Abdulah Gegić je rođen 19. marta 1924. godine u Novom Pazaru.
Po obrazovanju je magistar ekonomije i doktor fudbala. Završio je trenersku školu Sepa Herbergera.
Kao fudbaler igrao je za beogradski Metalac, šabačku Mačvu i kratko za Sarajevo. Ali je dubok trag ostavio u novopazarskom klubu Deževa, gde je kasnije počeo da radi kao trener.
Od naših klubova trenirao je Bor, Hajduk Veljko iz Negotina, niški Radnički, Sarajevo u dva navrata, Partizan, Trepču i Novi Sad. Bio je član četvoročlane selektorske komisije sa Tirnanićem, Antolkovićem i Miljanićem, koja je vodila reprezentaciju Jugoslavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Engleskoj.
Posle Sarajeva, 1965. godine dobija poziv iz Beograda da preuzme Partizan, klub za koji je navijao od rane mladosti. U Partizanu je doživeo zenit trenerske karijere. Vodio je generaciju Matekalovih „beba,“ koju je doveo do finala Kupa evropskih šampiona.
Ta Partizanova „zlatna generacija,“ oborila je na pleća francuski Nant, zapadnonemački Verder, čehoslovačku Spartu i Mančester Junajted, okosnicu reprezentacije Engleske.
Navijačima su posebno ostale u sećanju utakmice sa Spartom i Mančester Junajtedom. Posle poraza u Pragu od 4:1, malo je ko davao šanse crno-belima da se plasiraju u polufinale. Međutim, u revanš susretu pred punim stadionom JNA, Partizan je naneo Sparti katastrofu, pobedivši je sa 5:0.
U polufinalu je usledio meč Partizanovih i Bejzbijevih „beba.“ Ljubitelji fudbala su dobro znali kakav je Mančester Junajted tim. Ali, trener Gegić je imao taktiku, jer je išao u tajnu misiju na Ostrvo da ih snima, kako igraju kući a kako u gostima. I taktika je uspela. U Beogradu, crno-beli su slavili 2:0, dok su u revanšu minimalno poraženi sa 1:0, ali dovoljno za plasman u finale.
U finalu koje je igrano 11. maja 1966. u Briselu, na stadionu Hejsel protiv Reala iz Madrida, moglo se dogoditi čudo. Pogotkom Vasovića u 55. minutu Partizan je poveo sa 1:0. Međutim, posle 15 minuta Španci su izjednačili, a nakon 5 minuta poveli sa 2:1. To je bio i konačan rezultat utakmice. Ostao je žal za propuštenom prilikom da crno-beli zaposednu evropski tron, na kome su bili svega 15 minuta.
Ostaje zabeleženo da je na putu do finala Partizan, svojim protivnicima u Beogradu naneo poraze sa nulom. Starije generacije napamet znaju, a mlađe uče taj čuveni tim crno-belih: Šoškić – Jusufi, Mihajlović – Bečejac, Rašović, Vasović – Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer.
Samo dan pre finala, Gegiću se rodio sin, kome je dao ime Brisel, kao znak sećanja da finalnu utakmicu koja je igrana u prestonici Belgije.
Posle Partizana, Abdulah Gegić je radio sa velikim uspehom u Turskoj. Bio je i selektor reprezentacije ove zemlje. Imao je veliki ugled i poštovanje kao profesor, jer je predavao na katedri za fudbal istanbulskog Fakulteta za fizičku kulturu.
Trenirao je više klubova u Turskoj, Fenerbahče, Bešiktaš, Eskišehirspor, Adana Demirspor, Bursu, Adanaspor, Samsunspor, Dijabakirspor. Veliki trag je ostavio u Eskišehirsporu. Preuzeo je mlad, tek par godina osnovan klub i sa njim osvojio dva trofeja, Kup i Superkup Turske 1971. godine. Zahvaljujući njegovim savetima, turska reprezentacija je ostvarila veliki uspeh na Svetskom prvenstvu 2002. godine, kada je osvojila treće mesto.
Abdulah Gegić je 1966, sa 42 godine bio najmlađi trener koji je vodio jedan tim u finalu evropskog klupskog takmičenja. Tek 2003. najmlađi, sa 40 godina postao je Žoze Murinjo, koji je predvodio Porto.
Po povratku u Jugoslaviju, Abdulah Gegić se nastanio u Novom Sadu, gde je i preminuo 21. juna 2008. godine.
Saša R. Petrović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
