U međuvremenu, sada 27-godišnji defanzivac, igrao je za Vislu i Voždovac, a tokom boravka u Poljskoj preživeo je životnu dramu.
Jovanović se razboleo, a prvobitna dijagnoza zvučala je užasno. Srećom, detaljne analize pokazale su da nije reč o tako teškoj bolesti kako se u prvi mah činilo. Marko se vratio fudbalu, sada i svom Partizanu.
On je proti Nenadu Andriću poslao pismo kojim želi da obelodani kako mu je Sveti Nektarije pomogao.
"Zovem se Marko Jovanović i ovim putem želim da ispunim zavet koji sam dao Svetom Nektariju – da objavim čudo kojim me je Svetac iscelio i pomogao mi da ne pijem veoma opasne lekove, koji bi mi ugrozile karijeru jer sam profesionalni fudbaler … Prošle godine lekari su mi ustanovili jednu autoimunu bolest koja se zove 'sarkoidoza', koja je Bogu hvala bila u najblažem obliku", stoji na početku Jovanovićevog pisma.
Fudbaler rodom iz Arilja opisao je kroz šta je sve prošao.
"Pošto sam imao i jedan izliv vode oko srca posumnjali su da mi je ta bolest prešla i na srce, te sam morao raditi dodatna ispitivanja. U roku od sedam dana rađena su mi dva veoma ozbiljna testa koja su trebala da utvrde da li je ta bolest obuhvatila i srce, jer ako se ispostavi da jeste morao bih da pijem mnogo jake kortikosteroide koji, kao što sam već rekao, doveli bi u pitanje nastavak moje karijere, ustvari teško bi se vratio fudbalu".
Posle prvog pregleda pozvao ga je klupski lekar Visle.
"Rekao mi je da su uočene neke promene u mom srcu i da ću verovatno morati da uzimam te tablete. Iako mi je rekao da to još nije definitvno, jer doktorka koja je vodila računa o meni nije htela ništa da mi kaže povodom toga, on mi je u poverenju to rekao i zamolio me da ne pričam nikome, pošto doktori hoće da urade i taj drugi pregled da bi bili sigurni".
Usledio je period očajanja za mladog čovela.
"Pao sam u očaj. Znajući za Svetog Nektarija, za koga mi je rekao jedan blizak prijatelj i za čuda koja je činio i dalje čini, iako sam mu se neko vreme molio i posećivao manastir Rakovicu gde se nalaze njegove mošti, znači od samog početka mog saznanja za zdravstveni problem, čim sam dobio tu vest od mog klupskog doktora otišao sam u agenciju i rezervisao avionsku kartu za sledeći dan i odmah otišao za Atinu, pa posle brodom na Eginu u manastir Svetog Nektarije da se poklonim njegovim moštima i grobu i da mu se pomolim".
Jovanović se tamo zadržao dva dana.
"Jedno veče sam prespavao u manastiru, molio se Svetitelju, i osetio neverovatan mir, smirenje, ispunjenost. Nakon toga sam otišao do Beograda na dva dana da vidim porodicu i posle toga se vratio u Poljsku u kojoj sam tada živeo da uradim taj drugi test, koji se zove 'pet skener".
Čim je uradio taj drugi test, vratio se u Srbiju.
"Posle dosta vremena nejavljanja i nedobijanja nikakvih informacija od doktora odlučio sam da ga pozovem. Pitao sam ga šta se dešava, zašto mi se ne javlja, i šta je bilo sa drugim testom, a on mi je iznenađenim glasom rekao da prosto čudno, ali drugi test je bio dobar i nije pokazao nikakve promene. Ta klinika koja je vodila računa o meni se konsultovala sa jednom eminentnom švajcarskom klinikom, koja je potvrdila da su rezultati u redu. Bio sam presrećan i zahvalan Bogu, Presvetoj Bogorodici i Svetom Nektariju. Moram da napomenem da sam se dugo, preko tog bolnog mesta, pomazivao uljem Svetog Nektarija. Celog života slaviću Boga i blagodarići u Svetom Nektariju koji je uvek u mojim mislima, i kome se uvek molim", zaključuje se u pismu Marka Jovanovića.
Sveta Nektarije je slava koju Srbi slave 21. novembra.
