Legenda Partizana i našeg fudbala Momčilo Vukotić, rođen je 2.VI 1950. godine u Beogradu. Još kao dečak pokazivao je sklonost prema fudbalu. U Partizan je došao kao dvanaestogodišnjak. Stasavao je u vreme generacije čuvenih „beba“ koje su mu bile igrački idol. Prošao je sve klupske selekcije, a za prvi tim je debitovao 1968. kada je trener bio legendarni Stjepan Bobek.
Moca je posedovao posebne kvalitete. U timu je igrao špica i polušpica. Krasili su ga dobra tehnika, brzina i dribling. U teškim situacijama brzo je pronalazio rešenja. Vrlo vešt i lukav, u prilikama za gol, znao je da se nađe na pravom mestu. Iako nije važio za izrazitog golgetera,, sa lakoćom je davao golove. Prodoran i eksplozivan, bio je pokretačka snaga tima. Kao kapiten, postao je pravi vođa, bez koga se nije mogla zamisliti ekipa. Imao je neki poseban „šmek“ kojim je plenio publiku. Postao je idol brojne armije navijača. Dovoljno je bilo samo reći – Moca.
Za reprezentaciju Jugoslavije, odigrao je samo 14 utakmica i postigao 4 gola. Debitovao je 20.IX 1972. godine protiv Italije u Torinu. Moca je tada dao gol Dinu Zofu, koji je dotle bio hiljadu minuta nesavladiv. Ostao je životna greška fudbalskih selektora, a po mišljenju mnogih, to je bila velika šteta za jugoslovenski fudbal.
U „crno-belom“ dresu, Moca je odigrao 791 utakmicu i postigao 339 golova. Po broju odigranih utakmica dugo je držao klupski rekord. U skorije vreme, njegov rekord je oborio Saša Ilić. Dugo je držao rekord po broju odigranih utakmica u „večitom“ derbiju – 25, da bi u skorije vreme taj rekord, takođe oborio Saša Ilić sa 6 nastupa više.
Godine 1978. Moca je otišao u francuski Bordo. Međutim, u dresu popularnih „žirodinaca“ odigrao je samo jednu sezonu. Vratio se u Beograd da pomogne Partizanu posle krize koja ga je zahvatila.
Karijeru je završio 1984. godine. Kao igrač, sa Partizanom je osvojio tri šampionske titule 1976, 1978. i 1983. Odmah po završetku karijere postao je tehnički direktor kluba. Na toj dužnosti proveo je četiri godine, a potom je postao trener prvog tima. Kao igrač nije imao prilike da osvoji Kup, ali je uspeo kao trener 1989. „Crno-beli“ su tada u finalu pobedili mostarski Velež sa 6:1 i konačno posle 32 godine trijumfovali u Kupu. Iste godine, sa Partizanom osvaja Superkup Jugoslavije.
Sa uspehom je radio u inostranstvu. Najpre je u Grčkoj trenirao Panionios, a potom se preselio na Kipar, gde je trenirao Apolon, Salaminu, Etnikos i reprezentaciju Kipra. Bio je prvi stranac koji je postao selektor kiparske reprezentacije. Kratko vreme je proveo u Rumuniji, gde je vodio Farul iz Konstance. Iz Rumunije ponovo odlazi u Grčku i vodio PAOK, Levadijakos i Panseraikos.
Po povratku u Beograd, bio je direktor Partizanove omladinske škole. Voleo je svoj klub, a navijači su voleli njega.
Neka je večna slava našoj fudbalskoj legendi Moci Vukotiću.
Autor: Saša R. Petrović
NE PROPUSTITE
