjkujuci da uhvatim loptu u svoje adidas "predator" rukavice. Kada udahnete i zadržite vazduh, na primer minut, dok ne dišete i pluća su vam puna vazduha, zamišljate šta želite da vam se desi. To je slika koju priželjkujete i terate sebe da to dođe brzo, a ne da tražite neku situaciju na silu i površno, već bukvalno kao kada sedenete u dečijem bioskopu, zamišljate prave i već viđene situacije.
Novak Đoković je svojevremeno pričao koliko je u sportu važno imati "čistu glavu", jer ako se istog momenta ne zaboravi na grešku koja se desila u prethodnom poenu, obično sledi nova greška, pa dodatni pritisak i nervoza. Ne sme da se razmišlja o publici, o protivniku, ni o čemu što može da odvuče fokus sa poena i loptice. Stojković se u potpunosti slaže sa ovakvim stavom, otkrivajući svoje metode uspostavljanja koncentracije.
- To što Novak govori je vrsta kvaliteta koja se vremenom uči i ja sam to isto radio gledajući druge sportiste koji su veliki. Ti moraš da dođeš u situaciju kada napraviš kardinalnu grešku da to odmah prebrodiš, i ako si dovoljno veliki i to uspeš, onda za tebe više ne postoji psihološka barijera. Gledao sam jednog golmana koji je napravio jedan potez, pogrešio, primio je gol, ali je posle pet minuta uradio isti potez, nije se povukao u strahu. Ovog puta je bio na visini zadatka, i pokazao da je bio dovoljno veliki da u istoj situaciji sve to ponovi i da se nauči na svojoj grešci. One su sastavni deo života, i ti moraš da naučiš kako i sa koje visine da ih prebrodiš. Ako imaš stav onda to sve lepše izgleda. Treba znati izneti grešku.
Snaga uma je nešto što natprosečne sportiste izdvaja od onih koji to žele da budu. Toga je Vladimir bio svestan od malena.
- Kada sam bio mali maštao sam o tome da budem sportista, pre svega. Kao i mnoga deca, pravio sam gluposti i sitne nestašluke, kao što je bežanje sa časova i slično. Ali uvek mi je ta podsvesna misao - sport prevladavala i neutralisala sve ono što sam bio svestan da ne valja. Opominjala me je da je to moj san i da je to ono što želim, da nisam prisiljen da se bavim sportom, nego da je to moja strast. Tada sam zacrtao da ću biti uspešan sportista i morao sam to da ostvarim. Pritom, kada sam bio klinac i upoređivao se sa svojim vršnjacima i saigračima, video sam koliko sam u nekim momentima psihološki jači od njih i na većoj lestvici. Oni su svi govorili da je nemoguće igrati u prvom timu, dok je za mene u glavi to bila prebrođena situacija, ostvarena, pridobijena, samo sam čekao momenat kada će se desiti. Nikada nije postojala opcija da može nešto drugo da se dogodi. Bukvalno sam odlučio da mora da bude tako, poslao sam naredbu u vasionu i čekao da se ostvari.
Snovi i danas vode Stojkovića.
- Danas vredno radim na svakom treningu, svestan da je to put ka dobrim odbranama. Naravno, u tome mi pomaže i vrhunska oprema koju nosim, kao što su "predator" rukavice i kopačke. Pored terena, fudbala i sporta, imam još dosta neostvarenih želja na privatnom planu. Siguran sam da ću ih ostvariti - zakljucuje naš as.
(Kurir sport, Foto: promo)
