Na današnji dan pre tačno četiri decenije Radnički je pobedio nemački Hamburger sa 2:1 u prvoj polufinalnoj utakmici Kupa UEFA. Plasman Radničkog među četiri najbolje ekipe u ovom međunarodnom takmičenju bio je i ostao najveći uspeh niškog sporta.
Danas su se članovi najslavnije generacije Radničkog okupili, imali prijem kod gradonačelnice Niša Daragane Sotirovski, a potom su uz prisustvo aktuelnih čelnika kluba i brojnih predstavnika medija evocirali uspomene na stadionu Čair i odgledali film koji je napravljen u njihovu čast.
Tog 7. aprila 1982. godine, na Čairu je vladala paklena atmosfera, ceo Niš je stao i bio u duhu fudbala, a ekipa Dušana Nenkovića je fenomenalnom igrom bacila na kolena slavni nemački tim koji će samo godinu dana kasnije osvojiti titulu evropskog šampiona.
Nišlije su povele golom Beganovića u 49. minutu, Fon Hesen je izjednačio u 55, da bi kapiten Radničkog Milovan Obradović u 75. minutu doneo veliki trijumf jugoslovenskom predstavniku. Radnički je nastupio u sastavu: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.
Radnički je u revanšu izgubio sa 5:1, ali to nije umanjilo ogroman uspeh postignut te seuone. Nišlije su do polufinala redom izbacivale Napoli, Grashopers, Fejenord i Dandi Junajted.
-Ponosan sam na ovu generaciju niških fudbalera i na činjenicu da sam ih sa kapitenskom trakom predvodio na domaćoj i međunarodnoj sceni. Stalno smo u kontaktu, sastajemo se, evociramo uspomene i pričamo o našim životima posle karijere. Ostali smo trajno vezani jedni za druge. Sećam se i dan danas svakog detalja sa utakmice protiv Hamburgera, naročito mog pobedonosnog gola. Povukao sam akciju sa naše polovine, predriblao nekoliko igrača, čak i legendarnog Kalca i plasirao loptu pored Štajna u mrežu- izjavio je kapiten tadašnje generacije Radničkog Milovan Obradović.
O homogenosti te generacije Radničkog govorio je Dragan Radosavljavić Džaja.
-Bili smo kolektiv za pamćenje. Većina tih igrača je bila rodom iz Niša i okoline. Imali smo momke iz Prokuplja i Kuršumlije, klince iz naše škole poput Drizića, Đorđevića, Rinčića i Nikolića i igrače koji su stasali na trećeligaškim i zonaškim terenima. Drugim rečima, ’južna pruga’ je dogurala do polufinala Kupa UEFA, što je rezultat za divljenje. To je neponovljivo. U Jugoslaviji je tih dana vladala fudbalska euforija, Čair je na svakoj utakmici bio ispunjen do poslednjeg mesta. Sa tribina se nije orilo ’Radnički, Radnički’, nego ’Jugoslavija, Jugoslavija’. Navijači su skandirali ’Mi smo Titovi, Tito je naš’. Bili smo pravi reprezent jugoslovenskog fudbala u jednom veoma jakom takmičenju i ljudi su to umeli da podrže" - kaže Radosavljević.
Zanimljivost ali i simboliku predstavlja podatak da je samo četiri dana uoči meča sa Hamburgerom, u dresu Radničkog debitovao tada 16-ogodišnji Dragan Stojković Piksi. U vreme kada je klub sa Čaira doživljavao najsvetlije trenutke svoje istorije, na scenu je dolazio momak iz Niša koji će godinama kasnije ispisati neke od najlepših stranica jugoslovenskog, evropskog i svetskog fudbala.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
