Nemanja Vidić je za života postao legenda Mančester junajteda! Srbin je svojim radom i zalaganjem na terenu naterao i one najtvrđe navijače engleskog kluba da njegovo ime i danas izgovaraju sa poštovanjem.
A, stigao je tiho na stadion Old Traford. U zimu 2006. godine iz moskovskog Spartaka za 8.500.000 evra. Niko u klubu nije znao za njega, niko sem ser Aleksa Fergusona, menadžera koji je tada u njemu video veliki potencijal.
U velikom autorskom tekstu na klupskom sajtu Mančester junajteda Nemanja Vidić se prisetio svojih početaka u klubu, brojnih anegdota i partnerstva sa Rijom Ferdinandom.
- Pitali su me već da li me iritira što se više pominjem kao partner Rija Ferdinanda, nego kao individualac. Za mene, obrnuto je, ponosan sam što se pominjem kao polovina ovog partnerstva. Igrao sam uz mnogo velikih igrača, ali je on najbolji defanzivac sa kojim sam igrao. Bio sam upoznat sa time ko je Rio daleko pre nego što sam počeo da igram sa njim - rekao je Vidić.
Objasnio je momak kojeg u Engleskoj i danas zovu "Stena" kako je počeo da igra fudbal.
- Kada sam porastao, prvo sam počeo kao napadač, igrao sam i krilo, a sa 13 sam počeo da igram odbranu. U Srbiji smo mnogo gledali italijanski fudbal, Parma je tad imala Fabija Kanavara i Lilijana Tirama, Milan je imao Paola Maldinija, koji je bio ikona brojnim generacijama koje su došle posle njega. To su bili igrači koje smo gledali, onda smo počeli da gledamo, ali smo posle više počeli da pratimo napadače, jer se fudbal igra zbog golova. Posle ove trojice defanzivaca mog detinjstva, više sam gledao napadače. Verovatno zato što sam štoper, razmišljao sam šta bih radio protiv tih igrača da sam igrao protiv njih. To je bio moj način razmišljanja.
Potom se ponovo dotakao Rija Ferdinanda i svog odnosa sa njim.
- Bio je sjajan tip, brzo sam to uočio. I zauzet tip! Uvek se interesovao za razne stvari, muziku, investiranje... Mozak mu je uvek u akciji. Volim to kod njega jer sam mogao da razgovaram sa njim na razne teme. To mi je pomoglo kad sam došao.
Prisetio se i osvajanja Lige šampiona u Moskvi i emocija Rija Ferdinanda.
- Morao sam da ga tešim da zaustavi suze posle pehara. Mi smo različiti na mnogo načini, Rio očigledno ulaže mnogo truda u sve što radi, a njegov san je bio da osvoji Ligu šampiona. Sećam se pre meča kako je govorio: Moramo da pobedimo, moramo da pobedimo, moramo da pobedimo. O tome je sanjao i to ga je guralo. Kada smo pobedili, naravno da je bilo emotivno. Sećam se penala, moglo je da prođe drugačije... Ali generalno, ja mislim da treba biti srećan kad nešto osvojiš, ne treba plakati. Nikad nisam plakao kada sam srećan. On je emotivan čovek. Bilo je malih suza, ništa specijalno.
Na kraju se prisetio i ser Aleksa Fergusona i njegovih metoda.
- Sećam se kada nismo primili gol na 14 mečeva Premijer lige u sezoni 2008/9. Mislim da smo Edvin i ja bili jedini igrači koji su sve te utakmice odigrali. Ljudi su govorili o rekordu, mislim da se Fergiju to smučilo. Kada smo igrali protiv Blekburna na Old Trafordu, rekao je meni i Edu: Momci, klupa! I dalje se jasno sećam kako sam sedeo i gledao kako Blekburn daje gol i prekida niz - objasnio je Nemanja Vidić.
Kurir sport/www.manutd.com
