Jovan Nikolić, golman iz Bocvane, ne zaboravlja svoje poreklo i srpske korene. Kurir je stupio u kontakt sa momkom koji je rođen u dalekoj afričkoj zemlji.
Jovan Nikolić (22, 186) otkrio nam je sve o srpskoj zajednici u Bocvani, svojim roditeljima, zašto i zbog koga namerava da se vrati u Srbiju. Pričao nam je o svojoj karijeri, susretu sa Kristijanom Ronaldom u Portugalu, teškim trenucima u Španiji, a saznali smo i koji mu je omiljeni klub iz zemlje predaka.
Šta nam možete reći o Bocvani i kako ste počeli da trenirate fudbal?
- Nažalost, u Bocvani fudbal nije razvijen. Sve je to na amaterskom i poluprofesionalnom niovu. Nema fudbalskih škola za najmlađe, ne radi se sa decom. A, kad je tako, onda znate da nije dobro. Kasno sam počeo da treniram fudbal i to je bio moj problem. Kada sam napunio 14 godina otišao sam u Južnu Afriku, tu sam počeo ozbiljno da treniram. Godine 2016. sam dobio mogućnost da odem u Portugal. Stigao sam na ostvro Madeira u Maritimo, tu sam bio tri ipo godine. Kasnije me je put naneo u Španiju, a onda i u Srbiju - počeo je priču za Kurir Jovan Nikolić.
Kakav je kvalitetu fudbala u Bocvani?
- Nema uslova, iako narod obožava fudbal. Zemlja je mnogo siromašna. Jeste velika površinom, ali nema mnogo ljudi, nešto oko dva miliona. Fudbal jeste najpopularniji sport, mnogo je talenata kao svuda u Africi, ali nema infrastrukture. Stadioni su loši, tereni takođe, klubovi... Niko tamo ne ulaže novac u fudbal. Nekoliko Srba je radilo u Bocvani. Moj otac je bio dobar prijatelj sa bivšim selektorom Veselinom Jelušićem, a ja sam išao u školu sa njegovom ćerkom. On je čovek pokušavao nešto, radio, ali nije mogao sam.
Pomenuli ste Madeiru. Kako ste se snašli u rodnom mestu Kristijana Ronalda?
- To je bila sudbina. (smeh) Otkad znam za sebe obožavam Ronalda. Još kad sam bio dete. Bog uredi neke stvari, pa sam tako i ja uspeo da odem na Madeiru. Bilo mi je super tamo. Imam fotografiju sa Kristijanom, video sam ga, prišao mu i on se bez problema slikao sa mnom. Upoznao sam njegovu majku. Na Madeiri svi imaju mnogo poštovanja prema njemu, vole ga, ne uznemiravaju ga kad dođe... A, Ronaldo se najbolje oseća kod kuće. Često je na Madeiri sa porodicom, najviše u vreme oko katoličkog Božića i Nove godine.
Otkud Srbi u Bocvani?
- Dugo smo tamo. Ima nas. Srba u Bocvani ima oko 200. Moja mama je rođena u Bocvani, a moj tata je došao u tu zemlju pre 32 godine, sa ljudima iz Loznice i Beograda. Tu je upoznao majku, zavoleli su se i krenuli zajedno da rade. Idem često u Loznicu, porodica mi je tamo, uživam u tom prelepom kraju. Srpska zajednica u Bocvani je jaka. Nema nas mnogo, ali smo složni. Okupljamo se oko Srpske pravoslavne crkve. Moj otac Milivoje Nikolić napravio je hram u glavnom gradu Gaboroneu. Pri crkvi, postoji mala srpska škola, gde deca uče naš jezik, čuvaju tradiciju i običaje. Sveštenik dolazi iz Južne Afrike, često je sa nama.
Kako se namestilo da dođete u Srbiju?
