Ceo scenario incidenta mogao se naslutiti dva dana pre same tuče na zagrebačkom stadionu, jer su Hrvati otvoreno najavljivali prekid meča.
- Kažu, lomili su kamene ploče, pa su nas tako gađali. Lažu! Mi smo ostali sami kad se ispraznio stadion i nigde nismo videli da su lomili ploče. Unosili su ih ili su imali neke štekove gde su ih gurnuli pre ulaska na stadion. Uglavnom, bili smo i mi spremni za sve njihove igre. Meni su već u petak telefonom javili da se utakmica neće igrati - priča Peca Panker za Kurir.
Šta ste im vi rekli?
- Rekao sam im "nemate vi mu.a da to uradite" i obećao sam im dolazak u Zagreb. Došlo nas je tada, u dva voza, kolima i autobusima oko 5.000 od čega je bilo bar 2.000 ludaka spremnih za tuču.
Kako je počeo sukob?
- Oni su nas prvo gađali sa istoka, sa naše desne strane, da bi im se odmah pridružili i ovi sa južne strane "sedenje", tribina iznad nas. Kamenje je razbijalo glave, pa smo mi morali da pokidamo limene reklame da bismo se zaštitili. U međuvremenu, na suprotnoj strani, oni razvaljuju ogradu i počinju tuču sa policijom.
Najteži okršaj je bio na vašoj strani stadiona?
-Na isti način smo i mi razbili ogradu između jug "stajanje" i jug "sedenje". Kad smo došli do dinamovaca, videli ste svi kako smo ispraznili tribinu. Ostali smo samo mi na njoj. Bilo je jasno da se utakmica neće igrati, tako da su nas potrpali u autobuse i odveli 25 km od Zagreba na stanicu za voz. Nisu smeli da nas puštaju u grad do glavne stanice, jer ko zna u šta se to moglo da pretvori. I oni su se tada pojačali sa Armadom i Torcidom.
A kod vas je bilo gostujućih navijača?
- Bilo je grobara. Pred rat je bilo dosta takvih gostovanja u Zagrebu i Splitu na koja su i oni išli sa nama.
Da li si osetio strah?
- Nema straha. Adrenalin te "puca", zato smo i probili ogradu i zbrisali ih brzo. Mlatili smo ih tada, ko i uvek.
D. P.
NE PROPUSTITE