- Dok sam bio u Španiji i čekao da zaigram u trećoj ligi, imao sam probleme zbog kovida. Tamo su papiri bili problem, kako nabavim neki, oni mi traže drugi. To me je izluđivalo, nisam bio zadovoljan i srećan tamo. Nisam mogao da branim, niti su me plaćali. Odlučio sam da dođem u Srbiju. Priključio sam se golmanskoj akademiji Viborga Koceića. Tu sam najviše napredovao, tehnički i fizički. Sjajno se radi sa golmanima u Srbiji. Branio sam za Zemun, to mi je bio prvi klub, onda u Vinči, malom Mokrom Lugu... Najbolje mi je bilo u Sinđeliću. Pamtim taj period kroz lični napredak i sjajan rad. Bio sam baš zadovoljan, jedino što nisam mnogo branio. To je bio jedini problem, ali tako je sa golmanima... (smeh) Živeo sam u blizini stadiona, uživao u klubu. Samo da su mi dali malo više šansi, da dobijem kontinuitet, bio bih još bolji...
Kakve ste utiske poneli iz Srbije?
- Mnogo volim Srbiju i Beograd! Ponosam sam na svoje srpsko poreklo. Slobodno to napišite! Sada sam u Portugalu, ali svaki odmor koristim da dođem u Beograd. Tamo su mi prijatelji, moja devojka... Imam mnogo razloga da se vratim. Kao osoba sam porastao u Beogradu, uživao sam u Srbiji.
Imate li nekog od golmana ko vam se dopada?
- Nemam! Ne pratim bilo koga posebno. Ali, mogu vam reći da sam jedno vreme trenirao zajedno sa Vanjom Milinkovićem-Savićem, čuvarom mreže srpske reprezentacije. Preozbiljan je golman, upoznali smo se u akademiji Viborga Koceića. Navijao sam za njega na Mundijalu u Kataru. Drago mi je što je uspeo i što je došao na tako visok nivo.
Da li ste išli na utakmice Zvezde i Partizana dok ste bili u Beogradu?
- Naravno. Imam dosta drugara koji navijaju za Zvezdu, pa sam i ja zavoleo crveno-bele boje. Išao sam redovno na utakmice, prelepi su utisci. Gledao sam ove sezone Ligu šampiona, mečeve protiv Lajpciga i Jang Bojsa, jedino sam Siti propustio. Sada dok sam u Portugalu trudim se da sve pratim preko TV.
Kako vam je sada u Portugalu u ekipi Marinense?
- Ovo je četvrta liga Portugala. Drugi smo na tabeli, trudimo se da uđemo u viši rang, da igramo sa B timovima Benfike, Sportinga, Brage. Kvalitet fudbala u nižim ligama Portugala je na visokom nivou, jer ima dosta Brazilaca, a domaći igrači su školovani, tehnički izuzetni. Mala je razlika između četvrte i druge lige što se tiče kvaliteta. Ovde se baš osećam kao fudbaler, u pravom smislu te reči. Sve je na najvišem i profesionalnom nivou, od opreme, do stadiona, svlačionica, terena, trening centara...
Čuli smo da ste poliglota. Jel to istina?
- Govorim četiri jezika, engleski, srpski, porugalski i španski. Nekako sam talentovan za jezike. Kad sam bio mali čuvala me je jedna žena iz Srbije. Roditelji su radili i ona me je naučila srpski. Imam problema sa padežima, ali dobro je. Ha, ha, ha...
Gde vidite sebe za tri do pet godina?
- Moj cilj u životu je da dođem do top pet liga u svetu. Ali, polako. Sada je najvažnije da se dokopam elitnog ranga u Portugalu. Nemam ni bilo kakav problem da se vratim u srpsku Superligu.
Branili ste za mladu reprezentaciju Bocvane. Kako ide karijera po tom pitanju?
- Branio sam za selekcije U20 i U23. Upisao sam pet utakmica za reprezntaciju Bocvane. Bila je neka priča za A reprezentaciju prošle sezone. Znam da me prate i nadam se da ću ove sezone biti na okupljanju - završio je priču za Kurir Jovan Nikolić.
Napomena: Zabranjeno preuzimanje delova teksta bez pisane dozvole autora i uredništva Kurira
Kurir sport/Aleksandar Radonić
NE PROPUSTITE
